Рајко Петровић: Данас је дужност бранити Србију од Црне Горе

Један сте од ретких аналитичара који су, свега неколико дана након августовских избора у Црној Гори, писали са стрепњом и негодовањем у вези са деловањем будуће, односно данас актуелне владе Црне Горе. Како сте још тада предвидели већину ствари која је уследила?

Ја сам дао интервју још 12. септембра 2020. године, дакле свега дванаест дана након парламентарних избора, где сам мање-више предвидео шта ће се дешавати, односно да неће бити ни говора о томе да ће нова власт водити просрпску политику. Штавише, у неколико каснијих текстова током септембра и октобра сам уверавао јавност да ће Влада Црне Горе на челу са Кривокапићем водити антисрпску политику. Тек нешто касније тврдио сам да ће она, коначно, водити антисрпску политику равну политици Загреба, Сарајева или тзв. Приштине и поново сам, нажалост, био у праву. Вријеме је мајсторско решето, говорио је Његош, али нам је време утрошено да се добар део српске јавности увери да је ,,све исто само Мила нема (или ипак има!?)“ било драгоцено, јер време у Црној Гори не ради за српску ствар. А како сам предвидео, па, могу рећи да за то није била потребна претерана памет или аналитичност, довољно је било искључити емоције, укључити све расположиве чињенице и имати храбрости, која природно иде уз младост, за писање онога што сам писао. Чињенице су биле неумољиве, јер је већ коалициони споразум говорио да ће Црна Гора наставити потпуно истим курсом као у време Мила Ђукановића и ДПС-а.

Шта је узрок чињеници да литије и августовски избори нису донели промене у Црној Гори каквима се надао српски народ?

Узрок пре свега лежи у чињеници да је добар део српског корпуса, не само у Црној Гори, већ и шире, поверовао да је довољно сменити ДПС и да ће се ствари временом поправљати. То је била погрешна претпоставка која је морала одвести у нежељеном правцу. Ђукановић и ДПС су последице, а не узроци антисрпске политике у Црној Гори. Та политика је дубока, практично сеже вековима уназад, од књаза Данила и краља Николе, преко Секуле Дрљевића и Савић Марковић Штедимлије, до Милована Ђиласа, Славка Перовића и црногорске политичке гарнитуре коју данас гледамо. Срби су наивно заборавили због чега је Црна Гора створена; створена је као привремена етапа, као фаза до коначног уједињења Срба, што се и десило 1918. године. Након тога, нестала је сврха њеног постојања као државе и свако оживљавање те идеје било је искључиво на штету Срба. Ако су се за тај пројекат залагале Аустроугарска, фашистичка Италија, НДХ, Брозови комунисти, а касније и земље које су српски народ више пута бомбардовале 1990-их, може ли он бити добар!? На крају, не заборавимо да је једини логичан разлог проглашења независне Црне Горе 2006. године жеља западне коалиције да српски фактор у потпуности отера са мора. Срби нису схватили да не треба поправљати власт у Црној Гори, већ саму Црну Гору.

Како објашњавате чињеницу да власт у Подгорици наставља са сатанизовањем званичног Београда?

Не смета властима у Подгорици актуелни режим Александра Вучића, њима смета Србија. Баш као што Подгорици нису сметали Милошевић, Ђинђић или Коштуница као такви, већ зато што су представљали Србију. Црногорци још од 1944. године Србију и Београд посматрају као плен на који полажу пуно право. Oни, дакле, по сулудој цетињској логици, имају право да од Србије добију све, од образовања, преко здравствене заштите до директорских фотеља, а да заузврат о Србији и Србима причају и против њих чине најгоре ствари. Са друге стране, иако Срби чине 1/3 становника Црне Горе, иако Србија има уставну обавезу да се о њима стара, она на то, из црногорске перспективе, не сме ни да помисли. Власти у Подгорици свих ових деценија савршено добро разумеју своју улогу инструмента за борбу против Србије и Срба и зато се искључиво њима и баве. Зашто би се бавили Хрватском или Албанијом, када знају да њима апсолутно одговара постојање овакве антисрпске Црне Горе. Црногорци и Црна Гора се плаше истине о себи, а једини који ту истину још увек приповеда јесте Србија.

Како оцењујете актуелну политику Србије према положају и правима Срба у Црној Гори?

Политика Србије према Црној Гори је у последњих годину и по дана и више него задовољавајућа. Да сам ја као аналитичар на позицији власти, чинио бих све оно што званични Београд данас ради. Максимално помаже српске политичке факторе доле, улаже у очување српске културе, штити Српску православну цркву и, што је најважније, не дозвољава Црногорцима да се према Србији понашају како им се прохте. На сваки црногорски оркестрирани напад против интереса Србије и Срба Београд је коначно у стању да се исправи и одговори на прави начин. Можда то најбоље говори изјава о председника Вучића након усвајања тзв. резолуције Сребреници од стране Скупштине Црне Горе – власти у Црној Гори, далеко им лепа кућа! Дуго, превише дуго се чекало да неко у Београду са позиције моћи каже нешто тако, а у преводу је речено да је нама Србима доста више Црногораца и њиховог братства и љубави према нама у складу са тренутним потребама. Ако држава Црна Гора и даље признаје тзв. Косово и учествује у окупацији 17% територије Србије, ако доноси резолуцију о тзв. геноциду у Сребреници где перфидно жели да Србији и Србима стави жиг геноцида за сва времена, ако протерује амбасадора Србије, ако њен премијер долази у Београд касно у ноћ, ненајављено, да одређује како ће гласати институције СПЦ, не могу, а да не закључим – данас је дужност бранити Србију од Црне Горе.

С обзиром да сте много тога до сада погодили у вези са политичким збивањима у Црној Гори, не можемо, а да Вам не поставимо и последње питање – како ће се, по Вашем мишљењу, даље одвијати политичка ситуација у Црној Гори?

Ствари ће бити све теже и компликованије за српски народ у Црној Гори, али и за Србију када је у реч о питању Црне Горе. Попис становништва се одлаже, или се ради на томе да се исти уради по методологији по којој би национална припадност била занемарена. Да не говоримо о кампањи коју сада Србо-Црногорци, а заправо прикривени Црногорци, воде у вези са тим да Срби треба да се изјасне као Црногорци јер је то једно те исто. Ако је тако, зашто се онда не изјасне сви као Срби, кад је већ свеједно? Биће да ипак није. Влада Црне Горе је све агресивнија према Србији, Србима и СПЦ и, ако је судити по досадашњим ,,братским“ и ,,богоугодним делима“ Кривокапића и његове свите, ко зна шта нас све може очекивати у будућности. Нека резолуција о геноциду Срба над Црногорцима 1918. године не делује орвеловски, већ логично судећи по до сада виђеном. Црвене линије су одавно пређене и Срби у Црној Гори морају што пре да се збију у једну политичку колону и одговоре на једини добитни начин – политички и сложно. Морају постати не само национални, веч и политички Срби, а политичким Србима је по природи ствари матица Србија и њихови интереси се не разликују од интереса Срба у матици, Републици Српској, Северној Македонији или било где другде. Председник Вучић је, постављајући питање зашто Албанци којих је процентуално мање у Северној Македонији имају неупоредиво већа права од Срба у Црној Гори, заправо дао смер којим се треба кретати наша политика према Црној Гори, а то је борба за институционализована права српског народа. Уз мудрост, слогу и легитимну подршку званичног Београда, сасвим остварив циљ.

Рајко Петровић, мастер политиколог

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email