Бугарска условљава пут Македоније ка ЕУ
Бугарска у меморандуму који је јуче достављен у Бриселу негира македонски идентитет и језик, а самим тим условљава европску интеграцију Македоније, наводе медији.
Влада Македоније, с друге стране, наводи да је македонски језик саставни део личне карте те земље у УН, те да је реч о језику који је део бројних прихваћених и модерних језика који се изучавају на универзитетима у целом свету.
Како наводи портал Plusinfo преко овог меморандума-објашњења, Бугарска покушава да условљава Македонији у преговарачком процесу са ЕУ.
Реч је о документу о односима Републике Бугарске и Републике Македоније у контексту проширења ЕУ и процеса стабилизације и придруживања.
У том меморандуму се наводи да земља кандидат не треба да уноси отворена питања у ЕУ, поготово са државама чланицама, те се додаје да Македонија још има велики број отворених питања које могу негативно да утичу на усвајању одлуке у ЕУ након приступања. Објашњава се да приступни пут Македоније даје могућност да руководство те земље задржи идеолошко наслеђе комунистичке Југославије, као и да не сме процес проширења да легитимира етнички и језички инжењеринг који се догодио у претходним ауторитарним режимима.
“Пројекат Тита се реализовао са измишљањем нове историје која је поставила темље новог ‘македонског’ концепта с циљем да се промени традиционални бугарски идентитет с регионалним. Саграђен је на рачун историје и географије суседних земаља чиме су постављени темељи будућих територијалних и мањинских потраживања Југославије. Да би се спровела ова политика ‘лингвисти’ Антифаштистичког собрања за национално ослобођење Македоније (АСНОМ) контролисано од стране комунста објавили су 2. августа 1944. године да постоји посебан ‘македонски’ језик”, наводи се у бугарском меморандуму.
Наглашава се да Бугарска не може да прихвати да ће се текући процес изградње нације у Републици Македонији одвијати на рачун ревидирања заједничке историје, негирања заједничких етничких и језичких корена или неоснованих тврдњи о постојању ‘македонске мањине’ у Бугарској.
Додаје се да такве манифестације антибугарских идеологија и праксе финансиране од стране државе су у супротности са европским вредностима, те не треба да се легитимишу са уласком у ЕУ.
У реакцији македонске владе наглашава се да је право на самоопредељење и самоидентификација темељ европских вредности и цивилизацијски добитак, те да су посебност македонског језика и македонског етничког идентитета неоспорна чињеница.
Из македонске владе кажу да тврдње и изјаве које садрже увреде не воде у смеру пријатељства.
Иначе, Скопље и Софија од стицања независности Македоније споре се око заједничке историје, као и македонског језика и идентитета.
Након доласка на власти Зорана Заева, 1. августа 2017. године, потписан је Споразум о добросуседским односима којим је предвиђено формирање међувладине комисије о спорним историјским питањима. Највећи спор који је на неки начин блокирао рад те комисије јесте расправа око револуционара и једног од оснивача ВМРО Гоцеа Делчева, за кога бугарска страна тврди да је етнички Бугарин, док с друге стране у Македонији Делчев се сматра за једног од очева македонске нације и државности.
