Председник Вучић сутра на обележвању 950 година манастира Прохора Пчињског
Председник Републике Србије Александар Вучић присуствоваће свечаној академији поводом обележавања 950. годишњице манастира Преподобног Прохора Пчињског и 700 година од упокојења Светог краља Милутина, другог ктитора манастира.
Хиљадугодишње молитвено поштовање Преподобног Прохора Пчињског, у чију је част пре 950 година подигао манастир византијски цар Роман IV Диоген на обали реке Пчиње, право је духовно благо Србије.
Ова значајна годишњица биће свечано прослављена 13. јуна 2021. године. Централна прослава великог јубилеја, која је требала да буде обележена 2020. године, али је одлуком Организационог одбора одложена за 2021. годину због пандемије вируса Ковид-19. Литургијском сабрању у манастиру Преподобног Прохора Пчињског началствоваће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, уз саслужење више архијереја СПЦ.
Покровитељ прославе је председник Републике Србије Александар Вучић.
Историја манастира Свети Прохор Пчињски била је бурна. И данас чува сећања на чуда која су се, према веровањима, дешавала испред моштију свеца. О пустињаку Прохору Пчињском се зна да је живео почетком 11. века. Још као младић отишао је у испосништво, прво у нагорички крај, а затим је уточиште нашао на планини Козјак. Легенде кажу да није видео људско биће више од 30 година, све до сусрета са будућим византијским царем Романом Четвртим Диогеном који је ловио у козјачким шумама. Следећи рањену срну, византијски племић је пуким случајем стигао до пећине монаха Прохора, а овај му је тада прорекао да ће постати цар.Можда би и Диоген заборавио на овај случајни сусрет и пророчанство испосника из пећине да му се, када је заиста сео на царски трон, у сну није јавио Прохор и рекао му прекорно: “Ти си заборавио мене старца”. Цар тада одлази на Козјак и тражи пећину где су се срели. Наћи ће је тек после дуге потраге, а у њој и посмртне остаткестарца који се упокојио. Према веровању, још тада су почела да се дешавају чуда. Прво већ када је цар Диоген решио да подигне цркву у Старом Нагоричану. Када су, покушали да однесу Прохорове мошти, оне су остале као приковане за земљу. Монах Прохор ни мртав није желео да напусти пчињски крај. Тако је од речног камена направљена мала црква и у њу је положено тело свеца. Више од 200 година после тога, над том црквом је свети краљ Милутин подигао већу богомољу.
Током 20.века, у време и пре Првог и Другог светског рата, манастир и монаштво су више пута страдали. Био је значајно уточиште и место окупљања и чувених комита. Некада је баш ту била четничка база у току српске четничке акције у борби против Турака, у Старој Србији, почетком 20.века.
Свети Прохор Пчињски је једини светитељ у Српској православној цркви, а многи кажу и у свету, који непрестано точи свето миро из светих моштију. Многи верници долазе да се поклоне свецу и виде ово чудо. Препричавају се разна искуства верника, многи кажу да чим ногом кроче у зидине манастира, осете невероватан мир. Нестају бриге, главобоље и недоумице које разарају дух и тело.
На око 2,5 километара навише путем од манастира, стиже се у испосницу Преподобног Прохора Пчињског. До скоро је овде била само рупа у стени, а сада је изграђена црквица- брвнара на планини Козјак.
