102. ГОДИНЕ ОД ОСНИВАЊА КРАЉЕВИНЕ СХС
Прва заједничка држава Јужних Словена проглашена је на данашњи дан 1918. године. Звала се Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, да би 1929. променила име у Краљевина Југославија. Конкретни договор о уједињењу Јужних Словена постигнут је на Крфу, где је 1917. донета Крфска декларација.
Краљевина Србија је још почетком Првог светског рата званично објавила да су њени ратни циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије, 7. децембра 1914. године.
“Уверена у решеност целог српског народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе, влада Краљевине сматра као свој најглавнији и у овим судбоносним тренуцима једини задатак, да обезбеди успешан свршетак овог великог војевања које је, у тренутку кад је започето, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца”.
Убрзо је уследило формирање Југословенског одбора 1915. године, који су сачињавали истакнути Срби, Хрвати и Словенци са простора тадашње Аустро-Угарске опредељени за стварање нове заједнице Јужних Словена.
Конкретни преговори о уједињењу у будућу државу постигнути су на грчком острву Крф, где је 20. јула 1917. донета Крфска декларација, а у Женеви 9. новембра 1918. године, такозвани Женевски споразум. Скупу у Женеви су присуствовали представници Краљевине Србије, Народног већа из Загреба и Југословенског одбора с централом у Лондону.
У јеку распада Аустро-Угарске под вођством челника и присталица Југословенског одбора у Загребу је проглашена Држава Словенаца, Хрвата и Срба, као земља Јужних Словена дотадашње Аустро-Угарске.
Пошто је у Новом Саду Велика народна скупштина претходно 25. новембра 1918. године донела одлуку о присаједињењу Краљевини Србији, а дан раније 24. новембра и Скупштина Срема у Руми, у нову заједничку држави образовану 1. децембра 1918. године, Војводина је ступила као саставни део Србије.
Такође, крајем новембра “Подгоричка скупштина” донела је одлуку о припајању Црне Горе Краљевини Србији.
Тако је 1. децембра 1918. године регент (од 1921. краљ) Александар Карађорђевић у палати Крсмановић, на Теразијама у Београду, прогласио стварање нове државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Регент Александар је одбио да за првог председника Владе постави Николу Пашића, већ је на то место указом поставио Стојана Протића. На листи министра прве Владе Краљевине СХС било је 9 Срба, 5 Хрвата, 3 Словенца и 1 муслиман. Влада под Протићевим председништвом носила је југословенско обележје. Крајем децембра Влада је нотификовала стварање нове Краљевине, а до средине 1919. године уследила су међународна признања.
Године 1929. земљу је краљ Александар преименовао у Краљевину Југославију, што је само био доследни наставак изворне концепције с којом је 1918. године и образована заједничка држава, и што је такође било унето у Устав из 1921. године, познат као “Видовдански” – концепције интегралног југословенства – односно уверења да је реч о једном троименом народу.
ПРВЕ ВИШЕБОЈНЕ НОВЧАНИЦЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
На данашњи дан 1931.г. издате прва вишебојне новчанице у Краљевини Југославији са ликом краља Александра I Карађорђевића, као и прва новчаница са ликом жене-краљице Марије Карађорђевић.
Државна штампарија Краљевине Југославије започиње свој рад 1930. године, што је значило ослобађање од до тада устаљене праксе да се новчанице намењене оптицају штампају изван територије Краљевине, али и изазов домаћим уметницима да свој таленат пренесу на ликовна решења за новчанице, које ће настајати у штампарији на Топчидеру.
Народна банка Краљевине Југославије је израду цртежа за новчаницу од 1000 динара из 1931. године поверила једном од најпознатијих српских сликара Паји Јовановићу, члану Српског ученог друштва и Српске краљевске академије наука. Новчаница за основни мотив има лик Краљице Марије, а воденим жигом је представљен портрет краља Александра Првог Карађорђевића.
Извор: Србија eвропска Краљевина
