Како је Драгана спустила ровера на Марс

У Насином тиму стручњака задужених за радарске системе мисије која је пре неколико дана успешно спустила ровера у кратер Језеро на Марсу, налазила се и  наша Драгана Перковић Мартин.

„Истрајност” је седам месеци путовала до Црвене планете а за седам минута, испуњених очекивањем и узбуђењем научника из целог света, ровер се безбедно спустио и нашао на површини Марса.  То узбуђење ће трајати све док ровер буде „жив и здрав”.

У том тиму врхунских стручњака била је и наша Драгана Перковић Мартин која је била међу онима који су помно пратили радарске системе.

„Мој тим је био задужен за прављење радара који је производио податке брзине кретања возила до површине Марса и раздаљине возила од површине планете, ми смо учествовали у тих седам минута терора. Ја сам водила тај тим и као један од систем-инжењера који су били одговорни за то како радар функционише у току слетања“, објаснила је Драгана Перковић Мартин у Јутарњем програму РТС-а.

Роверу, који се налази у кратеру Језеро, радар, на којем је Драгана радила нешто више од осам година више није потребан. Након слетања, радар одлети и сруши се недалеко од ровера.

„Ровер остаје без радара за спуштање, мада на себи има други радар који ће наставити да производи научне податке“, истакла је гошћа Јутарњег програма.

Хладноћа Марса диктира особине ровера и инструмената 

„Истрајност“ копа велику и скупу рупу. Трага за доказима о некадашњем животу на месту где је пре око три и по милијарде година, како се мисли, било воде.

„Инжењерски тим који се бави ровером проверава да ли су сви инструменти и компјутери у реду. За сада, ровер није слао никакве значајне научне податке, али нам је послао једну дивну панораму која је фотографисана током провера једне од главних камера које се налазе на роверу“, наводи Драгана.

Према њеним речима, на Марсу је толико хладно да не може бити воде у течном стању. Температура је веома ниска и креће се око минус 50, минус 60 степени.

Управо због таквих временских услова, и инструменти и ровери опремљени су тако да буду отпорни на велику хладноћу.

Радио-сигнал од Марса до Земље путује 700 секунди, што је скоро 12 минута. Један од главних циљева ровера „Истрајност“ је да пролази кроз кратер, да тражи места где се могу видети занимљиве стене.

„Људи на Земљи ће одлучити које су стене важне. Ровер неће бушити и копати једну рупу, већ много више. Када људи на Земљи одлуче да је нешто веома занимљив узорак, он ће бити процесуиран у роверу да се види од чега се састоји. Неки од тих узорака биће остављани у тубама за следећу мисију која ће доћи да их покупи и да их лансира назад на Земљу, али мораћемо да сачекамо на то“, нагласила је Драгана.

Планирано је да мисија „Истрајност“ траје две марсовске године, што је мало више од наше две године. Судећи по томе да „Кјуриосити“ још ради, може се очекивати да ровер који је управо стигао на Црвену планету „поживи” много дуже од планиране две године.

Када о нечему мало знамо кажемо да смо „пали са Марса“, али бар толико знамо да је цео космос од истих елемената као и ми.

Говорећи о сличностима и разликама између Земље и Марса, научница је истакла да је на Црвеној планети доста тога другачије: „Атмосфера је много тања него овде и то је највећи изазов што се тиче слетања на Марс. Ствари које сам морала да научим можда и нису толико екстензивне што се тиче Марса, али морали смо да научимо како да се опходимо са том атмосфером, како да креирамо секвенцу која траје седам минута и која је потпуно аутоматска – кад једном крене слетање, људи на Земљи само посматрају податке који се шаљу са Марса“.

Ово је пети ровер који је НАСА спустила на Марс. Стручњаци сваки пут науче нешто ново и та знања користе у следећој мисији која треба да слети на Црвену планету.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email