ВЛАДИМИР ЂУКАНОВИЋ: Сами себе поједосмо
Нимало, али заиста и најискреније, први пут, није ми драго што сам био у праву. А причао сам, није да нисам, и то таман толико да су ми се уста осушила. Хвала свима који су схватали о чему говорим, а хвала и онима који су ме гледали као лудака, човека који претерује, луцидног и помало дилеју, вечито незадовољног. Хвала и онима који су ме вређали.
Ником ја ништа не замерам, јер није нормално да било ко људима одсеца главе, нити је нормално да људи нестају, да им се чупају језици и ваде очи и да се за све то добија веома значајна подршка не тако малог дела власти.
Није нормално да се председник и његови сарадници прислушкују, као што делује крајње шизофрено да је био прислушкиван и шеф БИА.
Ништа то није нормално, па самим тим, ако тако нешто тврдите да се догађа, није ни чудо што вас људи гледају као идиота. А ето, догађало се.
Хвала и онима који су, када сам им нека своја сазнања износио, престали да ми се јављају. Разумем их, јер верујем да су и они доста тога знали, али страх је природна појава. Признајем, напола сам се одсекао кад ми је председник републике једном приликом рекао да има сазнања да га полиција прислушкује. Тада сам дефинитивно укапирао да у овој држави постоји озбиљан паралелни систем који ради шта му се прохте. Тај систем је имао и још увек има своје полицајце, политичке функционере, тужиоце, судије…
Елем, икс пута ми је дошло да све напустим и да више немам никакве везе са политичким животом у Србији. Да будем искрен, немам појма шта ме је задржало да то не учиним. Ваљда када видиш да се граде путеви, фабрике, да долазе инвестиције, буде ти жао да борбу за ту неку лепшу Србију, којој сви тежимо, тек тако оставиш.
Не знам ни сам колико пута сам се обесхрабрио када сам чуо шта наши поједини функционери раде, а о поменутом криминалу, добро камуфлираном под тобожњим навијачким плаштом и са све везама у државном систему, да и не говорим. Ти људи су појели СНС. Ти људи су циљано и свесно СНС, посебно Александра Вучића, користили само за стварање свог паралелног система. Уосталом, шта ће данас да помисли обичан човек када чује да је сам врх полиције помагао оне који су сакатили људе и ритуално их убијали? Шта да помисли мученик који продаје на пијаци када прочита да је полиција стављена у службу једног криминалног клана који је овде увезен? Задатак јој је био да помаже уништавању другог криминалног клана да би овима који су били на државним јаслама оставила празан простор. Има ли веће срамоте? Има ли горег пљувања на значку, на народ и на државу? Шта људи да кажу када сада схватају да је полиција била гора од Коза ностре?
Поновићу ко зна колико пута – док се државни апарат не очисти од зликоваца који су били логистика зликовцима, борба није завршена. Никако се не сме напола стати.
