Осам деценија од априлског рата и бомбардовања Београда

Пре тачно 80 година, ујутру 6. априла 1941. године, Београдом су се огласиле сирене за ваздушну опасност, а бука мотора стотина немачких авиона најавила је разарање града

Живот за одбрану града дало је 11 пилота, а они су се, заједно са осталим југословенским ваздухопловцима, храбро супротставили ројевима немачких авиона који су надирали.

Немачке бомбардерске формације су увек биле штићене великим бројем ловаца, али југословенски пилоти се нису плашили да уђу у борбу. У појединим ситуацијама однос снага у ваздуху био је чак 10:1 у корист непријатеља, наводи РТС.

Упркос томе, југословенски пилоти успели су да оборе знатан број немачких авиона 6. и 7. априла. Не зна се тачно колико, али се број процењује између 40 и 50, зависно од извора.

Парастос у Вазнесењској цркви

У цркви Вазнесења Господњег у Београду данас је служен парастос у знак сећања на погинуле током бомбардовања нацистичке Немачке 6. априла 1941. године, чиме је почео Други светски рат на тлу тадашње Краљевине Југославије.

Представници Београда, међу којима и заменик градоначелника Горан Весић, положили су венце као сећање на страдале, којих је било између 2.500 и 4.000.

Помоћник градоначелника Андреја Младеновић рекао је да је 6. април један од сигурно најтужнијих датума у историји Београда.

“Сећамо се оних који су страдали у немачком бомбардовању. У бомбардовању Београда страдало је између 2.500 и 4.000 људи, срушено је више од 1.000 зграда, око 10.000 објеката у граду било је онемогућено за живот, потпуно је страдала и Народна библиотека у Београду”, рекао је Младеновић.

Истакао је да је у порти Вазнесењске цркве било склониште, које је погођено у бомбардовању и страдало више стотина људи.

Младеновић је изразио наду да ће у порти те цркве бити изграђено једно спомен обележје, односно мала капела која ће симболично обележавати место где су бомбе пале и где је највише људи страдало.

Никодијевић: Бомбардовање је било одмазда

Београд је бомбардован само из једног разлога, била је то одмазда према народу који је одбио идеје фашизма, стављајући се на светлу страну историје, изјавио је данас председник Скупштине града Никола Никодијевић поводом годишњице немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, “датума који никада не смемо заборавити”, саопштио је Беоинфо.

Никодијевић је за ТВ Пинк рекао да је, према проценама, у бомбардовању погинуло између 2.700 и 4.000 људи, и срушено више стотина зграда и објеката, међу њима и Народна библиотека што је назвао једним од највећих “културних геноцида” у нашој земљи.

“Зато смо дужни да чувамо сећање на овај датум и покажемо све ужасе рата, али и да с поносом истичемо то што смо у Другом светском рату били на страни антифашизма, на страни победника и то што овај народ никада није хтео да прихвати идеје фашизма, ма колико да му је то било наметнуто”, рекао је Никодијевић

Оценио је да нове генерације морамо учити свим вредностима антифашизма јер “фашизам никада није довољно мртав” и да указујемо на његове ужасе како нам се историја не би поновила.

Положени венци у Алеји страдалих

У Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању на Новом гробљу данас су положени венци жртвама које су невино изгубиле животе у Београду 6. априла 1941. године.

Представници Министарства одбране и Војске Србије, чланови борачких удружења и удружења грађана, као и челници Града Београда одали су почаст страдалима у бомбардовању Београда од стране нацистичке Немачке, у коме је погинуло између 2.500 и 4.000 људи.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић поручила је да се данас сећамо свих који су страдали крвавог априлског јутра, у коме су изгубљени људски животи, уништена материјална добра, историјско и културно наслеђе…

“Данас одајемо почаст и негујемо сећање на жртве и хероје који су се храбро борили током четири ратне године и извојевали победу и слободу за све нас”, рекла је Кисић, уз поруку да се то не сме никад заборавити ни поновити.

Каже, Србија данас баштини тековине антифашизма и слободарске традиције, а влада је у потпуности посвећена очувању достојанственог сећања на све пострадале у Другом светском рату.

“Само јака, стабилна демократска Србија може бити гарант слободног, достојанственог и квалитетног живота њених грађана, без обзира на њихову националну, верску или политичку припадност. Наша земља је део демократског света, заснованог на принципима, идеалима антифашизма, равноправности и напретка”, рекла је министарка.

Заменик градоначелника Београда Горан Весић рекао је да је 16. април 1941. један је од најтужнијих догађаја у историји главног града, додајући да је уништено готово 2.000 зграда.

“Зауставио се развој града који се развијао 30-их година прошлог века, враћени смо неколико деценија, ако не и читав век уназад. Најстрашније су људске жртве”, истакао је Весић.

Он је навео да се данас сећамо свих оних који су изгубили животе, а који су знали да одлазе у смрт.

Данас је први пут венац положио и амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб, а Весић каже да то представља признање Немачке и њихово саосећање са жртвама.

“То говори о томе да сви данас разумемо колико је тешка прошлост иза нас, као и да данас у Европи морамо да живимо заједно, да се сећамо прошлости и жртава, али и да покушамо да сарађујемо и заједнички стварамо Европу у којој неће бити ратова”, поручио је Весић.

Каже, обавеза свих нас је да се сећамо сваке жртве, бомбардовања, али и да будемо захвални свима који са нама жале жртве и изражавају саучешће породицама погинулих.

“Треба да размишљамо о будућности у којој неће бити ратова и у којој ћемо чувати људске животе и чувати наш град и земљу”, рекао је он.

