Преминуо патријарх српски Иринеј

Патрихарх српски Иринеј преминуо је јутрос у 7:07 у Војној ковид болници “Карабрума” у Београду, званично је саопштила Српска православна црква.

“У петак 20. новембра, у 7:07 часова у Војној ковид болници ‘Карабурма’ у Београду упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић)”, наведено је у саопштењу.

СПЦ наводи да ће о свим другим детаљима у вези са сахраном Његове Светости Патријарха јавност бити ускоро обавештена.

У Војну ковид болницу деведесетгодишњи патријарх је примљен 4. новембра, како је тада саопштено из СПЦ, доброг општег стања, без тегоба и температуре након што је током редовног тестирања потврђено постојање вируса САРС ЦоВ2, али се његово стање пролазно погоршало 12. новембра, а последња три дана појавила се срчана слабост, коју су лекари успевали да ставе под контролу.

Опште стања патријарха, како је објављено на сајту СПЦ, погоршало се јуче у јутарњим часовима, када је стални конзилијум лекара , уз које су и лекари из Руске Федерације, утврдио је да је здравствено стање његове светости Патријарха српског господина Иринеја комплексно.

Патријарх Иринеј, који је 45. по реду поглавар СПЦ последњу пут је служио у Подгорици, заупокојену архијерејску Литургију са опелом на сахрани митрополита црногорско-приморског Амфилохија, који је такође преминуо од последица короне.

Пре тога у јавности се последњи појавио 22. октобра када је са председником Александром Вучићем обишао радове на завршетку храма Светог Саве на Врачару.

Верници пале свеће поводом смрти патријарха Иринеја

Поводом смрти патријарха српског Иринеја, звона Храма Светог Саве јутрос су се оглашавала у више наврата, а поједини верници већ су дошли да одају пошту преминулом поглавару СПЦ.

Свеће за покој душе поглавара Српске православне цркве пале се испред мале цркве Светог Саве. Испред те цркве налази се и неколико новинарских екипа.

У саборној цркви архангела Михаила у Београду данас је служен помен патријарху Иринеју.

Помен је служио митрополит дабробосански Хризостом, наводи се на сајту Српске православне цркве.

Владика Стефан напустио ВМЦ

Владика Стефан Шарић, викар преминулог патријарха Иринеја, напустио је око 9.40 ВМЦ Карабурма у пратњи возила СПЦ.

Претходно је у ВМЦ стигао комби војне полиције.

Тренутно се испред здравствене установе налазе медијске екипе, којима се још нико није обратио.

Иринеј, патријарх благе нарави и “јаке” речи

Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх, Иринеј, ће остати упамћен по благој нарави и “јакој” речи, веран и цркви и држави.

патријарх, иринеј1

На трон је дошао 22. јануара 2010. године одлуком Изборног сабора Српске православне цркве, а устоличен је у београдској Саборној цркви дан касније као 45. поглавар СПЦ у специфичном историјском тренутку за Цркву и државу.

Отишао је са Косовом и Метохијом у души и у срцу, а као први међу једнакима у СПЦ, патријарх Иринеј је носио велики терет положаја СПЦ на самопроглашеном Косову, али и у Северној Македонији и Црној Гори, државама бивше Југославије, које раде на успостављању аутокефалности.

Био је максимално предан Србији и српском народу, где год он живео и имао добре односе са некадашњом и актуелном влашћу.

Борио се да заустави раскол у СПЦ, позивао на јединство и заједништво и показао да Црква и држава могу да имају добре односе.

Помен патријарху Иринеју у Бечу
У Саборном храму Светог Саве у Бечу, без присуства верника, по објави вести о смрти патријарха Иринеја, епископ аустријско-швајцарски Андреј одржао је помен с братијом храма.

Патријарх Иринеј је устоличен након смрти патријарха Павла, којег велики део верујућих људи, иако званично није проглашен, сматра свецем у времену великих превирања у самој СПЦ у којој се борио са пројектом који има за циљ њено разбијање, што је неминовно дошло након распада некадашње Југославије.

