ВЛАДИМИР ЂУКАНОВИЋ: Алтернативни медији
Не памтим када сам погледао неку емисију путем малих екрана. Телевизор палим само због фудбала и када деца гледају цртаће, мада ово друго трудим се да им редукујем. Чак се озбиљно размишљам да из стана избацим телевизор.
Друштвене мреже, посебно Јутјуб, уништиле су тзв. мејнстрим медије. Поставља се питање ко су заправо алтернативни медији, јер ако неки Јутјуб канал има, рецимо, више од 200.000 пратилаца и нека у просеку емисију на том каналу или прилог који се на њему пусти има минимум 400.000 прегледа, заиста се поставља питање ко је ту алтернатива коме.
Јутјуб, као и Фејсбук, Инстаграм, Твитер, Рамбл, Тикток и многе друге платформе постале су моћно оружје утицаја. Телевизије се лагано гасе. Лично, сваку политичку емисију гледам искључиво путем Јутјуба и зато ми није јасно кукумавкање опозиције како јој недостају медији. Напротив, недостају им идеје и програм, јер да то имају, народ би нашао начин како да оно што опозиција заговара дође до њега.
У ери друштвених мрежа на медијски мрак жале се само неспособни. Доба у коме живимо носи са собом чињеницу да данас свако може да буде уредник медија. Твитер налог, Фејсбук профил, Инстаграм профил, Јутјуб канал, све су то медији у којима је њихов власник уједно и уредник тог медија. Да ли ћете на њима објављивати слике, видео-прилоге, текстове, то је на вама, али суштина је да све оно што објављујете, уколико то чините на занимљив и креативан начин, доћи ће до одређене публике.
Рецимо, озбиљан феномен је млади Владислав Дајковић из Црне Горе, који је путем друштвених мрежа урушавао режим Мила Ðукановића. Стекао је милионе пратилаца и тако постао препознатљив и сваки његов видео-клип гледале су на стотине хиљада људи. Митрополија црногорско-приморска заједно са народом на литијама највише је користила друштвене мреже за информисање и буквално је прегазила режима Мила Ðукановића.
Приступ бирачима који се информишу преко телевизије или дневне штампе све ће више јењавати. На сцену ступају генерације које не гледају телевизију и не читају дневну штампу. То је реалност, колико год да нам се допада или не допада. Потребно је комплетан медијски фокус усмерити ка тим људима, јер посебно на изборима од њихове одлуке зависиће ко ће водити државу. Мене одавно не привлачи да гостујем по телевизијским емисијама, нити да будем поново водитељ на некој од телевизија, јер превише ми је то конвенционално, стереотипно и досадно.
На Јутјуб каналима је разговор без устезања и без било каквих досадних формалности. То је оно што данас људи хоће да виде. Хоће брзу реакцију, хоће извештај исте секунде са догађаја и хоће непосредан и неформалан разговор, али у коме ће озбиљни људи да учествују и у опуштеном амбијенту да одговарају на веома важна питања.
Суштина је у томе што на Јутјубу можете да захватите све, од оних који воле ријалити, до оних који воле црну хронику, преко оних што воле клађење, екстремне спортове, најбоље голове, потезе првенства, до таблоидне, али и крајње озбиљне политике. На телевизији то није могуће. Зато ће убудуће друштвене мреже сахранити телевизије. Спремимо се за то.
