Из „Mилоша” се пуца преко таблета и џојстика
Како изгледа и какве су карактеристике борбеног оклопног возила, поноса домаће одбрамбене индустрије, које су први добили специјалци Војске Србије
Прва јединица Војске Србије опремљена домаћим оклопним борбеним возилом „милош”, које има погон на сва четири точка, је 72. бригада за специјалне операције. Екипа „Политике” је имала прилику да обиђе ове специјалце у њиховој касарни „Растко Немањић” у Панчеву и упозна се са карактеристикама овог средства које је атрактивно и страним армијама.
„Реч је о мултифункционалном возилу које је производ домаће памети и одбрамбене индустрије. Свака специјална јединица особена је не само по изузетним способностима људства, већ и по техници којом располаже, па је тако и са нама. Сада имамо и препознатљиво борбено возило светске категорије. Нема међународне активности, вежбе, на којој наша опрема није привукла пажњу”, каже бригадни генерал Мирослав Талијан, командант 72. бригаде за специјалне операције.
Овој јединици изузетног реномеа и бриљантног ратног пута, организацијско-формацијским променама у Војсци Србије, у претходној години враћен је изворни назив 72. бригада за специјалне операције, а догодине ће обележити три деценије постојања.
„Ово возило одговара мисијама и задацима јединице, као што су противтерористичка борба посебно у урбаном окружењу, откривање и обележавање циљева, диверзије, препади… Осим тога „милош” својим оклопом штити специјалце који иначе имају и личне комплете балистичке заштите и, наравно, са овим возилом смо добили на мобилности и брзини маневра”, објашњава генерал Талијан истичући да су држава и војно руководство урадили много на опремању ове јединице, од личног наоружања, преко дронова, беспосадне наоружане платформе „мали милош” до, наравно, возила „милош”.
Ово возило је, иначе, развијено и произведено под окриљем „Југоимпорт СДПР-а”.
„Увођењем у наоружање вишенаменског оклопног борбеног возила „милош” значајно су унапређене оперативне способности Батаљона за специјалне операције „Соколови” и 72. бригаде за специјалне операције. Припадници батаљона имали су прилику да се на полигонима упознају са перформансама овог борбеног возила и да се увере у ватрену моћ, висок ниво балистичке заштите и изузетне маневарске способности, у свим земљишним и временским условима”, каже мајор Александар Миловановић.
Он објашњава да у ово возило може да стане осам специјалаца, четири у задњем делу возила са могућношћу брзог искрцавања и укрцавања преко задње рампе (врата која се хидраулично отварају „на доле”), док четири војника из предњег дела возила користе бочна врата. Поред пет чланова „искрцног дела” посаду самог возила чине: командир (седи на сувозачком месту), возач и оператер (седи иза возача) на даљински управљаној станици (ДУБС) опремљеној митраљезом калибра 12,7 мм а која се налази на крову. Митраљезом се гађа из унутрашњости возила, преко таблета на коме се види циљ захваћен камером а покретање ДУБС-а и гађање се обавља преко џојстика.
На „милошу” се налазе и пушкарнице, кроз које може да се гађа из возила. Основа ватрене моћи је ДУБС, а могуће је уграђивати и друге системе наоружања као што су бацачи граната, противоклопне и противваздухопловне ракете, радари и друга електронска средства. На крову се налази и шест бацача димних кутија. Возило је опремљено и камерама које омогућавају осматрање у свим правцима.
У кругу касарне затичемо групу војника који се обучавају на овим возилима. Приказују нам како изгледа искрцавање из „милоша” у борбеним условима, истрчавајући из њега, са пушкама у рукама заузимајући положај уз возило користећи га као заклон или залежући недалеко од њега. Међу њима су и возачи, а један од њих нас упознаје са техничким карактеристикама возила.
– Оно што све пријатно изненади је лакоћа управљања овим великим возилом, вози се као путнички аутомобил. А максимална тежина возила је 14 тона, дужина возила је око пет и по а ширина око два и по метра. Наравно, возач без обзира на лакоћу управљања никада не треба да губи из вида масу и габарите возила – каже он.
„Милош” има шестоцилиндрични дизел мотор „каминс” радне запремине 6,7 литара и снаге 300 КС. Он је са возилом спојен такозваним „брзим спојкама” које омогућавају једноставну замену мотора и у теренским условима. Опремљен је аутоматским мењачем „алисон”, који се у случају потребе може користити и преко шестостепеног ручног мода. Возило је у целости израђено на модуларном принципу, односно могућа је брза замена свих сегмената.
„Милош” са једним пуним резервоаром има аутономију кретања до 600 километара и то у теренским условима вожње. Потрошња горива је до 35 литара дизела на сто километара.
Ово возило већ се налази и у арсеналу армије Кипра, а на тестирању у пустињским условима у Уједињеним Арапским Емиратима постигло је завидне резултате остављајући конкуренцију иза себе.