Већина зна за бомбардовање 1941. мање њих за савезничко 1944. године

Већина грађана са којима је екипа Танјуга данас разговарала зна да је на данашњи дан пре тачно 80 година бомбардован Београд, али и да је Србија доживела још два бомбардовања у протеклих осам деценија, савезничко на Васкрс 1944. године и НАТО у пролеће 1999. године, али за један број младих то је био непознат податак.

Један старији суграђанин каже да је бомбардовање Београда на данашњи дан 1941. године ратни злоцин који је нанео вишеструку штету нашој земљи, народу и култури.

“Треба да им служи на част, бомбардовањем је у једној секунди нестало 350.000 старих књига из XИИ И XИИИ века, са зељом да се избрише идентиитет једног народа“, рекао је он.

За шестоаприлско бомбардовање, али и савезничко томом Дргог светског ратам знале и две ученице средње школе у Београду које се надају да се такве ствари више никада неце поновити.

„Треба да одражавамо добре односе са насим суседима и треба да живимо у будућности а не у прошлости“, сматра једна од њих.

Пензионер из Београдаскреће пажњу на чињеницу да је Београд у Другом светском рату оба пута бомбардован на Васкрс и да је страшно то што је Србија доживела.

„Бомбардовали су нас најпре Немци, па Енглези а затим и Нато трупе. Чак 19 најачих сила на свету бомбардује једну малу, слободну земљу од 6 милиона становника. Каква мизерија!“, додао је.

Пензионерка из Београда није знала колико пута је Београд бомбардован, али се јасно сећа последњег бомбардовања 1999.године.

„Сматрам да је ужасно то што су нам урадили, а последице тога осећају се и данас“.

Неколико младих које је екипа Танјуга срела у центру града ниије знало колико пута је Београд био бомбардован, а неки су се и двоумили.

Поједини суграђани показали су да знају ове историјске податке, али на питање о бомбардовању Србије нису желели да се изјашњавају.

Министар Стефановић отворио изложбу “Април 41”

Поводом 80 година од почетка Другог светског рата на територији Југославије, потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић отворио је данас у Дому Војске Србије у Београду изложбу „Април 41“.

Стефановић је поручио да не смемо дозволити прекрајање наше антифашистичке историје, а поготову не њено падање у заборав, те да се морамо увек и свуда поносити њом и учинити све да наша деца данас добро знају ко су били чувени борци из народноослободилачких ратова и колика је била њихова жртва за слободу наше земље.

Након уметничког програма, који је испред Дома Војске симболично започео емитовањем звука немачких “штука”, министар Стефановић је позвао окупљене на својеврсно путовање кроз време, у знак сећања на 6. април 1941.

Да би један народ градио бољу и сигурнију будућност, он не сме да заборави своју прошлост. Данашња изложба управо је мали допринос том памћењу. На њој су приказана драгоцена и верна сведочанства из овог периода српске историје, посвећена дешавањима, личним судбинама, али и несаломивом духу нашег народ, рекао је министар одбране.

Додао је да је данас, у граду пуном живота, тешко и замислити како је изгледао тај 6. април 1941. године, када је на уснули Београд изненада, без објаве рата, по наредби Адолфа Хитлера дошло до невиђене агресије.

Према неким проценама у нападу на наш главни град учествовало је 880 авиона. Брутална војна операција под називом “Страшни суд”, имала је за циљ потпуно уништење Београда. Наш народ изабрао је и тада много тежи, али исправан пут – пут антифашизма. Одговор злочинаца на ово сврставање био је суров, истакао је министар, спомињући хиљаде мртвих и град који је готово сравњен са земљом.

Наш одговор био је борба до последњег даха, рекао је министар одбране, уз посебно спомињање подвига храбрих пилота наше авијације.

Дугујемо им да не заборавимо њихове животе, нити херојска дела која су учинили да би одбранили своју земљу. Али, дугујемо им и да учимо нашу децу о томе како су храбро, војнички честито, и у духу традиције нашег народа, бранили своју Србију, казао је Стефановић.

Чување слободе коју су извојевали наш је дуг према њима, али и наше стално улагање у бољу и сигурну будућност наше деце. Морамо им бити бескрајно и искрено захвални јер су били и храбри и пркосни и срчани, неустрашиви и бескомпромисно истрајни у борби за слободу нашег народа у временима када су могли да изаберу лакши пут, а нису, рекао је Стефановић.

Како је истакао, не смемо дозволити прекрајање наше антифашистичке историје, а поготову не њено падање у заборав.

Морамо се увек и свуда поносити и учинити све да наша деца данас добро знају ко су били чувени борци из народноослободилачких ратова и колика је била њихова жртва за слободу наше земље, рекао је Стефановић, који се захвалио организаторима изложбе, Музеју ваздухопловства и Војном музеју, и њиховим сарадницима Војном архиву и Медија центру „Одбрана“.

На изложби „Април 41“. приказани су музејски предмети и фотографије везани за период Априлског рата, разни типови наоружања и војне опреме, делови вездухоплова и ваздухопловне опреме, али и лични предмети пилота, бранилаца Београда, између осталих Миливоја Бошковића и Милоша Жуњића.

Ту су и предмети из периода пре Априлског рата, из времена мартовских демонстрација и пуча 27. марта, који су били повод да Хитлер тог дана донесе одлуку о нападу на Југославију, на који је Југословенска војска пружила достојан отпор.

Изложба ће у галеријама Дома Војске Србије бити отворена до 16. маја.