Желимо да САД буду део српског опоравка

Извор: politika.rs

Србија је искрено опредељена за отварање једног сасвим новог поглавља у односима са САД и то наше опредељење није детерминисано персоналним решењима у Белој кућиНадам се одличној сарадњи и партнерском односу с администрацијом новог председника Сједињених Америчких Држава Џозефа Бајдена. Србија је искрено опредељена за отварање једног сасвим новог поглавља у односима са САД и то наше опредељење није детерминисано персоналним решењима у Белој кући или политичком композицијом у најважнијим америчким институцијама, рекао је у интервјуу за „Политику” нови амбасадор Србије у Америци Марко Ђурић.

Какву сарадњу очекујете с новом администрацијом?

Ми смо отворени за пријатељску сарадњу и изградњу билатералних односа са свим демократски изабраним носиоцима власти у САД. Када је реч о изабраном председнику Бајдену, он је човек који је веома добро обавештен о приликама у нашем региону и свестан је ширег контекста односа на Балкану. Подсетићу вас и да је председник Бајден не тако давно био наш гост у Београду, што је јединствен случај у новијој историји српско-америчких односа. Председник Србије Александар Вучић претходних година одржавао је одличне личне односе с члановима Конгреса и политичарима из обе партије. С изабраним председником Бајденом се дуго познаје и сваки њихов сусрет којем сам присуствовао био је одличан. Очекујем да ћемо на америчкој страни наићи на једнаку заинтересованост да се односи Србије и САД додатно унапреде кроз постојеће и евентуално неке нове оквире сарадње.

Који ће бити ваши приоритети на позицији амбасадора Србије у САД?

Ја сам у САД, између осталог, да бих пренео да је Србија данас прича о успеху, опоравку и подизању из пепела јер желимо да Америка са својим компанијама, иновацијама, научном заједницом, па и одређеним вредностима, буде део тог опоравка. Србија и САД следеће године обележавају 140 година дипломатских односа. У том периоду смо углавном имали односе који се могу описати као пријатељски. Били смо савезници у два светска рата, а наше земље од почетака своје нововековне државности почивају на истим или веома сличним вредносним темељима. Америку какву данас познајемо градило је толико знаменитих Срба и у њој и данас живи велики број наших сународника, да можемо говорити и о српском доприносу изградњи америчког сна.

Како коментаришете наше односе?

Наши односи су дубоки и емотивни, а као и у сваком емотивном односу, имали смо и успона и падова. Хоћу да кажем да је природно да наши односи буду веома добри и пријатељски, и на томе ћу предано радити, као што ћу чинити све да и обичне Американце боље упознам са Србијом и Србима како бисмо једном за, надам се, сва времена затворили све мрачне странице наше и даље релативно свеже историје. Уосталом, овде сви поштују економске резултате наше земље, која је прва по расту бруто друштвеног производа у време пандемије. Па чак и лобисти других страна рачунају са чињеницом да Србију данас не могу да гурају како су то чинили у прошлости.

Спекулише се да би у дијалог Београда и Приштине могла да се укључи и Медлин Олбрајт?

Србија није у позицији да бира с ким ће разговарати. Наша опредељеност за дијалог је искрена и доследна, и почива не на емоцијама, већ на рационалном сагледавању наших државних и националних интереса. Од питања ко ће конкретно с америчке стране бити укључен у дијалог далеко је важније питање да ли Србија и САД данас имају већи капацитет да проналазе заједничке интересе и граде партнерство него што су га имале пре две деценије. Свет се у протеклих двадесетак година суштински изменио и надам се да ће у новом геополитичком контексту наше две земље бити спремне и способне да преуреде међусобне односе на начин који ће и грађанима Србије и читавом нашем региону отворити перспективе сигурније и боље будућности. Ми ћемо свакако истовремено инсистирати и на сарадњи и на међусобном уважавању.

Могу ли се у наставку дијалога Београда и Приштине очекивати појачани притисци САД на Србију?

Међународно посредовање у решавању замрзнутих конфликата је еуфемизам за притиске. Притисци су одувек пратили дијалог Београда и Приштине. Уколико се међународни притисци врше како би се процес нормализације односа учинио динамичнијим, то коинцидира с интересом Србије да се трајно отклоне извори нестабилности у нашем региону како бисмо могли да још снажније генеришемо заједнички економски и друштвени развој и убрзамо процес евроинтеграција. Међутим, ако се притисци врше са циљем октроисања неких решења каја не би била плод компромиса и истинског помирења, то никоме не може донети срећу на дуже стазе. Верујем да постоји заинтересованост на међународном плану да се проблеми на релацији Београд–Приштина реше, и ми смо ту конструктивна страна, јер и наш је интерес да у циљу регионалне стабилности, која је важна и због перспективе будућих генерација у Србији и због економског напретка, имамо стабилан и безбедан Балкан.

ЗСО је само предуслов за наставак процеса, а не концепт који ће трајно задовољити Србију

Једно од кључних питања у досадашњем дијалогу с Приштином јесте Заједница српских општина. Очекујете ли, као неко ко је имао суштински важну улогу у тим преговорима, да ће она коначно бити формирана у неко догледно време?

У праву сте. Заједница српских општина је кључни елемент Првог бриселског споразума. Све што је договорено у том документу треба сагледавати у контексту ЗСО, јер споразум је конципиран као компромис у којем би и Београд и Приштина учинили гест добре воље и направили искорак који би нас у неком тренутку у будућности могао водити неким новим споразумима. Приштина је у том смислу декларативно исказала спремност на компромис, али у пракси годинама показује да јој до компромиса није стало. Било би с наше стране неодговорно уколико бисмо, и поред све своје спремности да мирним и политичким средствима трагамо за решењима на Косову и Метохији, учинили неке нове значајније искораке пре него што Приштина потврди да је кредибилан саговорник и испуни оно на шта се обавезала. ЗСО је, морам да нагласим, тренутна нужност и предуслов за наставак процеса нормализације, а не концепт који ће трајно задовољити Србију и Србе на Косову и Метохији уколико буде прилике да се разговара о неком трајнијем и свеобухватнијем решењу.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *