Академија “Дан сећања на страдале у НАТО агресији”, присуствовао Стоилковић

На данашњи дан пре 22 године почели су ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, а централна манифестација “Дан сећања на страдале у НАТО агресији” одржана је у Комбанк дворани. Патријарх српски господин Иринеј рекао је да се у тих 78 дана појавила код нашег народа суштинска особина нашег идентитета – хришћанска љубав за ближњег. Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик поручио је да је “једино што призилази из ове туге коју носимо у срцима наше јединство, уједињење и заједничка будућност”.

Обележавање годишњице НАТО бомбардовања у Комбанк дворани започето је интонирањем химне “Боже правде”, а због епидемије коронавируса одвијало се без публике уз присуство званичника Србије и Републике Српске.

Вучић: У пролеће 1999. догодио се злочин,већи од свих злочина

Током пролећа 1999. године догодио се злочин, агресија, напад на суверену земљу, без одлуке УН, за који нико никада није одговарао, и то је немогуће објаснити и данас, 22 године касније, поручио је вечерас председник Србије Александар Вучић.

Данас нећемо, како је рекао, да лицитирамо око именовања свега што се, током пролећа 1999. године догодило.

“Зато што се догодио злочин. И догодила се агресија, не бомбардовање, не кампања, интервенција или операција”, поручио је он

Једно дете дневно и мало више од тога. То је она најтежа, најмучнија и најболнија бројка НАТО агресије из 1999. године. Убијено, заустављено, без икакве своје кривице. Никакав грех нису починили, без права на одбрану, и без права на правду, на живот, истакао је Вучић обраћајући се на свечаној академији којом се обележава 22. годишњица од почетка НАТО агресије на СР Југославију.

Председник Србије и нагласио и да нико никада није одговарао за тај злочин – већи од злочина.

Нико за 2.500 убијених цивила, али и војника и полицајаца, који су криви само што су чували себе и своја огњишта, за више од 6.000 рањених, нагласио је он.

Објаснити то, ни данас, 22 године после агресије, није могуће. Не постоји, и поред свег труда, универзално оправдање, нема разлога, смисла, а остала су само, као вечни грех, имена, рекао је Вучић.

И прочитао их је: Миљана Милић, 15 година, Владимир Милић, 12 година, Миомир Младеновић, 14 година, Драган Димић, три године, Јулијана Брудар, 10 година, Оливера Максимовић, 12 година, Мирослав Кнежевић, 13 година, Дајана Павловић, пет година, Стеван Павловић, осам година, Марко Симић, две године, Милица Ракић, три године, Иван Иванчић, седам година, Марко Ивановић, три године…

И тако, 89 имена, и то не само српских. Бесмисао пуког убиства није бирао. Шеснаесторо деце, од две до седамнаест година, из породица Ахметај и Хасани, убијено је у колони која се враћала кући, у Призрен. То је, у једном наслову, на западу, једноставно објашњено као ‘трагична грешка’. Смрт која је стигла Марка Роглића, Милана Игњатовића, Гордану Николић, Ирену Митић, Милицу Стојановић, Бојану Тошовић, Бранимира Станијановића, Сању Миленковић… није могла да рачуна ни да добије чак и такво објашњење, рекао је Вучић.

Те смрти нису, за оне који су их посејали, биле ни трагичне, а још мање грешка, већ бедни изговор, намера, јасна одлука, преки суд над једном земљом, над њеним људима, над њеном децом, указао је председник Србије.

Догодио се напад на суверену земљу, без одлуке УН, без оног довољног разлога који би представљао напад тадашње Југославије на неку суседну, или НАТО државу, додао је.

“Никога ми тада нисмо напали. Напали су нас, са јасним циљем. Да нас поразе, да нас, убијају, и да нам на крају одузму део територије, истакао је Вучић.

Он је захвалио свим представницима српског народа из региона који вечерас у Београду присуствују обележавању Дана сећања.

“Хвала што смо заједно, а српски дух несаломив и непобедив”, рекао је Вучић.

Патријарх Порфирије: Не судимо, сећамо се

Сакупили смо се не да судимо, већ да се сетимо и да кажемо шта је истина, изјавио је вечерас патријарх српски Порфирије на обележавању Дана сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године

Сакупили смо се, Црква каже саборно, да се сетимо несрећних дана пре 22. године, да се сећамо и молимо за невине жртве војника и полицајаца, јунака са Кошара, Паштрика, наших пилота, цивила, жртава касетних бомби, радника телевизије и невине деце, рекао је патријарх.

