Преминуо Иван Бекјарев

Познати глумац Иван Бекјарев преминуо је у 74. години. Остаће упамћен као првак Југословенског драмског позоришта и бројним улогама на филму и телевизију, попут оних у серијама „Бољи живот“ и „Срећни људи“.

Иван Бекјарев је крајем октобра био позитиван на коронавирус. Тада је саопштено да је обустављено снимање филма Било једном у Србији.

Бекјарев је један од најзначајнијих српских и југословенских глумаца са изузетно плодоносном и дугом каријером, а обрео се у свим жанровима позоришне, филмске и телевизијске уметности.

Рођен је у послератном Београду 1946. године, а завршио је Шесту београдску гимназију и након тога уписао Факултет драмских уметности у генерацији са Јосифом Татићем и Миланом Гутовићем.

Прву филмску улогу остварио је у филму Боксери иду у рај 1967. године.

Ипак, највећу популарност стекао је тумачењем ликова у култним ТВ серијама – Стевана Курчубића у Бољем животу и Бошка Деспотовића у Срећним људима.

Остаће упамћен и као Цане Курбла у Отписанима и његовој познатој узречици у њој, као и по улогама у серијама Крај династије ОбреновићГорки плодовиВише од игре.

За улогу злогласног управника нацистичког логора Светозара Вујковића у серији Бањица 1984. године проглашен је за ТВ личност године.

Живот на даскама и у студију

Гајио је велику љубав према позоришту, а током своје дуге каријере одиграо је више од 150 улога. Био је дугогодишњи првак Југословенског драмског позоришта, а за 33 године проведене у њему одиграо је 60 улога.

Иако је глумачким стажом био веома везан за Југословенско драмско, Бекјарев је гостовао у бројним другим позориштима у Београду и Србији.

Осим богате ТВ и позоришне каријере, снимио је више од 50 филмова.

Обрео се и као водитељ, а 1970. године рекао је прво „Добар дан“ на новом Студију Б. Дуго година је водио култну радијску емисију Мислим на вас, мислите на мене на Београду-202.

Љубав према сцени демонстрирао је водећи многе шоу-програме и играјући улоге у бројним кабареима и мјузиклима.

Родитељи Бекјарева потичу из Македоније. Његов отац Ђорђе дошао је у Београд пре Другог светског рата, а мајка Радмила (пореклом из Ђевђелије) у Београд 1945. године.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *