Почиње Европско првнество у фудбалу – караван од Рима до Вемблија
Вечерас на Олимпијском стадиону у Риму, меч Италија – Турска (21 ч) отвара „Евро 2020” који ће се играти у 11 земаља. – Светски првак Француска фаворит. – Опет без Србије која је у први мах желела да буде домаћин
Од данас до 11. јула, у 11 европских земаља, 24 репрезентације бориће се за назив европског шампиона, на стадионима који ће моћи да приме од петине капацитета до максимума, у зависности од тога какве су мера у којој земљи. Шампионат почиње вечерас на Олимпијском стадиону у Риму, утакмицом између Италије и Турске (21 ч), а затвара се финалним сусретом на Вемблију, у Лондону.
Домаћини су Италија (Рим), Азербејџан (Баку), Данска (Копенхаген), Русија (Петроград), Холандија (Амстердам), Енглеска (Лондон), Шкотска (Глазгов), Шпанија (Севиља), Мађарска (Будимпешта), Румунија (Букурешт) и Немачка (Минхен), а међу земљама које су у први мах показале интересовање да угосте „Евро 2020” – у тренутку када је 2012. објављен план о „пан-европском шампионату” – била је и Србија.
Концепт оваквог турнира, на 16. првенству Старог континента, обелоданио је поносно пре девет година тадашњи председник Европске фудбалске уније (УЕФА) Мишел Платини. Истицао је да су „пан-европски шампионати будућност европског фудбала”…
-Разговарали смо са представницима навијача. Првобитно су били против тога, али рекли смо им да ћемо им помоћи и одједном су имали много позитивнији став. Свакако да ће бити лакше Енглезима да оду у Велс и Шкотску да гледају мечеве уместо да путују светом… Морамо сада да донесемо одлуке: неке политичке, неке географске… На пример, не можемо да имамо енглеског навијача који иде у Лисабон, Казахстан и Шведску. Имаћемо интелигентно решење, а не да јуримо навијаче по целој Европи. Европски шампионат окренут је навијачима и води их на мечеве у велики број земаља… – рекао је тада Платини.
У међувремену се много тога променило. Платини више није председник Уефе (смењен после скандала), панедмија ковида је пореметила основну идеју шампионата и одложила га за годину, тако да ни чин обележавања 60 година од првог првенства делује бесмислено (1960-2021). Исто је само то да Србије нема на смотри најбољих европских репрезентација. Ово ће бити пети пут узастопце без њених фудбалера који су (под именом Југославија) обележили прво поглавље „Евра”, у Француској 1960, када су у полуфиналу савладали домаћина са 5:4, а у финалу, после продужетка, изгубили од Совјетског савеза са 2:1. Београд је био домаћин „Евра 1976”, али то је сада далека историја, макар да се Србија и њен главни град помену када год неко имитира Антонина Паненку, чешког фудбалера који је на потпуно суманути начин ставио тачку на тај шампионат (Чехословачка савладала Немачку на пенале, 2:2, 5:3, Паненка савладао „лобом” Мајера).
Шампионат у 11 земаља, из очигледних разлога, неће донети спектакл какав би био могућ у нормалним околностима, али ће публике на трибинама бити, са мерама које многима неће пријати. Тренд раста прихода од шампионата је заустављен (од „ Евра 2016” у Француској Уефа имала 1,9 милијарди евра, 34 одсто више него за „Евро 2012”), а прилив са „благајне” биће неколико пута мањи (две године пре пандемије ковида, првог дана отварања онлајн „шалтера”, 4,5 милиона љубитеља фудбала из 190 земаља пријавило се за улазнице).
Што се тиче борбе за пехар, Француска је према очекивању фаворит и покушаће да понови свој успех од пре две деценије када је објединила светску (1998) и европску круну (2000). Спона између те две генерације јесте Дидије Дешан који сада као селектор покушава да понови своје играчке успехе.
Квота на Французе (према „Вилијаму Хилу”), у чији се састав после шест година враћа нападач Карим Бензема, износи 5,5, а затим следе Енглеска 6, Белгија 7, Италија 9, Немачка 9, Португалија 9, Шпанија 9, Холандија 15, Данска 29, Хрватска 34… Шансе свих осталих да се домогну трофеја су занемарљиве, али не треба заборавити да су се догађала велика изненађења (Чехословачка 1976, Данска 1992, Грчка 2004). Данци су чак освојили титулу тако што су на првенство отишли као замена за нашу репрезентацију која је 1992. избачена са међународне сцене због санкција Уједињених нација (у том тренутку била пета на свету).
Што се тиче играча који би могли да обележе шампионат, у првом плану је француски фудбалер Килијан Мбапе, прво име „Мундијала 2018” у Русији. У центру пажње су и Кевин де Брујне (Белгија), Хари Кејн (Енглеска), Нголо Канте (Француска), Кристијано Роналдо (Португалија), Антоан Гризман (Француска)… Очекивања су да се за назив најбољег стрелца боре, пре свих, Ромелу Лукаку (Белгија), Хери Кејн, Килијан Мбапе и Кристијано Роналдо који са Португалијом брани титулу (тада је Гризман био најбољи стрелац шампионата, са шест погодака).
Како год да се заврши ово првенство, заувек ће га памтити играчи Македоније који дебитују. Они ће играти у Ц групи, у којој су и Аустрија, Холандија и Украјина.
