Добросављевић: Изостала је јасна визија о путу којом Црна Гора треба да иде

Извор: srpskenovinecg.com

Влада премијера Здравка Кривокапића је могла и морала да учини много више, како би одговорила на изазове пред којима се црногорско друштво сада налази, оцијенио је у разговору за портал Српске новине, политички консултант, Владимир Добросављевић, иначе дугогодишњи српски опозиционар и један од вођа студентских протеста у Београду у периоду смјене режима Слободана Милошевића.

Према његовим ријечима, очекивања која су постављена пред новог премијера и његов кабинет су са правом била огромна.

“ Ово је прва Влада у историји Црне Горе формирана након мирне смјене претходне власти, која је своје коријене имала још у тоталитарном систему. Очекивања која су била постављена пред њу, са правом су била огромана. Требало је демонтирати систем, последњи преживјели реликт хладноратовске Европе, а који је у међувремену мутирао у нешто што се сада назива хибридним режимом, односно био је ауторитарних карктеристика, у којем је демократија била само нужна форма која је злоупотребљавана, и гдје је владала дубока симбиоза између личних интереса владајуће олигархије и експлоатације државних ресурса”, навео је Добросављевићна почетку разговора. Такође, како је казао, ваљало је одлучно и ефикасно формирати законске оквире, који би од Црне Горе направили уређену земљу са независним институцијама, економски одрживу и безбједносно стабилну.

“За све то постојао је велики ентузијазам код грађана, као и већинска политичка подршка. Међутим, утисак је да су сви ови потенцијали и колосална историјска прилика, каква се ријетко указује, остали у великој мјери некапитализовани. Извршна власт више размишља о свом политичком позиционирању, него о реформама и како да ревитализује урушено друштво. Недостаје динамична нормативна иницијатива, којом би се доносили системски закони неопходни за транзицију Црне Горе у демократску и респектабилну државу. Такође, примјетан је изостанак кадровске профилације унутар јавних служби, безбједносног сектора и правосуђа, како би се уклонили појединце који су својим чињењем или нечињењем, омогућили претходном режиму да брутално инструментализје институције система, зарад своје похлепе и грамзивости. Дакле, Влада премијера Здравка Кривокапића је могла и морала да учини много више, како би одговорила на изазове пред којима се црногорско друштво сада налази”, нагласио је Добросављевић.

На питање да ли је оправдано свеприсутније незадовољство које се осјећа међу народом у Црној Гори и да ли у раду нове извршне власти недостаје политичке визије, Добросављевић је одговорио потврдно.

“Свакако, да грађани не могу бити задовољни досадашњим процесима након промјена из 2020. Изостала је јасна визија о путу којом Црна Гора треба да иде у будуће, као и одлучност да се она спроводи. Није остварен ни рудиментаран осјећај правде кроз процесуирање свих оних који су злоупотребом јавних функција оштететили државне ресурсе и прибавили за себе, своје најближе и пословне сараднике, материјалну корист. Снагама старог режима је остављено времена и простора да репозиционирају своје људе унутар институција, очувају токове своје финансијске моћи, као и да контролишу пад рејтинга. Примјетно је несналажење у борби са посљедицама пандемије изазване Цовидом, као и припремама за нову туристичку сезону, која је од виталног значаја за економске активности земље. Такође, за сада нам остаје непознато, како Влада замишља да покрене привреду и каква јој је стратегија у том сегменту. Наравно, остао је нетакнут и највећи камен око врата Црне Горе, рјешавање питања уговара са кинеским партнерима око изградње аутопута и његовим токсичним посљедицама за јавне финансије. Није отпочело нормализвање изборног процеса кроз чишћење бирачких спискова, а по извјештају делегације ОЕБС, након парламентарних избора, он има скоро 40000 непостојећих гласача. Из свега наведеног постаје јасно да Влада мора да промијени свој неуспјешни модел дјеловања или ће бити неопходно промијенити њу”, истакао је Добросавњевић.

Зашто се представници нове Владе чини се сувише ослањају на мишљења иностраних тј. западних амбасада док са друге стране изостаје адекватна комуникација са представницима политичких групација захваљујући којима су постали носиоци највиших државних функција, конкретно са представницима Демократског фронта?

Странци и њихов утицај јесу најважнија непозната у свим политичким једначинама на овим нашим просторима. Несумњиво да се њихови интереси морају укалкулисати приликом планирања сваког дјелотворног сценарија. Проблем настаје, када услед осјећаја инфериорности, али и жеље да се допадну или задобију њихову подршку за властито позиционирање, у односу на конкуренте, изабрани представници грађана почну да воде више рачуна о томе шта би било по вољи, дипломатским административцима неке утицајне амбасаде, него сопственог народа. Заборављајући при том једно важно правило у међународним односима, да је само једна ствар опаснија од директне конфронтације са интересима неке велике силе, а то је њихов презир према онима који се из конформизма уздржавају да афирмишу интересе своје државе. Са друге стране, извршна власт је од самог свог почетка показала кључну концепцијску грешку, избјегавајући да инволвира, лидере скупштинске већине, те тако повећа своје демократске капацитете и потенцијале. Без њиховог учешћа у Влади и политичке снаге која извире директно из исказане воље гласача, егзекутива премијера Кривокапића је саму себе лимитирала и ограничила са капацитетима да буде успјешна, јер је она директно условљена, одлукама скупштинске већине. Самим тим је орочила и временски рок свог трајања, сем ако не обезбиједи неку нову парламентарну коалицију, која би стала иза ње. Како год, искуство других држава које су прошле транзицију, показује да нема успјеха реформи без активног учествовања представника најјачих политичких субјеката.

Како објашњавате отклон званичне Црне Горе од политике званичне Русије и потврђивање санкција према тој земљи које је увела претходна власт?

Русија је велика сила која има својих легитимних интереса на југоистоку Европе. Не треба заборавити и да је улазак капитала који је потицао из те земље, у Црној Гори, био погонско гориво за успјех пројекта стварања независне државе. Више од деценију формални и неформални односи између званичне Подгорице са Москвом, били су функционалнији него са западним савезницима. Проблеми настају кад се у односим према великим силама, покажете као непоуздан и превртљив партнер. Тада можете очекивати крајње неповољне реакције по себе и своје интересе. У том смислу, лицемјерно је добијати од Русије вакцине против Цовида, и позивати њихове туристе да љетују код вас током једне прилично ризичне туристичке сезоне, а са друге стране, са вишком енергичности, у исто вријеме, прикључивати се санкцијама против те земље.

Да ли су резултати изборних листа на локалним изборима у Никшићу и Херцег Новом за Вас очекивани и да ли Вас је изненадио потез премијера Кривокапића који је подржао листу Демократа и гдје видите узрок томе?

Резултати локалних избора, су прва мјерења пролазног времена о кретању рејтинга најважнијих политичких субјеката у ЦГ, након промјене власти на државном нивоу. У Хервег Новом су она у складу са очекивањима и трендовима, док је за Никшић, било изненађење, то што се готово ни мало није окрњило бирачко тијело снага старог режима. То је искључива посљедица неодлучности нове власти да демонтира њихове структуре, што су те групације и њихове присталице, са правом, доживјеле као слабост, која их је само охрабрила да радикализују своје активности. Такође је занимљиво, и то што је премијер Кривокапић недвосмислено пружио подршку листи око Демократа, а не оној на којој је успио да дође до тренутне функције, те да је њима донио релативно скроман проценат, у НК око 8,5%, а у ХН око 4%. То такође пуно говори о повјерењу грађана у садашњу владу ЦГ и њеног премијера.

– Како оцјењујете односе званичне Подгорице према Београду и колико је став српског предсједника да не подржава избор и формирање експертске Владе допринио њиховом додатном усложњавању? Колико је случај Светозара Маровића “камен спотицања” у превазилажењу несугласица и неразумијевања?

Они свакако нису добри онолико колико би требали и могли да буду, а дјелује као да и нису на листи приоритета Кривокапићеве Владе, и ако је Србија најважнији спољнотрговински партнер са којом постоје небројене историјске и културне везе. Јер да је другачије, не би званична Подгорица са нескривеним ентузијазмом градила своје релације са тзв., властима у Приштини, што је болна тачка за интересе Србије, јер се ради о дијелу њене територије који се налази под протекторатом. Наравно и да је случај Светозара Маровића, једна од тачака које додатно оптерећује ове односе, али још више то чини континуирано дјеловање нарко картела са базом у ЦГ, којима се дословно извозе безбједносни ризици по Србију и представљају опасност по њене грађане. Обрачуном са овим криминалним групама, званична Подгорица би највише допринијела бољим односима са Београдом. Са друге стране, Уставна обавеза предсједника Србије је да води бригу о интересима наших сународника, а у Црној Гори то свакако није било да они остану без својих водећих политичких представника у новој власти, упркос томе што су пружили огроман допринос детронизовању старог режима, чији је приоритет био мајоризација, па потом и асимилација Срба, како би послужили као једна врста био масе за стварање нових политичких конструкта.

– Напади на великодостојнике Српске православне цркве у Црној Гори не јењавају, најчешће од тзв. црногорских патриота и медија наклоњених бившем режиму, а неријетко се повезују и са предсједником Србије Александром Вучићем за кога кажу да не гаји симпатије према Епископу будимљанско никшићком господину Јоаникију Мићовићу. Какав је Ваш коментар овим поводом?

Мислим да пракса најбоље демантује овакву врсту дилема. Србија интензивно подржава идентитетске институције и организације нашег народа у Црној Гори, као и функционисање четири епархије СПЦ који дјелују на њеној територији, што се лако може видјети из обима издвајања буџетских средстава за то. Такође, званични Београд је учинио све што је било до њега, да током кризе око доношења спорног Закона о слободи вјероисповијести, на важним међународнима адресама интернационализује питање о положају нашег народа и цркве под режимом ДПС и Мила Ђукановића. И управо је став спољног фактора била та коначна кап у чаши, која је омогућила да дође до промјена на парламентарним изборима. У супротном имали би опет неки политичко-безбједносни перформанс, попут ’’Државног удара’’ 2016.

– Ускоро очекујемо избор новог Митрополита црногорско приморског па да ли мислите да политика може утицати на исход и у којој мјери ако узмемо у обзир медијску кампању која је пратила и недавни избор српског патријарха господина Порфирија Перића?

Хришћанска црква је институција која је старија од многих држава и народа, неке је наџивјела а и многе друге ће. Колико год свако од нас, по својој слабости, помисли како некад може да разумије или утиче на односе унутар ње, историја је ту да га демантује и опомене. Одлуке о црквеном устројству припадају само њој и њеним структурама, те у коначној инстанци оном по чијој промисли је и створена, а ево опстаје већ више од два миленијума. Мали су људски капацитети да би могли то да промијене.

Ирена Р. Миловић

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email