ДАН ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ: Иво Андрић – мајстор личног, оригиналног круга мотива

Српском књижевнику Иви Андрићу је 10. децембра 1961. године уручена Нобелова награда за књижевност, коју је примио на свечаности у Стокхолму пред 700 званица и шведском краљевском породицом у дворани Концертне палате Шведске краљевске академије.

Андрић је у Стокхолму доживио највећи публицитет.

У просторијама Краљевске чекаонице Стокхолмског аеродрома, наизмјенично је, на српском, њемачком и француском, одговарао на питања многобројних новинара који су били пријатно затечени пишчевим познавањем савремене шведске књижевности.

Током петнаестодневног боравка у Шведској, Андрић је посјетио многе установе, међу којима и Националну и Модерну галерију, те присуствовао великом броју сусрета, разговора и свечаности, од којих је најважнија церемонија уручења Нобелове награде.

Десетог децембра, Иво Андић је ступио на раскошну сцену, нашавши се пред 700 званица псеудобарокног Концерт-хола, који је већ био и новогодишње украшен, навели су новинари тог доба.

У том полубајковитом амбијенту фанфаре су означиле долазак шведског суверена Густава Адолфа Шестог, краљице Луизе и чланова краљевске куће.

Те године, предсједник Нобелове фондације није се либио да критикује свијет који је у непрекидној трци у наоружавању, у којем једни живе у изобиљу док су други у сталном егзистенцијалном балансирању.

Добитник Нобелове награде за кљижевност Иво Андрић представљен је сљедећим ријечима:

– Андрић носи у себи много њежности за људе, али не узмиче пред страхотама, нити пред насиљем, које у његовим очима потврђује стварност зла. Он је писац који је мајстор једног сасвим личног, оригиналног круга мотива. Он отвара једну досад непознату страницу свјетске хронике и обраћа нам се из дубине напаћене народне душе Јужних Словена.

Андрић је потом примио повељу израђену за ту прилику, на којој су златотиском исписани подаци о лауреату и саставу Нобеловог комитета који је донио одлуку о награди, као и сам текст одлуке са образложењем на шведском језику.

Диплома је сачињена од пергамента кашираног на дасци пресвученој плавом кожом и састоји се из два дијела.

Писцу је уручена и златна медаља са Нобеловим ликом на аверсу, барељефом младића који под ловором записује пјевање муза на реверсу, на којем је и стих из шестог пјевања Вергилијеве Енеиде: „Како је слатко видјети људски живот оплемењен проналасцима“, као и Андрићево име.

Лауреат је добио и новчани чек Скандинавске банке на 250.000 шведских круна /ту своту је уступио за унапређење библиотекарства у тадашњој СР БиХ.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *