Дан када је Београд ослобођен од окупатора

Обележавање 20. октобра, али и 1. новембра, дана када је 1918. наш главни град ослобођен у Првом светском рату, одлуком Скупштине града званично је сврстано у сталне манифестације престонице „Дани слободе”

Од троипогодишње окупације нациста главни град Србије и некадашње Југославије ослобођен је на данашњи дан пре 76 година. Увод у ослобођење биле су вишедневне борбе које су се у многим делова града водиле од половине октобра те 1944. године. Главну улогу у сукобима са окупатором имали су војници Народноослободилачке војске и совјетске Црвене армије који су 14. октобра заузели положаје од десне обале Саве па све до подавалских села. Тај дан остаће упамћен и по значајном отпору нациста и сила Осовине. На Славији се пуцало са свих страна. Ту су се срели делови јединица југословенске и совјетске војске, после чега је почео продор ка центру.

Жестока борба вођена је код Народне скупштине. Војници Црвене армије који су погинули у борбама код Народног позоришта сахрањени су поред споменика кнезу Михаилу, али је обележје, подигнуто на том месту њима у част, уклоњено после раскола Југославије са Информбироом. Борбе су вођене и код Палате „Албанија”. У дну овог облакодера налазио се бункер у који су се у току савезничког бомбардовања склањали официри Рајха. У одлучујућим борбама ослободиоци су неутралисали Немце. Чин победе, како је забележено, симболично је обележио Миладин Петровић постављањем заставе Југославије на врх „Албаније”. 

Дани ослобађања Београда, разумљиво, однели су многе животе. У борбама октобра 1944. погинуло је око 3.000 наших бораца и готово 1.000 црвеноармејаца, а рањено више од 4.000 војника.

На Гробљу ослободиоцима Београда сахрањено је више од 2.000 њих. Пре подизања овог обележја 20. октобра 1954, њихови гробови били су раштркани по целом Београду – од Авале до Калемегдана, на потесу на коме су борбе и вођене. Претходних деценија у част ових бораца именоване су и поједине београдске улице и школе.

Пре неколико година, поводом обележавања седам деценија од ослобођења главног града, „Политика” је објавила изводе из дневника цивила Драгомира Лека, директора и власника Прометне банке у међуратно доба. У овом дневнику описано је више борби и акција – рушење Панчевачког моста, сукоби на обалама Дунава, скривање цивила у подруму пиваре „Бајлони”, окршај окупатора и ослободилаца града у Скадарској…

Сећање на дане у којима је Београд ослобађан од окупатора обележавано је деценијама, али је потом утихнуло. Како је традиција прослављања овог датума годинама била прекинута, многи, пре свега млади, нису ни знали зашто је 20. октобар битан датум у историји Београда. То је пре неколико година потврдила и анкета коју је спровео наш лист.

Обележавање овог датума поново је почело пре неколико година и то у виду градске манифестације чији саставни део су изложбе, представе, перформанси… Једна од њених целина постао је и дефиле, односно меморијални марш на чијој траси су углавном тачке на којима су се водиле кључне борбе у току ослобођења или на којима се налазе споменици посвећени настрадалим војницима.

Обележавање Дана ослобођења Београда 1944. године, али и 1. новембра, дана када је 1918. наш главни град ослобођен у Првом светском рату, одлуком Скупштине града званично је сврстано у сталне манифестације престонице под називом „Дани слободе”. Због пандемије вируса корона овогодишњи програм манифестације је редукован.

Први пут после 76 година – парастос за 28 црвеноармејаца

За 28 црвеноармејаца који су дали живот за ослобођење Београда јуче је, први пут после 76 година, служен парастос у Вазнесењској цркви. Јучерашње молитвено сећање посвећено је војницима убијеним у току борби за ослобођење Београда у Другом светском рату, у паљби коју су отворили немачки војници из бункера прекопута улазне капије у порту цркве у Улици адмирала Гепрата. Парастос је, како преноси Танјуг, одржан на иницијативу града, а служили су га старешина Вазнесењске цркве јереј Арсеније Арсенијевић и старешина Подворја Руске православне цркве у Београду протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев.

Служењу су, између осталих, присуствовали министар Ненад Поповић, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко и заменик градоначелника Београда Горан Весић. Како је истакао други човек престонице, град је овим желео да обележи „догађај у којем је на једном месту бројчано највише страдало црвеноармејаца приликом борби за слободну престоницу Србије.”

Те 1944. године тела 28 црвеноармејаца, указао је Весић, била су положена у порти Вазнесењске цркве и тог дана су свештеници одржали парастос, али од тада, како је додао, никада више тај догађај није поменут. Амбасадор Руске Федерације изразио је захвалност председнику Србије и руководству наше земље и града што гаје сећање и традицију на заједничку борбу Русије и Србије и сећање на преминуле црвеноармејце.

– Увек смо били на правој страни историје и то нас обавезује да гајимо слободарске традиције, да гајимо сећање на преминуле који су нам дали могућност да живимо у миру. Ово Србију и Русију обавезује и да градимо наше партнерство, сарадњу и да и даље будемо на правој страни историје – указао је Боцан-Харченко.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email