Говорио је нешто што нико пре њега није смео да каже

Током његовог службовања прослављени су велики јубилеји попут 1700 година Миланског едикта, осам векова Ђурђевих ступова, шест векова Манасије и 800 година аутокефалности СПЦ.

Био је спреман да призна да није лако бити српски патријарх, а сарадници блиски њему знали су да кажу да Иринеј, као поглавар, одговара данашњем времену и да ”брод српске цркве носи на најбољи могући начин”.

Током устоличења у Саборној цркви, када је уобичајено да патријарх при ступању на престо износе свој програм, рекао је да нема свој програм, већ да је његов програм, програм “свете Цркве”.

“Ја сам слаб и очекујем да заједно крмаримо црквом”, казао је тада.

Патријарх Иринеј се залагао за помирење са Хрватима, али и противио канонизацији Алојзија Степинца.

Лично није био против доласка папе и сматрао је да би то био велики корак, али се држао става Цркве “да за ту посету још није сазрело”.

Патријарх Иринеј рођен је 1930. године као Мирослав Гавриловић у селу Видова, код Чачка.

Потиче из честите сеоске породице – оца Здравка и мајке Милијане. У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, где се среће са Гојком Стојчевићем, потоњим владиком рашко-призренским и патријархом српским Павлом.

По повратку из војске убрзо бива постављен за професора Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра месеца 1959. године у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха српског Германа, прима монашки чин, добивши црквено име Иринеј.

Постдипломске студије завршио је у Атини, а од 1969. обављао је дужност управника монашке школе у Манастиру Острог. Убрзо се враћа у Призрен, где је као ректор водио Призренску богословију.

Владика постаје 1974. године, када га Свети Архијерејски Сабор бира за викарног епископа моравичког.

Годину дана касније изабран је за епископа нишког. На владичанској катедри у Нишу провешће наредних 35 година.

Са тог места заменио је патријарха Павла на месту духовног пастира српског народа.

Грађани о смрти патријарха Иринеја: Велики губитак за Србију

Патријарх српски Иринеј остаће упамћен у историји као човек који је учинио многа добра дела и његова смрт велики је губитак за наш народ, кажу грађани које је екипа Танјуга јутрос затекла испред Храма Светог Саве.

Београђанин Момчило Инић рекао је да смо изгубили великог човека и да је то мишљење не само људи из Србије, него и шире. Навео је да смо у кратком временском периоду остали без два великана која су нам пуно значила – патријарха Иринеја и митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

“Тешко нам свима пада, али ето Бог је тако хтео да за кратко време изгубимо два великана који су нам пуно значили. Њихова реч нам је значила да нас упути којим путем да кренемо и шта нам ваља чинити”, рекао је Инић.

Слично мишљење има и Михајло из Краљева, који студира у Београду, а који каже да је ово велики губитак за нас и да ће патријарх Иринеј остати упамћен у историји.

Додао је да ће доћи на његову сахрану, уколико због епидемиолошке ситуације буде дозвољено да присуствује већи број људи.

Жаљење због патријархове смрти изразила је и једна бака која ће га, како каже, памтити по свему добром што је учинио за наш народ.патријарх српски иринеј јпг

“Ја сам из куће где се увек славило и крстило и према томе веома га поштујем. Стварно ми је жао”, рекла је она. 

Грађани северне Косовске Митровице јединствени су у ставу да је смрт патријарха Иринеја велики губитак не само за српски народ, већ за читаво православље.

Дарко Вуковић, један од верника који је присуствовао свакој посети патријарха Иринеја Северној Митровици рекао је за Косово Онлајн да је ово уједно тужан и радостан дан.

“Тужан је дан јер смо изгубили земаљско тело његово, човека који је молио за мир, љубав, достојанство и јединство српског народа. Радостан је дан што Српска православна црква добија још једног ратника на небесима који ће сву своју снагу и енергију, као што је на земљи улагао за борбу за православље, наставити и даље да се бори за православље и хришћанство”, рекао је он.

Председник црквеног одбора у Северној Митровици Небојша Милановић истакао је да се и овог пута, нажалост, показало да вирус који влада не бира кога зарази.

“Ми, који живимо на Косову и Метохији смо посебно погођени, јер је патријарх Иринеј био наш трачак наде у тешким тренуцима и увек је био ту да нам помогне речима утехе, али и својим присуством на овом подручју”, рекао је Милановић.

