Танасковић: Чињеницама против тезе о геноциду

Тамна страна ове проблематике лежи у томе што заговорници неприкосновености, готово светости, “хашке истине” желе да “геноцид у Сребреници” поставе као нешто што има не само потврђену правну, већ истовремено и апсолутну моралну и истиноносну димензију

Тоталитарно мишљење, којим се прописује само једна истина о дешавањима у Сребреници, а криминализује свака расправа о њој, јако је опасна и њој се мора одупријети. Сребренички мит изграђен је на пожељно диригованој интерпретацији једног ратног злочина који може постати нека врста „оснивачког мита“ бошњачког народа, а који је у свом највећем обиму закован у представи о извршеном геноциду, каже у разговору са портал „Српске новине“ проф. др Дарко Танасковић, један од најзначајнијих савремених оријенталиста и исламолога.

Говорећи о раду Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године, Танасковић каже да је управо због тога „веома важно и храбро, али и тешко и ризично, но прије свега нужно, да се пред међународну јавност изађе са једним опсежним материјалом заснованим искључиво на анализи чињеница, а који ће основано релативизовати и оспорити неке анализе на којима се заснива теза о геноциду“.

„Не могу, наравно, у овом тренутку улазити у садржину још необјелодањеног ­’Извештаја­’ Комисије за Сребреницу, али је суштински битно показати да –’хашка истина­’ није ­’Јеванђеље­’ и да не постоји ниједна људска истина, па ни судска, о којој се не може расправљати, преиспитивати је у свјетлу нових сазнања и доносити тачнији и потпунији нови судови”, истиче Танасковић.

Он наглашава да „тамна страна ове проблематике лежи у томе што заговорници неприкосновености, готово светости, ­­’хашке истине­­­’ желе да ’геноцид у Сребреници­­’ поставе као нешто што има не само потврђену правну, већ истовремено и апсолутну моралну и  истиноносну димензију“.

„Правну у одређној равни свакако има. Сви они који прихватају одлуке Хашког трибунала, са тог аспекта и у том обиму морају уважавати  и поштовати одлуке Суда за ратне злочине. Не можете ви, рецимо, без обзира на то шта о ­’хашкој истини­’ мислили, ако је неко правоснажно осуђен на затворску казну због учешћа у ­’геноциду у Сребреници­’, њега пустити из затвора док не одслужи казну или се стекну услови да буде ослобођен њеног даљег издржавања. Постоје и неке друге обавезе које државе имају у погледу сарадње са Хашким судом и његовим институционалним третманом, што се, наравно, све мора у правном смислу поштовати. Али истраживачки, а и морално, у смислу трагања за коначном истином, све мора бити отворено за расправу“, каже Танасковић.

Танасковић подсјећа да се данас изнова пишу „читаве књиге о Првом и о Другом свјетском рату, иако многи мисле да се о њима све битно одавно зна”.

“Данас се истражује нацизам, истражују се чак и личност и дјеловање самог Адолфа Хитлера, без обзира на то што у вези са његовом улогом у историји не може бити много колебања. Никако не желим да поредим  ноторни Хитлеров случај са контроверзним феноменом Сребренице, гдје много тога још није речено, већ само да укажем на то да се чак и такве, вриједносно и морално потврђене појаве и даље научно изучавају и у појединостима преиспитују“, оцјењује Танасковић.

Он сматра да „ту нема краја и не треба да га буде“.

„Страшно је кад погледате неке новије свјетске енциклопедије, у којима је похрањено знање за будућност, па у њима нађете како се помињу Срби као ’извршиоци највећег геноцида послије Другог свјетског рата у Европи­’, тако да тамо сада праве друштво Њемцима, што очигледно неким Њемцима, и не само Њемцима, итекако одговара. С тиме се не смијемо мирити. Нашег потомства ради”, закључује Танасковић.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email