ВЛАДИМИР ЂУКАНОВИЋ: Главу горе и у бој!
Не, драги пријатељи, ово неће бити бој у коме битку бије „свијетло оружје“, нити „срце у јунака“. Битку која следи Србији војеваће мудрост и памет. Први пут неће нам циљ бити војнички, рецимо, да одбранимо територију. Овог пута циљ је да не дође до војничког сукоба.
Циљ нам је мир који је услов нашег опстанка. По сваку цену Србија мора да сачува мир и, ако у томе успемо, бићемо победници. Мир је услов нашег даљег економског напретка, мир је суштина за останак младих, да долазе фабрике, да се инвестира у Србију, да градимо нове путеве, школе, мостове, инфраструктуру… Србија је тренутно у припремној фази тешке битке за мир која нам следи.
Гледајући уназад свих ових осам година, јасно је да је Вучић куповао време да би Србија колико-толико стала на ноге после застрашујуће девастације. Године тзв. демократске власти донеле су нам апсолутно разарање економије, уништење војске и срозавање националног идентитета. Србија је била на коленима. После осам година Србија је изменила себе, почела је да се гради, да економски јача, да постане лидер у региону. Подигнута је војска, привредни раст је одличан, плате су увећане, масовно се гради, Србија је постала хит за инвестирање.
Осам година куповине времена Србију је значајно променило. Толико да је почела да смета и изгледа да је дошло време да јој се подрежу крила.
Немојмо се зачудити ако се покрене и неки контролисани сукоб као вид притиска против Србије, посебно ако ови што притискају схвате да Вучић неће да попусти и да нема намеру да призна Косово као независну државу.
Тешко је трпети ирационалне уцене, а не одговорити, међутим, имајмо увек на уму, чак и када нам најтеже буде било, јеванђељске речи које је блаженопочивши патријарх Павле често користио: „Будимо безазлени као голубови, а мудри као змије“.
На сваку провокацију, одговоримо тако што ћемо провокатора позвати код нас. На оштре речи из Приштине никада немојмо узвраћати, јер не говоре то они, већ то западне дипломате проговарају кроз тамо неког Куртија и Вјосу Османи. Исти однос имајмо и према задртим политичарима у Сарајеву, Загребу, па и у Подгорици.
Они нас каменом, ми њих погачом. Јачамо је тако што настављамо даље да се економски развијамо, улажемо у нове технологије, јачамо војску и смо са свима супер. Други нека лупају ратне бубњеве, Србија ће тући битку за мир.
Да бисмо ту битку водили, неопходно је да сачувамо политичку стабилност и да никако не дозволимо климаве владе које би могле да се уцењују. Отуда су предстојећи избори од огромне важности. Такође, мора да се догоди коренита промена у одабиру кадрова који ће водити те битке. Позовимо наше најпаметније и најдаровитије студенте и научнике који су у иностранству.
Мобилишимо народ у овој наступајућој борби и то тако што ћемо користити сва могућа средства да ширимо позитивне ствари о Србији. Интернет и друштвене мреже су одлична ствар. Привлачимо инвеститоре, туристе, причајмо свуда како смо се паметно борили против ковида, натерајмо јавност у Европи, па и у свету, да Србију гледа пријатељским очима.
Покажимо свима широкогрудост, јер ако свако од нас придобије макар једног човека у свету који ће нешто лепо о нама рећи, то је велики успех. Наше оружје мора да буде памет. Немам дилему да ћемо на крају свега имати позитиван исход.
Спремите се да водите битку за мир