Студент – проректор Приштинског универзитета са привременим седиштем у Косовској Митровици, Немања Бишевац каже да је то велики губитак за читав православни свет.

“Он је био човек чија подршка нам је много значила и који је увек био ту за српски народ на КиМ, али и за све оне којима је помоћ била потребна. Надам се да ћемо као народ наставити да следимо пут и да живимо онако како нас је упућивао наш патријарх Иринеј”, рекао је Бишевац.

Привредник из овог града Милун Кељановић сматра да је, након недавне смрти митрополита црногорско – приморског Амфилохија, упокојење патријарха Иринеја још већа трагедија и тежак ударац за Српску православну цркву и српски народ.

“За само две недеље, српски народ су задесиле две велике трагедије. За Србе на Косову то је превелики губитак, јер се он залагао за наш опстанак на овим просторима”, рекао је Кељановић.

До избора новог патријарха СПЦ, дужности обавља Синод

До избора 46. поглавара Српске православне цркве, наследника патријарха Иринеја, његове дужности обавља Синод, којим председава најстарији члан.патријарх, иринеј5Јарослав Пап

Избор патријарха се спроводи најкасније за три месеца од дана када је престо патријарха упражњен.

Правило је да изборној седници Светог архијерејског сабора присуствују најмање две трећине архијереја, а њом председава најстарији епископ по рукоположењу или хиротонији.

У овом случају могао би то бити владика Лаврентије који је најстарији епископ по хиротонији.

Када је 15. новембра 2009. године преминуо патријарх Павле, 44. поглавар Српске православне цркве, кога је на трону наследио архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки Иринеј, најстарији епископ био је Владика Амфилохије, који је преминуо 30 октобра.

Архијереји у случају спречености да учествују у избору, могу да именују заменике којима препуштају право гласања за избор поглавара СПЦ.

Кандидати за патријарха могу бити сви активни епархијски архијереји који најмање пет година управљају епархијама.

Правило је да се патријарх бира под сводовима храма, а сваком изборном кругу претходи молитва призива Светог Духа.

У садашњим условима, тај храм је патријаршијска капела Светог Симеона Мироточивог, повезана са салом у којој заседа Сабор.

Патријарх се бира тајним гласањем.

За избор патирјатха бирају се тројица архијереја који добију више од половине гласова чланова изборног Сабора.

Гласање се понавља све до тренутка док се не изаберу тројица кандидата са потребним бројем гласова.

Када се бирао наследник патријарха Павла, међу тројицом владика са натполовичним бројем гласова били су митрополит-црногорско приморски Амфилохије, Иринеј бачки и Иринеј нишки.

Имена тројице владика стављају се свако у посебну коверту.

Она се потом запечати и ставља у Јеванђеље које се односи у олтар храма.

Претходно изабран духовник – неко од угледних монаха, који ће када председавајућу Изборног Савета позове да, а након молитве призива Духа Светог, да избор буде по вољи Божјој, извлачи из Јеванђеља једну од три запечаћене коверте.

Коверту предаје председавајућем Изборног Сабора који отвара коверту и саопштава име новог патријарха српског – овај пута 46. по реду.

Гласним изговарањем имена новоизабраног патријарха председавајући потом закључује изборну седницу.

Према речима доктора Јована Јањића, професора и биографа патријарха Павла, то је такозвани апостолски начин избора српског патријарха што је установљено изменама Устава СПЦ 1967. у времену комунизма, да би се спречило нецрквено уплитање у избор црквеног поглавара.

Други дан, како подсећа професор Јањић следи увођење у трон у Саборној цркви.

Сутрадан по избору на свечаној Светој архијересјког литургији патријарх се устоличава у трон, након тога, новоизарбани патријарх ступа у права и дужности врховног поглавара и старешине СПЦ.

Према традицији, увођење у трон Светог Саве обавља се на литургији у Саборној цркви Светог архангела Михајла, дан после избора, а накнадно и без временских ограничења у Пећкој патријаршији, која је древно седиште српских патријарха.

патријарх, иринеј4

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *