СЛУЧАЈ РАЧАК: 22 године од Вокерове лажи која је омогућила бомбардовање Југославије

Догађај у селу Рачак, на око 40 километара јужно од Приштине, 15. јануара 1999. године, када је у жестоком сукобу српске полиције с припадницима терористичке групе ОВК убијено 45 Албанаца, и даље изазива бројне контроверзне реакције јер је овај оружани обрачун убрзо затим искоришћен као повод за бомбардовање СР Југославије.

Албанска страна и данас ову погибију припадника ОВК сматра “масакром” и тврди да су у питању били недужни цивили, баш онако како је догађај окарактерисао и тадашњи шеф Верификационе комисије ОЕБС Вилијем Вокер.

Истражни судија Даница Маринковић, која је пре тачно 22 године радила на случају Рачак, каже да је оцена Вилијама Вокера да се у Рачку догодио масакр и ратни злочин била – лаж.

Маринковић истиче, да је Вокер заправо био шпијун, али и саучесник и саизвршилац, те да би му требало судити заједно са припадницима ОВК и њиховим вођама, од којих су неки тренутно у затвору у Хагу.

Подсећајући се догађаја у Рачку, данас 22 године касније, Маринковић каже да Вокер није сачекао да надлежни органи изнесу чињенице које су утврђене на лицу места.

Маринковић: Свађала сам се са Вокером три дана

– У Рачак сам ушла 15. јануара. Никада у животу нисам видела већу количину оружја него што смо тада пронашли, тог првог дана. Када смо хтели да наставимо увиђај почело је да се пуца са свих страна на нас. Морали смо да се вратимо. Сутрадан су Вокерови сарадници почели да ме убеђују да не треба да идем на увиђај. Схватила сам нешто није било у реду. Постојало је нешто што нису хтели да сазнамо. Свађала сам се са њима три дана, рекла сам да ћу да идем, истражни сам судија и ја ћу извршити увиђај – подсећа Даница Маринковић на оно што се дешавало у Рачку.

Трећег дана, 18. јануара, ушла је у Рачак са комплетном увиђајном екипом, а са њима је кренуо и велики број страних и домаћих новинара.

– Све што сам ја видела тај дан видели су и они. Дозволила сам им и да снимају и да гледају. Где сам ишла ја ишли су и медији и три Вокерова сарадника. Све су видели што и ја. Кад смо пронашли у џамији погинула лица све су снимали и видели. Ништа нисмо прикрили. Након што сам извршила увиђај, тела су пренета на Институт за судску медицину у Приштини. Дала сам налог да се изврши обдукција. Када сам спровела све доказе и вештачења, извршила индентификацију, утвђено је да нису у питању никави сељани, нити је у питању масакр, као што је Вокер касније изјавио – рекла је Маринковић.

Она каже да је Вокер изашао са лажном изјавом и направио превару, али је свесна да је то био план. Каже и да су Вокерови људи покушали да је спрече да уради свој посао, али је она успела да изврши увиђај и утврди да је била у питању антитерористичка акција, а не ратни злочин против цивила.

– У том тренутку нисам имала представу да ће Рачак бити иницијална каписла за бомбардовање. Отишла сам са намером да утврдим шта се десило и мислила сам да ће са истином коју смо утврдили и са којом сам изашла у јавност бити јасно да је Вокер изнео лаж“, наводи она.

Подсетила је и да се случај Рачак нашао у на неким суђењима пред Међународним трибуналом у Хагу.

– На суђењима у Хагу против Милошевића, Шаиновића и Милутиновића, којима се случај Рачак стављао на терет, захваљујући доказима које сам прикупила и мом сведочењу, тужилац Џефри Најс је морао да одустане од Рачка. Доказала сам да је то био чист пример антитерористичке акције од стране српске полиције. Они су кренули да расчишћавају терен од терориста, а већ је било познато да је Рачак био седиште терориста. Тих дан је било рањених и убијених полицајаца, цивили су ту страдали, и кренуло се у рашћишћавање терена и хапшење извршилаца кривичних дела – објашњава Маринковић.

Она истиче да је добро да се овај случај не заборави.

– Уназад 10 година се помиње Рачак. Али од 2000. није се помињао нити су смели да помињу. Мене су ставили у мрак, и трпела сам последице зато што сам сведочила у Хагу и што сам одрадила Рачак. Нисам прошла реизбор за судију 2009. године. У Крагујевцу од 19 судија, само ја нисам прошла реизбор. Зашто – зато што сам радила професионално и што сам инсистирала да утврдим истину. Али, нисам одустала и на крају су ме изабрали, иако сам око 10 година била у мраку – каже Маринковић.

Петронијевић: Вокер је био шпијун

Адвокат Горан Петронијевић рекао је да је случај Рачак обележио новију српску историју.

То је био исценирани догађај, како је рекао, који је медијски спинован у озбиљну историјску неистину, и који је довео до стварања повода за бомбардовање Србије, односно СР Југославије од стране земаља чланица НАТО.

– Кажем повода, јер је одлука о бомбардовању донета знатно раније, и само се чекало да се нешто догоди, што би могло да буде повод, и како би америчка администрација, која се ових дана лагано враћа у седло, могла да својој и светској јавности направи неку врсту формалног оправдања за оно што су иначе намеравали да спроведу, а то је одлука о бомбардовању коју су више година пре тога донели – каже Петронијевић.

Он истиче да се чекало да Срби направе неку грешку и да је искористе као повод за бомбардовање. Чакајући, како наводи, изубили су стрпљење и почели да провоцирају.

– Прва провокација тог типа десила се у децембру 1988. у селу Рогово када је дејством наше полиције страдало 24 терориста ОВК. Тај догађај је требало да постане једна врста повода за активирање плана за бомбардовање СРЈ. Међутим, захваљујући пре свега једном поштеном и професионалном верификатору, а и таквих је било, немачком полицајцу у пензији Хенингу Хешу, њихов план је осујећен – каже Петронијевић.

Према његовим речима, када се десио Рачак, тадашњи немачки министар одбране Рудолф Шарпин објавио је фотографије из Рогова са увиђаја и представио да су то цивили убијени у Рачку.

– Онда се Хенинг Хеш јавио њиховим медијима и демантовао га. Био сам те ноћи тамо када се водила акција у Рогову. Сутрадан сам отишао заједно са Хенингом. Он је све прегледао и рекао да је у питању класична војна акција. Након што смо сликали лешеве, наредили смо полицајцима да их поређају један крај другог због идентификације, после урађеног увиђаја. Шарпинг је дошао до те фотографије и рекао – ево стрељани су цивили“, рекао је Петронијевић, који је у то време  био судија у Пећи, док је Хенинг био члан верификаторске мисије коју је Ричард Холбрук издејствовао после преговора са Слободнаом Милошевићем.

– Један од њих је био и Вокер. Он је био шпијун који је ишао од места до места да их лоцира, а та места су касније врло прецизно погађале ракете. То су били углавном војни објекти, мостови – рекао је Петронијевић.

Када се Рачак догодио највећи део светске јавности, на основу Вокеровог сведочења, је мислио да је прича о хуманитарној катастрофи истина.

– Применили су стратегију која је била виђена у више наврата и у Босни и Херцеговини, а касније у Африци, у Либији, Сирији, Украјини. Таквом су стратегијом покушали Србију да сатанизују, што су у том моменту и успели – рекао је Петронијевић.

Он је подсетио да је затим прича о Рачку прешла у Савет безбедности УН.

Напомиње да према међународним конвенцијама постоје само три врсте оправданог рата. Први је одбрамбени, други антиколонијални и трећи је интервенција једне земље или групе земаља уз изричит налог Савета безбедности.

– Тога није било у овој ситуацији. Фалсификовањем међународног права они су покушалли да кроз причу о хуманитарној катастрофи, коју су исценирали, започну бомбардовање СРЈ. Војна интервенција је спроведена под изговором спречавања хуманитарне катастрофе. То је било први пут да се тако нешто догоди од кад важе правила УН. Касније су више пута злоупотребљавали сличну варијанту. Међутим, то је био можда преломни тренутак у историји човечанства, када је суверенизам устао против глобализма. Глобализам је тада први пут наишао на озбиљан отпор, а то смо управо учинили ми – указао је Петронијевић.

(Косово онлине)

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email