Недимовић: Фабрика Синофарма у Србији правиће 24 милиона вакцина годишње
Нове рестриктивне мере су уведене јер су цифре новооболелих почеле да скачу, највише у погледу броја умрлих. Имамо висок степен заражавања у другачијој популацији него раније, и лекари су рекли да, ако овако наставимо, да ћемо доћи до цифре од 9.000 заражених на дневном нивоу, као што смо имали у новембру месецу прошле године, изјавио је потпредседник Владе Србије и министар пољопривреде Бранислав Недимовић за Радио-телевизију Војводине.
Недимовић је, гостујући у емисији Прави угао, рекао да сада већ велики број становника чека ревакцину и да је потребно 10 до 15 дана од примања друге дозе да би се створила стварања антитела.
Он је рекао да ће бити отворене пољопривредне апотеке, продавнице сточне хране, јер нам је на прагу сетва, а иста ствар је и са храном уза животиње. Зелене пијаце ће исто моћи да раде.
“Не видим ни један проблем у пољопривреди и очекујем да ћемо успети да савладамо тешкоће. У животу морате наћи баланс. Неприкосновено је здравље становништва. Са друге стране нама треба новац за вакцине, за лекове, болнице, да можемо све то да исфинансирамо. Свака одлука Кризног штаба је донета једногласно”, рекао је министар.
Недимовић је подсетио да је због пандемије смањена потрошња меса, сира, млека и да смо дошли у ситуацију да немамо како да искомпензујемо то.
“Ја разумем да много људи зарађује у угоститељским објектима, али морамо наћи неки баланс”, каже он.
Одговарајући на питање због чега је мањи обухват вакцинације по селима, Недимовић каже да му је један деда рекао да хоће да прими вакцину, али да не зна да користи лаптоп, и каже да му доведемо вакцину у Мартинце.
“Иде се корак даље, успостављају се мобилни тимови који ће ићи по кућама. Резултати су добри, морамо ући у сва већа села, да будемо ближе људима који желе да приме вакцину”, каже он.
О договору о изградњи фабрике Синофармових вакцина у Србији, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Кином, Недимовић каже да је велика ствар и да би производња требало да почне од 15. октобра.
“Емирати су максимално укључени у све пројекте око производне Синофарма. Тамо ће бити отворена прва фабрика Синофарма ван Кине. Ми са Кинезима то све договарамо, доћи ће у Србију, капацитет ће бити 2 милиона вакцина на месечном нивоу. Они ће градити фабрику, ми треба да обезбедимо локацију, ово је дугорочна инвестиција. Држава ће имати обавезе око инфраструктуре, нема никаквих субвенција. Нама требају те вакцине, а они хоће да изграде фабрику. Било која вакцина је боља од невакцинисања. Све ово раде заједно Синофарм, компанија из Емирата и Влада Србије. То значи 24 милиона вакцина годишње. Ово ће бити довољно и за Србију и за све наше суседе”, каже он.
Недимовић потврђује да ће Синофарм бити носилац целе приче, каже да ће имати акредитацију надлежног тела Србије и да ћемо, за почетак, морати да увозимо једну компоненту – течност, па да онда мешамо код нас, а да ћемо после да овладамо технологијом и да производимо целу вакцину.
“Идентична вакцина као Синофармова вакцине из Кине ће бити и код нас. До 15. октобра ће бити изграђена фабрика, а у оптицају су три локације – на Панчевачком путу, на путу према Лазаревцу или на путу ка аеродрому”, открива министар Недимовић.
Министар каже да нам се сада отварају најплатежније способна тржишта, попут Емирата, Бахреина. Каже да нам Израел одлично плаћа за говеђе месо.
“Нама је ЕУ 70 тржишта, али шта то сада значи, да сада не можемо и да тражимо нова тржишта и да још више производимо”, пита се он и додаје да постоје бројне међународне институције и бројне светске теме где тражимо савезнике за оно што нам је важно.
“Можда не можемо да се сложимо око једне теме, али можемо око друге. Нпр. регионална питања, односи у међу народним институцијама. Када имамо доброг пријатеља, имаћемо глас више. Свако треба да пође прво од себе. Можда ће у светској организацији за храну имати неки договор . У ФАО руководи Кина. Сарадња са истоком је невероватна. Економија добија потпуно другачије облике”, каже он.
Недимовић открива да је Немачка највећи извозник свиња на простор Кине, као и да су склопили сличан споразум са Вијетнамом, да су Мађари су склопили споразум са Јапаном, и закључује да “економија нема заставе”.
“Бахреин хоће да увози српске пољопривредне производе, хоће заједно да улаже у српске компаније, као што је Дијамант. Дијамат има пар хиљада коопераната на простору Баната, сваки са по 2, 3, 5, 50 хектара. Разлика која се направи у цени литре уља се прелива на пољопривредног произвођача. Чим су тржишта кренула да раде и траже већу количину сунцокретовог уља то се прелива на мале произвођаче”, истиче он.
