Бокан о изјави Стоилковића: БЕОГРАД КАО ПРЕСТОНИЦА БАЛКАНА, НЕ САМО СРБИЈЕ
Фото: архива srbi.mk
Угледни српски режисер, књижевник и публициста Драгослав Бокан прокоментарисао је на Фејсбуку изјаву Ивана Стоилковића дату за скопску ТВ Алфа о томе да је Београд поново постао главни град региона, односно регионални економски центар који ће засигурно у периоду који долази бити локомотива развоја овог дела Европе.
“Ова занимљива, по многима провокативна идеја Ивана Стоилковића, јединог представника српског народа у македонској Скупштини, многе ће уплашити, неке збунити, наљутити или, макар, замислити. Посебно у његовој Македонији (рођен је у Куманову), која пролази кроз мучан и опасан период поновног трагања за идентитетом. Од имена, преко верског, па до народног и националног питања, тамо је све у процесу великих потреса и све нових и нових опасности. То је и шанса за Србију, да послужи као осовина новог упоришта ове скоро дефинитивно подељене државе (између словенског и албанског становништва), а са све присутнијом бугарском “сенком”. И скоро без Срба, који су не само малобројни, већ и једино лишени могућности да помогну тамошњим житељима у потрази за њиховим истинским пореклом. Ако су Меша Селимовић, Скендер Куленовић и Емир Кустурица пронашли српску “златну жицу” у свом породичном и националном идентитету, зашто то не би био и могући пут у македонском случају? Тако да исијавање београдске привлачности све више добија на актуелности и значају, само што се то тамо готово нико не усуђује да изговори и потпише. Ево, све до сад и ове геополитичке “провокације” и футуристичко-носталгичног изазова са два лица, у надахнутој верзији харизматичног председника Демократске партије Срба у Македонији, најзаслужнијег за обнову српског војничког гробља у Куманову (Зебрњаку) и за подизање споменика цару Душану Силном у центру Скопља. Наравно, мора се избећи оно отровно расипање српске идеје у југословенској опцији нове генерације. То треба и мора да буде (за њих дугорочно спасоносно) коначно приближавање грађана Македоније српском политичком, духовном и цивилизацијском центру онога што је био централни простор одмеравања (и велика тема) свих Балканских ратова. Само без оне језиве југословенске јереси и свих њених већ виђених злоупотреба.” – Наводи Драгослав Бокан у свом коментару.
