Попис – један од највећих проблема српске заједнице у региону

Предстојећи попис становништва представници Срба из региона представили су као један од највећих проблема српске заједнице у региону, због могућности да на тим пописима број Срба буде представљен мање него што их заиста има.

На онлајн конференцији представника српских удружења и организација из региона и дијаспоре у организацији Савеза Срба Словеније, председник тог Савеза Владимир Кокановић указао је да се на попису у Словенији није могуће изјаснити о националној и верској припадности.

Кокановић је истакао да је Савез Срба Словеније крајем прошле године упутио иницијативу Влади Словеније за измену регулативе која дефинише попис и уношења националног и верског регистра.

Додаје да су добили одговор од Владе Словеније да ће размотрити ту иницијативу и истакао да очекују позитиван одговор.

Каже да су се и друге етничке заједнице придружиле њиховој иницијативи.

Кокановић је навео да су неке процене да су Срби, после Словенаца, у Словенији најбројнији народ и да их има више од 100.000.

Говорећи о циљевима Савеза Срба Словеније, Кокановић је казао да је главни очување српске традиције и културе, као и промоција српско-словеначког пријатељства.

Један од пројеката које Савез спроводи, наводи Кокановић, јесте увођење српског језика као допунске наставе у школама у Словенији.

Додаје да у оквиру тог пројекта српски језик, културу, српску историју, традицију учи око 1.500 деце.

О проблему пописа говорила је и представница Националног савета Срба у Македонији Гордана Јовић Стојковска која је навела да ће овогодишњи попис у тој земљи ако се одржи бити организован електронски.

Указала је да доста Срба живи у руралним срединама и да многи од њих не умеју да користе рачунаре, те да неће имати могућност да учествују у попису.

Изразила је забринутост и да би тим електронским пописом могло да се “намешта” број осталих националних заједница у Македонији.

Јовић Стојковска истакла је да се права заједница етничких група у Македонији оцењују према проценту, а Срба је, додаје, око 1,7 одсто.

То је предвиђено, подсећа, Охридским договором.

“По том Охридском договору наша права за добијање неких могућности да деца уче на српском или око запошљавања у администрацији зависе од тог процента”, навела је Јовић Стојковска.

У Македонији, додаје, попис почиње 1. априла, али да опозиција прикупља потписе да се он одложи, највероватније до јуна.

Подсетила је и да српска заједница у Македонији није признала попис из 2001. године, јер, каже, знају да Срба има више него што је тада представљено и да се “монтирало” због Охридског договора.

Оцењује да је положај српске заједнице у Македонији “на маргинама” и очекује да Срби у тој земљи имају права која има македонска заједница у нашој земљи.

О позитивном примеру односа државе према српској заједници говорио је председник Савеза Срба Румуније Огњан Крстић, који је казао да та земља у демократском духу према свим мањинама.

Додао је да српска заједница у Румунији није многобројна, али да је успела да оствари своја права кроз организацију као што је Савез Срба, чији је циљ очување националног идентитета Срба.

Крстић је истакао да Румунија финансијски подржава активности српске заједници, омогућен јој је, додаје, политички ангажман, као и могућност да остваре и бране своја права.

Током године, додаје Савез Срба у Румунији организује око 400 пројеката у области културе, науке, образовања…

Такође, наводи, имају и издавачку кућу која током године избаци више од 15 наслова, а имају и научне часописе.

Као главни проблем српске заједнице у Румунији, Крстић је навео то што Срби полако губе језик и да опада број ђака у српским школама.

И у тој земљи, додаје Крстић, следи попис становништва, али за разлику у осталим комшијским земљама, он истиче да у Румунији неће бити никаквих проблема око пописа.

“Важно је да се у што већем броју изјаснимо као Срби, јер никада није било срамота да се изјаснимо као Срби”, рекао је Крстић.

Председник Одбора Народне скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Милимир Вујадиновић истакао је значај српског јединства у региону који је примећен последњих година, због, како каже, добре организоване политике садашње власти.

Политика добросуседских односа и економског јачања Србије, каже Вујадиновић, рефлектује се и на сваког човека, а нарочито у земљама региона.

“Само тако добро организована српска држава може да помогне нашем народу у региону, јер само економски јака Србија може бити подршка свима”, указао је Вујадиновић.

Додаје да се то примећује по броју пројеката који се финансирају од стране Србије у Републици Српској, али и у Црној Гори, Хрватској, Северној Македонији…

Подсећа да ће држава Србија учествовати у финансирању изградње аеродрома у Требињу, обнављању мостова на Дрини, помаже нашу цркву широм Балкана, као и наше организације.

Вујадиновић је указао на проблеме са којима се српска заједница сусреће у региону, те навео предстојеће пописе у Словенији, Северној Македонији, Црној Гори, на којима би број Срба могао бити представљен мање него што их заиста има.

Указао је да се српска заједница у Хрватској суочава са забраном употребе ћирилице и језика, те додаје, од те земље Србија само тражи да поштује европске конвенције, свој Устав и своје законе када је реч о положају српској становништва.

Вујадиновић је навео да су позитивни примери односа према српској заједници у Мађарској и Румунији.

Истакао је да Србија може да буде узор многим земљама када је реч о односу према националним мањинама.

“Ако би наше комшије примењивале оно што Србија чини према националним мањинама, то би било сасвим довољно за почетак када је у питању положај наше заједнице у тим земљама. Међутим, свесни смо тога да то неће доћи само од себе и да морамо да радимо на положају Срба у региону”, закључио је Вујадиновић.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email