Славенку Терзићу награда за монографију „На капијама Константинопоља. Русија и балканско питање у 19. веку”
У Државном архиву Србије јуче је, на Дан архива у Србији, академику Славенку Терзићу уручена Годишња награда Ђурђа И. Јеленића за монографију „На капијама Константинопоља. Русија и балканско питање у 19. веку”.
Годишњу награду Ђурђа И. Јеленића, управника Државне архиве, Београд, од 1929. до 1938. године додељује Задужбине Ђурђа, Данице и Јованке Јеленић. Одлуку о добитнику донео је жири у саставу др Мира Радојевић, дописни члан САНУ, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, др Милан Терзић, директор Архива Југославије и др Петар В. Крестић, научни саветник Историјског института.
У образложењу награде је наведено да је књига Славенка Терзића резултат вишегодишњих архивских и других истраживања у домаћим и руским архивима, превасходно у Архиву за спољну политику Руске империје у Москви, као и рукописним одељењима Руске националне библиотеке у Санкт Петербургу и Института за руску књижевност Руске академије наука, такође у Санкт Петербургу.
– Историјски извори српског порекла потичу из фондова Архива САНУ и Државног архива Србије, а у мањој мери и из других архива са југословенског простора. На основу те грађе, колега Терзић је написао прву целовиту синтезу руске балканске политике у 19. веку на српском језику и у широком међународном контексту те епохе. Славенко Терзић је знатну пажњу посветио политичким, државним, етничким и верским приликама у централним областима Балкана према извештајима руских конзула из Скадра, Призрена, Сарајева, Мостара, Дубровника и других места овог региона. Како се види из његове анализе, они сведоче о краху танзиматских реформи у европском делу Турске и свеопштој анархији, насиљима и злочинима, чије су жртве махом били православни хришћани, нарочито у Старој Србији у којој у периоду после Берлинског конгреса траје етничко чишћење православних Срба, спровођено од стране локалних Албанаца, уз потпуно пасивно или слабо реаговање турских власти, навео је жири.
Присутнима се најпре обратио др Мирослав Перишић, директор Државног архива Србије, који је подсетио на чињеницу да су архиви савест друштва.
„У области културе архивима припада место у самом врху. Једино у архивима се налазе докази да држава постоји, докази да постоји народ и докази да постојимо као појединци. Ту су документа о територијама државе, ту су међународни уговори и многи други документи, па све до доказа о постојању сваког од нас. Вредност онога што се стручно чува у архивима, материјално је неисказиво. Архиви нису само култура они су и држава и по томе се разликују од већине других установа културе. Архиви и све оно што се у њима чува и чини доступним за истраживаче је претпоставка да би постојала научна историографија. Историографија је претпоставка да би постојала рационална историјска свест, а рационална историјска свест је саставни део друштвене свести. Ако посматрамо све те чиниоце у њиховом повратном деловању долазимо до свести о значају документа. Знамо да документ није историја, али исто тако знамо и да историје нема без докумената, колико год то чак и поједини академски историчари у последње време негирали. Зашто је значајно да што више знамо о архивима? Зато што ништа не постоји само од себе. Све стоји на нечему што је претходило, извире из њега или је његова последица. Историја је опасна ако се не разуме, а пут ка сазнавању и разумевању историје историчара води у архив – рекао је Перишић.
Додељена је и награда „Златна архива” Фондације Александра Арнаутовића. Комисија за доделу двеју равноправних награда „Златна архива” у саставу Нада Петровић, архивски саветник у пензији, др Љубодраг П. Ристић и Митар Тодоровић, архивски саветник Архива Југославије, једногласно је донела одлуку да се награда „Златна архива” за 2021. годину додели др Саши Илићу, архивском саветнику Архива Народне банке Србије и Историјском архиву у Пироту.
Овом приликом уручена је награда прошлогодишњем добитнику др Далибору Денди за дело „Шлем и шајкача: војни фактор и југословенско-немачки односи (1918–1941)”.
Истог дана отворена је изложба „Иво Андрић – поводом 60 година од добијања Нобелове награде” у дворишту Државног архива Србије. Аутори изложбене поставке су Јелица Рељић, др Мирослав Перишић и Александар Марковић, а сарадници Никола Аџић и Александра Јаношев.
