Православни верници прослављају Васкрс – највећи хришћански празник

Верници који прослављају Васкрсење Христово по Јулијанском календару славе Васкрс, највећи хришћански празник, који је суштина хришћанског учења.

У Храму светог Саве одржана је васкршња литургија, коју је служио епископ ремезијански Стефан, а јутарњу васкршњу литургију је у Храму служио патријарх СПЦ Порфирије.

Васкрс или Ускрс је суштина хришћанског учења и означава Христово васкрснуће из мртвих као победу вере и живота над смрћу.

Људи се за овај празник поздрављају са “Христос васкрсе” и “Ваистину васкрсе”. У црквама се пева: “Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт победи…”.

Слави се прве недеље после пуног месеца иза пролећне равнодневнице и покретан је празник, као и остали који су везани за њега, као Вазнесење и Духови.

За хришћане је празник Васкрсења Христовог, празник над празницима и догађај који је пре више од два миленијума изменио историју човечанства.

За Цркву васкрсење Христово представља “обнављање људске природе, пресаздање људског рода, живљење есхатолошке реалности”.

Васкрсење значи и почетак новог духовног живота у хришћанском искуству.

“У Римљанима 6, 4-5. апостол Павле јасно повезује историјски акт Христовог васкрсења са новим животом – Као што уста Христос из мртвих, тако и ми у новом животу да ходимо. У Римљанима 8, 11. апостол говори о Духу Светом који је сила васкрсења Христовог, али и нашег новог бића. Сила васкрсења је победа над грехом у нама”.

Православни хришћани у више од 60 земаља света, међу којима је и Србија, обележавају Васкрсење Христово.

Ускрс по Јулијанском календару славе Руска, Српска, Грузијска, Константинопољска, Грчка, Бугарска, Јерусалимска и друге православне цркве.

Према предању, у суботу по распећу на крст су дошли првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба, јер су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти његово тело и да ће тако народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао.

У недељу је, према веровању, Христос васкрсао из мртвих, пошто је његов гроб остао празан и тако победио смрт и свим људима даровао вечни живот.

Васкрсење Исуса Христа је темељ хришћанства и сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког хришћанина, ниче из тог најважнијег Христовог дела.

На истини да је Христос васкрсао заснива се и нада хришћана у сопствено васкрсење.

На тај дан се чита традиционална празнична посланица патријарха и архијереја СПЦ свештенству, монаштву и верном народу.

Патријарх српски Порфирије поручио је у васкршњој посланици да су мисли и молитве СПЦ ових дана посвећене свим болеснима, а нарочито инфициранима вирусом ковид 19, као и ка свим лекарима и медицинском особљу који се, како је навео, самопрегорно, ризикујући и свој живот, боре да спасу оболеле од короне и других болести.

У првој Ускршњој посланици од ступања на дужност првог међу једнакима, патријарх СПЦ Порфирије са свим епископима позвао је на братску слогу, унутрашње црквено, а онда и национално, језичко и културно јединство свих.

“Не допустите времену и приликама да вас поделе и одвоје једне од других, а тиме и од Мајке Цркве! И поред чињенице да сте стално под одређеним притисцима, што међу вама изазива несугласице и расправе, молимо се Васкрслом Господу за вас да у њему васкрсломе пронађете снагу за своје јединство и крепост за братску слогу”, навео је паријарх Порфирије.

Код хришћана је обичај да се за Васкрс припреме обојена јаја, на којима се цртају хришћанска обележја. Јаје је симбол обнављања природе и живота.

Тај обичај се везује за дан када је Марија Магдалена у Риму проповедајући јеванђеље стигла до цара Тиберија коме је на поклон донела корпу јаја. Цар није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као када би бела јаја у корпи променила боју. Марија Магдалена је на то рекла: “Христос васкрсе”, и сва јаја у корпи су постала црвена.

Према другој легенди, становници Јерусалима су се ругали хришћанима да Христос није васкрсао јер је то немогуће, као што није могуће да кокошке снесу црвена јаја. Следеће године, на дан Васкрса, све кокошке у Јерусалиму су снеле црвена јаја.

Црвена боја је симбол радости и васкрсења, а прво црвено јаје се чува до наредног Васкрса као “чуваркућа”, заштитник породице.

Јањић: Српски народ васкрсавао кад год се враћао себи

Српски народ прославља Васкрс са много више значења и са већом духовном зрелошћу него протеклих деценија, оцењује културолог и верски аналитичар Јован Јањић и истиче да наш народ данас поново духовно васкрсава и враћа се традиционалним вредностима и да зато успева да се одупре разним насртајима на његово духовно и национално биће.

Јањић истиче да је Васкрс празник заснован на жртви, јер је, како каже, син Божији жртвовао себе за цео људски род, а да из тога извлачимо поуку да све што у животу радимо и стварамо тражи жртвовање.

”Ако нема жртве, онда треба да се запитамо да ли смо на правом путу. Васкрс долази после голготе и Христовог распећа из чега учимо да без страдања нема васкрсења и да се у животу треба жртвовати и пострадати да би у коначном исходу васкрснуло оно за шта се боримо”, објашњава Јањицћ за Танјуг.

Додаје да је српски народ често био ”на распећу” јер је, како каже, олако прихватао идеологије стране његовом духовном бићу, али да је васкрсавао ”кад год се држао себе и традиционалних вредности”.

Као пример навео је период од друге половине 19.века до Првог светског рата када се, како указује, српски народ после више од четири века ропства ослободио и духовно обновио, али и почео да напредује у сваком погледу и сврстао раме уз раме са најнапреднијим европским народима.

Међутим, наводи Јањић, после златног доба духовног васкрснућа српског народа уследило је време комунизма када су, каже, уместо вере наметани идеологија и једноумље.

”Наш народ је извукао поуке из тог времена и данас поново духовно васкрсава. Зато је чврст и имун на све насртаје на своје духовно биће, који долазе и споља и изнутра”, истиче Јањић.

Говорећи о данашњој улози цркве у нашем друштву, указује да је тешко наћи народ у којем се црква толико саживела са народом и са државом као што је то у српском народу.

Црква је, како каже, опстајала и чувала српски народ и онда када није било српске државе, пре свега у време вековног турског ропства.

Истиче да је улога СПЦ и данас велика у свим сферама друштвеног живота, као и да је наш народ брзо и успешно премостио јаз између идеологије и вере у чему, како каже, велика заслуга припада патријарху Павлу који је у том периоду био на челу цркве.

Према његовим речима, патријарх Павле је својом личношћу и мудрошћу превео српски народ из једноумља у слободу вероисповести, а црква је постала институција од највећег поверења у српском народу.

”Патријах Иринеј је придржао то што је стварао патријарх Павле, а сигуран сам да ће садашњи патријарх Порфирије својим знањем, мудрошћу и смиреношћу учинити да српски народ још више духовно ојача”, наводи Јањић.

Подсећа да је патријарх Порфирије у својој првој Васкршњој посланици скренуо пажњу да тај празник не би требало сводити само на обред, већ истацћи пуни духовни смисао Васкрса.

”Патријарх Порфирије разуме да у нашем народу још увек има оних који су под утицајем прошлих времена и који Васкрс и друге празнике доживљавају пре свега кроз обреде. То је у реду, и патријарх Павле је говорио да су обичаји, чак и ако нису сасвим у хришћанском духу, својеврсни вид испољавања религиозности”, наводи Јањић.

Додаје да се народ кроз обичаје полако враћа духовним коренима и неговању традиционалног духовног и народног бића које је изродило великане попут Николе Тесле, Михаила Пупина, Милутина Миланковића, владике Николаја Велимировића…

”То су личности које су познате у целом свету, а могли су да се роде и да духовно стасају само у амбијенту где се неговала изворна духовност и у времену када је народу било допуштено да неспутано развија своје духовно биће”, наводи Јањић.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email