Избрисане спорне одредбе 62, 63 и 64 из црногорског Закона о слободи вероисповести
Чланом 19 предложених измена и допуна избрисани су чланова 61, 62, 63 и 64 Закона
Министарство правде, људских и мањинских права доставило је Влади Црне Горе измене и допуне Закона о слободи вероисповести којима се, између осталог, бришу чланови везани за имовину верских заједнца.
Чланом 19 предложених измена и допуна избрисани су чланова 61, 62, 63 и 64 Закона.“Одредбама из наведених чланова је, противно Уставу, потврђеним и објављеним међународним уговорима и законским прописима, прописано да је држава власник верских објеката и земљишта закључно са 1. децембром 1918. године. Материја из области државне имовине је регулисана Законом о државној имовини. Одредбом из члана 63 Закона је прописана управна процедура за утврђивање права својине на верским објектима и земљишту и то на начин који је противан Мишљењу Венецијанске комисије од 21-22. јуна 2019. године“, пише у образложењу измена Закона.
Наводи се да је питање утврђивања својинских права је регулисано законским прописима у правном поретку Црне Горе, а нарочито Законом о својинско-правним односима и Законом о парничном поступку.
Одредбом из члана 64 Закона је, како се додаје, био прописан начин коришћења верских објеката и земљишта верских заједница после уписа права државне својине без обзира што је важећим законским прописима регулисано питање начина коришћења и располагања непокретностима у државној својини.
„Одредбе из чланова 62, 63 и 64 Закона грубо крше уставно начело јединства правног поретка (чл. 145 Устава) које је Уставни суд, у својим одлукама, дефинисао као обавезу ‘усклађености свих правних прописа у Црној Гори’, а што ‘искључује могућност да се законом, којим се уређује једна област, мењају поједина законска решења садржана у системаском закону који уређује ту или неку другу област“, пише у измјенама које је потписао министар правде Владимир Лепосавић.
„Одредбе нису у сагласности са Уставом загарантованим правима и стандардима“
Наводи се да спорне одредбе нису у сагласности са низом Уставом загарантованим правима и стандардима, као што су забрана дискриминације, једнакост свих правних субјеката пред законом и једнакост заштите пред судом, начело одвојености цркава и верских заједница и њихове међусобне равноправности, слобода мисли, савести и вероисповести…
У изменама се подсећа да је Парламентарна скупштина Савета Европе, у свом Извештају о постмониторинг дијалогу са Црном Гором од 22. јуна 2020. године, посебно анализирала кризу коју је изазвало усвајање Закона о слободи вероисповести наводећи да би најбоље решење било да спорне одредбе о тзв. имовинском питању буду изостављене.
„Европски суд за људска права је низом одлука у конкретним случајевима осудио као недозвољен сваки облик конфискације – не само директне конфискације, већ и индиректне, де факто и конфискације имовине законодавним путем“, пише у предложеним изменама.
Подсећа се да је Скупштина Црне Горе 27. децембра 2019. године, усвојила Закон о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница и том приликом „догодио се преседан у парламентарном животу Црне Горе будући да су народни посланици, који су се противили усвајању предложеног Закона, ухапшени и физички уклоњени из зграде Скупштине“.