Та љубав, одважност и храброст, показана тих 78 дана, сада се показује у овим месецима страдања од епидемије, витезови су сада сви медицински радници, запослени у јавним службама, жене на касама у самопсолугама, рекао је Порфирије.

 Не треба да судимо,треба да се сетимо и кажемо истину

Патријарх СПЦ Порфирије поручио је вечерас, на обележавању Дана сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године, да на овај дан треба да се сетимо и помолимо за све невино настрадале жртава током 78 дана када се наш народ бранио од агресије.

Поручио је да не треба да судимо, али да треба да се сетимо и да можемо да кажемо шта је истина.

“Окупили смо се да бисмо се саборно сетили тих несрећних дана пре 22 година, да се сећамо и молимо за невине жртве, а наше су невине јер се наш народ, то је јасно широм света, бранио од агресије”, рекао је патријарх у Комбанк дворани, у присуству председника Србије Александра Вучића.

Каже да се данас сећамо војника и полицајаца, хероја са Кошара и других бојишта, невиних цивила и жртава од касетних бомби, страдалих на улици, у возу у Грделичкој клисуру, у телевизији и на другим местима.

Порфирије је рекао да би сви страдали током НАТО агресије требало да буду уписани у календар СПЦ.

Каже да је пре него што је пошао вечерас на обележавање годишњице НАТО агресије отворио Нови завет и нашао део у јеванђењу по Матеју где пише – Не судите да вам се не суди.

Патријарх је истакао да зато не треба да судимо, али да треба да се сетимо и да можемо да кажемо шта је истина.

Додао је да је током агресије на нашу земљу поново појавила суштинска врлина, а то је међусобна солидарност, хришћанска љубав за ближњег, када су људи делили све што су имали.

Порфирије је додао да се после 1945. говорило како је спрски народ изгубио хришћанске особине, али да управо тих 78 дана 1999. сведоче о дубокој хришћанској љубави и солидарности.

Како је рекао, сада у време пандемије витезови су лекари и сви медицински радници, као и запослени у јавним службама, касирке у продавницима…

Одговор на питање шта нас је то одржало током тог невиђеног зла које је насрнуло на наш народ током бомбардовања 1999, али и током страдања у Првом и Другом светском рату, патријарх наводи хришћански однос према животу и љубав којом га је научио Свети Сава.

Порфирије је истакао да је темељ опстанка државе и народа и просвета и култура, уз економски развој, али и најважније од свега – очување идентитета.

“Само када знамо ко смо и шта смо, утемељни у свом идентитету и када говоримо свој језик и можемо да разговарамо између себе и градимо мир. То ће бити сигурни гарант да ћемо знати да разговарамо са другима и градимо истинске и праве односе поштујући другога”, навео је патријарх.

Зато не треба да судимо вечерас већ да се сетимо невино страдалих жртава бомбардовања, да се молимо за те жртве и да се помолимо Богу и за све оне који су зле воље у односу на нас да постану добре воље.

Додик Србија је ослонац Републици Српској

Председавајући Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик оценио је вечерас да је “Бог дао” стабилну и јаку Србију, која је снажан ослонац Републици Српској.

Српски језик има око 150.000 речи, а на оваквим церемонијама ми их понестане. Некада је тишина најбољи одговор,рекао је Додик на обележавању Дана сећања на жртве НАТО бомбардовања и поручио “нека живи Србија и РС, нека вечно живи српски народ”.

За 11 недеља свакодневних ваздушних напада НАТО је извршио 2.300 удара

Бачено је 22.000 тона пројектила, међу њима и 37.000 забрањених касетних бомби и бомби пуњених обогаћеним уранијумом.

Током интервенције тешко ау оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири.

Процене штете крећу се од 30 до 100 милијарди америчких долара.

Србију је тог 24. марта напала коалиција 19 најмоћнијих земаља света у намери да јој отме Косово и Метохија, али тај циљ до данас није остварен.

Агресија НАТО на Србију је изведена под називом “Милосрдни анђео”, а непосредна повод за то је био наводни масакр цивила у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише Споразум из Рамбујеа.

НАТО агресија је окончана 9. јуна 1999. потписивањем Кумановског споразума, који је предвиђао да ће се југословенске снаге безбедности повући са Косова, а да ће бити успостављен УНМИК, цивилна мисија Уједињених нација.

НАТО је Србију напао без одобрења СБ УН.