Нови атак вандала на Немањићки Манастир Матејче (Матејић)
Непознати починиоци оштетили су кров на цркви “Успењa Пресвете Богородице” у манастирском комплексу Матејче (Матејић). Оловне плоче су откинуте са крова који је покривао прву платформу изнад црквених врата.
Штету су овог викенда открили ловци који су боравили на планини и случај пријавили полицијским станицама у селу Матејче и у Куманову.
„Оловне плоче су извађене са крова, неке однесене, неке разбацане по дворишту. Види се да су извршиоци дошли са возилом, јер има трагова гума. Попели су се на мердевине и поломили плоче. Не знамо када су били, али су направили велику штету. Ово није први пут. Места на којима је скинут лим почеће да прокишњавају и тиме ће додатно оштетити унутрашњост цркве“ каже очевидац члан црковног одбора.
Кумановска полиција потврђује да је јуче пријављено да је оштећен кров на цркви у Матејчу, након чега су извршили увиђај.
„Дана 27. децембра у 10.35 часова пријављено је да је у цркви у селу Матејче непознати починилац оштетио кровну конструкцију и са крова однео предмете. ЕкипаСУП-а Куманово је извршила увиђај и предузимају се мере на проналажењу починиоца.”
Манастир Пресвете Богородице Матејче или Матејић се налази на обронцима Скопске Црне Горе, 13 km удаљенод Куманова код истоименог села. Подигнут је још у 11. веку о чему сведоче натписи на грчком језику из времена Исака Комнина (1057—1059), док се у изворима први пут помиње у хрисовуљи краља Милутина (1282—1321) из 1300. године. Средином 14. века је цар Душан (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) започео, а његов син Урош (1355—1371) и супруга Јелена су завршили обнову манастира око 1357. године, после чега је он постао задужбина цара Уроша. Са манастирске цркве је у XVIII веку скинут оловни кров који је искоришћен за покривање Ески џамије у Куманову, чиме је убрзан процес његовог пропадања. Храм задужбина српског краља Милутина је два века био без крова и трпео оштећења. Манастирска црква је обновљена 1926. године, мада има великих замерки на начин на који је то изведено. Црква је претрпела велика оштећења од стране албанских терориста током побуне против републике Македоније 2001. године, када је његова непосредна околина минирана, а сама манастирска црква је коришћена као главни штаб терориста и складиште за муницију . Сама црква је карактеристична по томе што је у својој унутрашњости поседовала мању првобитну црквицу која је порушена током рестаурације у првој половини 20. века, као и по чињеници да се у њој налази једна од фресака лоза Немањића. Манастир је познат и по томе што је у њему живео и стварао српски композитордуховне музике са краја 15. века Исаија Србин, као и дијак из средине истог века Владислав Граматик.
