Чедомир Антић: Инструмент

Како се мире народи? Имали смо током историје мноштво примера. У Јужноафричкој Републици помириле су се две расе. Политички представници једне су били апсолутно криви. Потлачени су добили демократију, бившим хегемонима остављена су економска моћ, пуна права и политички систем који су створили. У Сједињеним Државама је 1865. лично председник Линколн саветовао првом човеку Конфедерације да побегне из земље. Приликом једног митинга лично је запевао свечану химну Југа. Питање помиловања данас је кључно чак и у филмовима о Линколновим убицама ! Постоји истина и пример Туанде. Над једним народом је извршен гениоцид. Касније се тај народ осветио геноцидом и сада над земљом влада његов нционалистички и ауторитарни председник. Велике силе су задовољне, много их слуша.

Неко ће ратове из деведесетих у југословенским земљама упоредити са Холокаустом. То је наравно ординарна глупост пошто Јевреји нису имали своју војску, нису држали логоре са немачким заробљеницима и цивилима, нити су палили села у Саксонији. Немачкој су историја и савезници омогућили послератни живот и развој без обзира на денацификацију. Уместо да је јеврејском народу домовина понуђена у Аустрији или Баварској, упућени су на своју прапостојбину. Аустрија би као нови Израел била боље, праведније, јефтиније и куд и камо мирније решење, али Немци су, ипак, културан и цивилизован народ. Нису они Србија или Руанда. Зато је током протеклих двадесет година за САД и ЕУ приликом годишњица почетка Другог светског рата већи проблем што је Стаљн 1939. године био у савезу са Хитлером, него само Хитлерово деловање.

Да су хтели помирење народа бивше Југославије, морали су да их третирају равноправно. Они то нису радили. Државне и националне циљеве за које су у случају Албанаца били спремни да ратују, Србима су бранили свом силом Северноатлантског савеза. Српски народ су приказали као варварски, безакон и антиисторијски. Сетимо се само зашта су Срби били криви крајем лета 1992. године: за убиство 100.000 Муслимана (од 1993. Бошњака), за силовање 50.000 жена, за опсаде градова, за етничко чишћење, за експерименте над људима… Испоставило се да је до краја рата број укупних жртава нижи од 100.000 (када то споменете, ти расисти Вас зверски погледају и питају: „Да ли ти је сто хиљада мало?“). Силовано је двадесетак пута мање жена свих националности – силовали су манијаци а не политички радикали. Није познато да је било експеримената над људима. Попис из 2013. показао је да су Срби такође протерани из својих домова, да су протерани сразмерно, али да су се вратили у десетак пута мањој од Бошњака („Из политичких разлога су побегли, због мржње се не враћају.“- примети амерички или немачки фашиста, када те чињенице наведете). Због свега овога је страшни злочин у Сребреници и добио на значају.

Испада да је ту намерно убијено 10% жртава грађанског рата у БиХ. Новинар ЦНН-а Ферид Закерија једном приком је рекао „…и онда смо спречили геноцид у Босни“. Мислио је на јул 1995. године. Дакле, САД и НАТО нису у БиХ извршили агресију на српски народ како би био постигнут однос територија 51:49%, уместо 65%:35%, већ зато да спрече Војску Републике Српске да освоји целокупну ту земљу и масакрира све Бошњаке, Хрвате и мањине. Не постоји историчар који тврди овако нешто, али то је доминантно уверење, већина јавних личности у свету не чита ништа, а камо ли историјске књиге (па Анђелина Џоли је приликом промоције филма „У земљи крви и меда“, три године након што су од стране политичког Сарајева пребројане жртве, утростручила њихов број у складу са ранијом пропагандом).

Питање квалификације злочина у Сребреници угаони је мит бошњачког националног идентитета. Историјски су се њихови велики људи изјашњавали као Турци, Хрвати или Срби – ратовали за друге, верујући за себе да су драгуљ империја и цвеће других нација. Сада је то завршено. Сребреница, а са њом и Сарајево и Приједор, постала је Косово и Јасеновац у једном. Бошњачким пријатељима овако нешто одговара. Имају безрезервног пријатеља и савезника који је на њиховој страни из свих па и идентитетских разлога. Изградили су и антиполитичке машине (Косово, Хаг, Сребреница, људска/хомосексуалска права…) којима могу утицати на Србију. Ту је и модел за завојевање других држава (мада је тамо – у Авганистану, Сирији, Либији, Украјини…- до сада пропао). Наши крајеви се чине као једина успешна прича, мада су их неочекиване литије у Црној Гори 2020. болно демантовале. Одатле и овај једногодишњи напад из свих оружја, осим НАТО-вих.

Када поставе питање геноцида у Сребреници, српска јавност се нарогуши па се неко позове на конвенцију о геноциду а неко на историјску истину. Конвенција о геноциду је тако написана да је професор Војин Димитријевић тврдио да за геноцид нису неопходни и мртви. Зорану Ћирјаковићу је један необично просвећени албански сељак на Косову 1999. рекао „ово је трећи геноцид од јутрос“. Ово је време постистине и моћни бирају сопствену стварност. Наравно пошто реалност није и сама „постмодерна“, на крају се суоче са последицима.

Србија је прихватила злочин у Сребреници. Ја сам још 2004. објавио једну историју Србије у којој сам без ограда навео како је било, па сам чак навео и број жртава који је у то време био сматран приближним. Чак ни најзагриженији бошњачки националиста не верује да су све сребреничке жртве стрељане. Иако судови никога за то нису осудили, јасно је да су Насер Орић и јединице (од којих су неке настале и након што је Сребреница „демилитаризована“) убијали Србе. Ипак, око квалификације – да ли је злочин геноцид или није – у будућности ћемо се сукобљавати, а Србе ће и због тога хапсити, осуђивати и затварати.

Признање злочина какав је геноцид значи признати да је иза свега стајала нека држава. Држава која стоји иза геноцида осуђена је на нестанак. Прихватити правду и бити део ратног напора друге нације незадовољне исходом претходног рата, није исто.

Не желим и нећу да будем део бошњачког националног покрета. Поносан сам што сам допринео да српски национални покрет буде колико је то могуће ослобођен митова и пасија на којима су бошњачки, косовски и црногорски национализам данас нажалост у потпуности утемељени.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email