Говор Ивана Стоилковића на безбедносној конференцији у Русији


Габријел Гарсија Маркес има једну реченицу о моралу у којој каже: „Морал, то је питање времена”. А када је време у питању не без разлога се каже да када ноге постану тешке, време почиње да пролази брже. Не бих песимистички, али ово свакако говори о недостатку који је евидентан и слабости код свих када је борба против тероризма у питању.
Тероризам после 1930 , 11 септембра 01, најновијих терористичких аката који се везују за процес миграција и сајбер тероризам са сваком новом појавном формом све мање нам се чини познат или га је све теже распознати по класичним обележјима, карактеристикама и циљевима, или прецизније тероризам какав познајемо, када додамо сајбер димензију, и епску миграцију становништва више не постоји, добио је другачије карактеристике које се пре свега односе на жестину, различите изворе финансирања, нове моделе организације, транснационалну подршку, појављивање глобалних компанија и ефективно искоришћавање савремених комуникација и технологија.
Глобална мрежа се константно усавршава у њој су сакупљене или се сакупљају огромна количина информација и нове форме услуга. Све ово даје неслућене могућности за развој мећународног друштва у целини, не само у позитивном смислу, већ и у негативном, јер се на тај начин отварају могућности и за нове глобалне претње. Ако причамо о карактеристикама глобалне мреже као инструменат у рукама међународних терористичких организацијама, онда се мора истаћи следеће:
1)да је глобална мрежа јавно информационо оружје, јер користи компјутерске системе и мреже и информационе технологије, 2) има међународни карактер, јер се преступници налазе у једној држави, а њихове жртве се налазе преко границе, 3) има различите циљеве, 4) карактеризује га високи ниво латентности и ниски ниво распознавања, 5) потребно је много мање финансијских средстава за одржавање, 6) наноси невероватно велику материјалну штету.
Јер колико год било опасно постојање више хиљада терористичких организација и негде око 200 до 300 хиљада ангажованих терориста, они нису више једина опасност са којом се модерни свет суочава, јер је шири међународни контекст тероризма подразумевао и подразумева ширу међународну сарадњу у процесу борбе против глобалних изазова, а били смо сведоци да је та шира међународна коалиција максимално злоупотребила своје капацитете усмеравајући их на споредне активности. У том смислу можда би се могло и говорити о некој новој експерименталној доктрини политичког тероризма.
Данас конвенционални ратови уступају место хибридним ратовима, који у себи садрже неконвенционалне форме деловања, чији је пре свега циљ унутрашње урушавање државе, потенцијалног противника, без примене војне силе, у крајњем случају само у првој фази. У том смислу најбољи пример су процеси који се дешавају у балканским државама. Зашто најбољи? Зато што су на територији Балкана испробани врло отворено скоро сви инструменти хибридног ратовања, а тренутно стање говори да је цео регион још увек у експерименталном стању и да се ескперимент још увек активно спроводи. Као примери могу се навести: политичке деструктивне технологије, обојене револуције као савремена пракса државних преврата, идеолошки напади, економска условљавања и притисци санкцијама, информациони ратови, уцене под претњом тероризма и екстремизма и други. На жалост, данас, најпримењивији инструмент хибридног рата у региону од свих наведених су тероризам (пре свега религиозни и етно-иредентистички) и екстремизам, мада су ту и директни напади на државну целовитост и суверенитет, стварање малих државица подесних за лако управљање, такозваних држава протектората, стварање етничких и културних субсистема, који заједно дају могућност учвршћивања војно-политичке контроле и отварају простор за стварање геополитичке предности у региону. Ови инструменти се користе за реализацију геополитичких интереса појединих држава, наднационалних структура, трансграничних играча светске политике као што су транснационалне компаније, међународне исламистичке терористичке организације, криминално шверцерске групације и друге.
У контексту Западног Балкана, за почетак треба разумети у контексту данашњег времена да је цео регион од стратешке важности за међународни исламистички тероризам и игра важну улогу у глобалној структури међународних исламистичких терористичких организација и да се исти користи различитим инструментима као што су: регрутација нових ратника, планирање и спровођење терористичких чинова у иностранству, припрема терена за уточиште домаћих терориста које се враћају из конфликтних подручја, реорганизација међународних терористичких организација, стварање простора за азил, не само локалцима који се враћају са “врућих тачака”, већ и иностраним терористима, пружање логистичке, медицинске, социјалне, идеологијске и политичке подршке делатности терористичким групама, за распрострањивање радикалног ислама на само у региону, већ и у Европи.
Да се вратим на Маркеса, ако је питање морала, питање времена, у том случају питање заједничке борбе против сваког вида и облика тероризма, јесте свакако питање међународног мира и стабилности.
Излагање на X Мећународном Форуму за безбедност високих претставника одговорних за безбедносна питања где сам као гост, на позив Николаја Патрушева секретара Севета за безбедност Руске Федерације, присуствовао и имао част да се обратим високом скупу.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *