ЦЕФТА недеља у Скопљу – резултати и домети

Дејан Јововић

Крајем прошле године у Скопљу је одржана ЦЕФТА недеља, годишњи догађај који је окупио многе учеснике. Која су кључна достигнућа у оквиру споразума за 2021. и шта су највећи проблеми?

Годишњи догађај – ЦЕФТА недеља (CEFTA week), који је окупио преко 300 учесника, високе званичнике ЦЕФТА чланица, представнике привреде, дипломате и представнике Европске уније и других међународних организација, одржана је у Скопљу од 13. до 16. децембра 2021. године, чиме је обележена 15. годишњица од потписивања овог споразума.

То је била прилика да се сумирају годишњи резултати и достигнућа седам чланица ЦЕФТА споразума (Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Молдавија, Северна Македонија, Србија и УНМИК/Косово), која су остварена под председавањем Северне Македоније у 2021. години.

У 2022. години, по систему ротације, годишње председавање ЦЕФТА споразумом прешло је на Молдавију, уз обећање да ће наставити са радом на промоцији амбициозних планова везаних за трговину.

Протекла 2021. година уједно је била и прва година имплементације Акционог плана за заједничко регионално тржиште. Фокус је био на промовисању напора за унапређење кретања робе и услуга кроз ЦЕФТА тржишта. Учињени су озбиљни кораци у приближавању заједничком европском тржишту уз подршку Европске комисије и Савета за регионалну сарадњу.

Централноевропски споразум о слободној трговини ЦЕФТА (Central European Free Trade Agreement), као зона слободне трговине, потписан у Букурешту 2006. године, ступио је на снагу 2007. године и значајно је унапредио трговину у региону. Чланице ЦЕФТА споразума су Албанија, БиХ, Бугарска, Хрватска, Македонија, Молдавија, Румунија, Црна Гора, Србија и Привремена административна мисија Уједињених нација на Косову у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН (УНМИК/Косово). Пошто су касније Бугарска, Румунија и Хрватска примљене у ЕУ, оне су иступиле из ЦЕФТА.

ЦЕФТА споразум заменио је мрежу од 32 билатерална споразума о слободној трговини у региону Југоисточне Европе, који су били у примени од 2001. године и допринели либерализацији и олакшању услова трговине робама. Он представља измењену и модернизовану верзију ранијег ЦЕФТА споразума, који су примењивале земље централне Европе.

Кључна достигнућа

ЦЕФТА недеља у Скопљу почела је званичним састанцима ЦЕФТА тела и радионицама, које су организоване у сарадњи са партнерима из Канцеларије ЕУ за интелектуалну својину, GIZ, USAID Северна Македонија и Коморског инвестиционог форума Западног Балкана и уз подршку Европске комисије.

У оквиру ове ЦЕФТА манифестације одржана је и конференција под називом „Већ 15 година чинимо трговину лакшом“ и била је посвећена темама везаним за трговину, које произилазе из Акционог плана за заједничко регионално тржиште, као што су е-трговина, признавање сертификата и процедура, квалификације, лиценце, права интелектуалне својине.

Три панел дискусије под називима „Олакшање трговине кроз признавање сертификата и процедура“, „Трговина услугама и лиценце, квалификације и дозволе“ и „Права интелектуалне својине у промоцији трговине и инвестиција“ акценат су ставиле на препознавање програма који имају за циљ да интегришу седам тржишта у једно и обезбеде ефикасне и јефтине методе приступа тржишту од око 20 милиона људи и консолидованој привреди, вредној 120 милијарди долара.

Македонски министар економије отворио је конференцију и нагласио значај ЦЕФТА за развој регионалног тржишта и економски опоравак од последица пандемије вируса COVID-19.

„Ове године успели смо да започнемо и завршимо важан посао у оквиру македонског председавања организацијом ЦЕФТА и имплементације Акционог плана за заједничко регионално тржиште. На нама је да наставимо да испуњавамо обавезе и даље развијамо Споразум кроз стварање повољних услова за трговину за пословни сектор и стимулацију конкуренције. У оквиру нашег председавања бројним ЦЕФТА телима и кроз вођење преговора за успостављање механизма за решавање спорова, унапредили смо слободан проток робе кроз елиминацију баријера, остварили напредак у слободном протоку услуга и унапредили институционалне капацитете у оквиру ЦЕФТА структура“, изјавио је тада министар.

Директор ЦЕФТА Секретаријата нагласио је важну улогу ЦЕФТА у промоцији бољих услова за трговину у последњих 15 година:

„Студије су показале да је ЦЕФТА споразум допринео расту извоза чланица између 40 и 80 одсто. Оно што је сада најважније јесте будућност и потенцијали које она доноси, а то је повећање БДП-а од око 6,7 одсто уколико ЦЕФТА доведемо до нивоа интеграције који постоји у ЕУ. У 2021. години направили смо прве кораке у том правцу.“

Кључна достигнућа у оквиру ЦЕФТА споразума за 2021. годину су следећа:

– Промена правила о пореклу роба, што је утицало на већу флексибилност и донело додатне бенефите за привреду.
– Одлука о електронској трговини у оквиру ЦЕФТА је финализована.
– Одлуке о признавању AEO програма и професионалним квалификацијама, које су усаглашене на експертском нивоу.
– Значајан напредак је направљен у преговорима везаним за Додатни протокол 7, који представља механизам за решавање спорова, и Одлуку о уклањању радних дозвола за лица која нуде услуге и интракомпанијске трансфере.
– Зелене траке су проширене на све прелазе у оквиру ЦЕФТА, што је омогућило бржи и безбеднији проток роба основне намере. Отворен је нови портал који приказује податке везане за Зелене траке и време чекања на прелазима, што ће допринети још бољој контроли трговинских политика. Започет је дијалог о проширивању иницијативе на суседне земље, чланице ЕУ.
– Лансирана је платформа за електронску размену података – SEED+, која ће подржати размену сертификата неопходних за пролаз робе, попут електронских сертификата, са циљем успостављања „трговине без папира“. Такође, SEED+ ће допринети бржој размени података из неусаглашених пошиљки за пољопривредне производе, са циљем потпуне заштите потрошача.
– Изведена су три пилот пројекта Заједничких царинских активности везаних за празне камионе, илегалну трговину дуваном и IPR жиг, као корак ка успостављању Стратегије за управљање царинским ризицима.

Приштинске блокаде

Заједнички комитет ЦЕФТА одбио је захтев тзв. Косова да у Споразуму о слободној трговини на Западном Балкану оно буде представљено самостално, без УНМИК. Захтев је у писаној форми још крајем септембра прошле године упутила министарка за индустрију и предузетништво привремених приштинских институција. Упркос противљењу српске стране и представника Црне Горе да се то питање разматра, председавајући ЦЕФТА, министар из Северне Македоније, дозволио је да се писмо уврсти у дневни ред, али захтев није прошао, јер није постигнут консензус.

Уследила је освета Приштине – противљење усвајању министарских закључака и три нацрта одлука, укључујући и одлуку коју је предложила Србија о признавању програма овлашћених економских оператера и буџета из којег се плаћа особље ЦЕФТА.

„Потез тзв. Косова у ЦЕФТА није ништа ново и уопште последњих неколико година сведоци смо да је практично скоро свако одлучивање у оквиру ЦЕФТА блокирано нерешеним статусом, односно разговорима и нормализацијом односа између Београда и Приштине. Оно што је чињеница јесте да су овим наставком блокаде највише угрожени практично компаније и из Србије и са КиМ, па самим тим и грађани“, саопштила је тада Привредна комора Србије.

Иако из Приштине кажу да захтев није политичко питање већ начин решавања нерешених трговинских питања, поруке су другачије. Нова влада у Приштини (предвођена Куртијем) настоји да реципроцитет буде њено главно обележје односа према свим центрима у региону, али према Београду посебно, било да се ради о политичким и економским темама или образовању. Пошто је одбијен захтев да у ЦЕФТА споразуму буде представљена самостално, из Приштине су најавили да ће се противити сваком акту Заједничког комитета ЦЕФТА, све док захтев за равноправан статус не буде прихваћен.

Приштина је кренула са увођењем тзв. антидампинг мера на сточну храну и грађевински материјал из централне Србије. Најављене су исте мере и на кондиторске производе ради, како кажу, заштите локалних произвођача. До увођења такси, произвођачи из централне Србије су на Косово и Метохију пласирали робу у вредности од 450 милиона евра годишње. Три године касније тај износ је преполовљен. Према подацима Агенције за статистику у Приштини из октобра 2021. године, из чланица у оквиру ЦЕФТА споразума набављено је робе за 90 милиона евра, од чега седам одсто из централне Србије. Таксе блокирају и динамику у читавом региону, јер ни друге државе чланице ЦЕФТА не могу да имају од тога позитивне користи, па је важно да се све стране држе својих међународних обавеза и споразума који су постигнути, нагласила је ПКС.

Главни проблеми

Спољнотрговинска робна размена Србије за десет месеци 2021. године, према подацима Републичког завода за статистику, у укупном износу од 48.400 милиона долара, била је највећа са земљама са којима су потписани споразуми о слободној трговини. Земље чланице ЕУ чине 61 одсто укупне робне размене.

Други по важности трговински партнер Србије јесу чланице ЦЕФТА, са којима смо имали суфицит у размени од 2.138 милиона долара, који је резултат, углавном, извоза: нафте и нафтних деривата, житарица и производа од њих, гвожђа и челика, електричних машина и апарата, као и пића.

Извоз Србије у ЦЕФТА чланице износио је 3.288, а увоз 1.150 милиона долара за посматрани период. Покривеност увоза извозом била је 286 одсто. Изражено у еврима, извоз је износио 2.759, а увоз 965 милиона евра. Суфицит је био 1.794 милиона евра. У 2020. години извоз Србије у ЦЕФТА износио је 3.107, а увоз 1.001 милиона долара. У еврима, извоз је износио 2.719, а увоз 875 милиона евра, а суфицит је био 1.844 милиона евра.

Нецаринске баријере и начин одлучивања у ЦЕФТА – главни су проблеми у функционисању овог регионалног споразума, због чега је регион још увек далеко од јединственог тржиста. ЦЕФТА Секретаријат званично је евидентирао већи број различитих баријера, којима се омета слободна трговина у региону. Међу чланицама ЦЕФТА, значи, постоје многе ванцаринске баријере, а у случају кршења прописа, систем заштите права није још довољно ефикасан.

Зона слободне трговине која постоји у оквиру ЦЕФТА споразума требало би да буде унапређена на тај начин што би се, пре свега, нецаринске баријере смањиле или елиминисале. Али оне се тешко отклањају што блокира пуну имплементацију зоне слободне трговине у региону.

Заједнички (Мешовити) комитет на министарском нивоу, као централни орган ЦЕФТА, не може да нађе решење за спорне случајеве у вези ових баријера, и да се потпишу обавезујући споразуми који би то регулисали. Пошто се одлуке доносе консензусом, дакле једногласно, до сада ниједан ванцарински проблем није решен мултилатерално на нивоу ЦЕФТА, већ искључиво билатерално између страна у спору.

„Отворени Балкан“

На темељу ЦЕФТА споразума договорена је иницијатива „Отворени Балкан“, која предвиђа окупљање свих држава Западног Балкана. До сада је постигнут договор између Србије, Северне Македоније и Албаније, па, како кажу лидери ових земаља, и даље стоји позив земљама које се нису прикључиле да то учине.

Регионална иницијатива под првобитним називом „Мали Шенген“ покренута је 2019. године у Новом Саду, а у јулу прошле године у Скопљу промењено је име у „Отворени Балкан“. Циљ је да се сарадња у региону успостави на правилима ЕУ о слободном протоку људи, робе, капитала и услуга, уз унапређење економске сарадње и међусобних билатералних односа.

Ступање на снагу споразума „Отворени Балкан“ иде у корист више од 600 извозника из Србије, који послују на тржишту Северне Македоније и Албаније, као и превозника који су, до сада, морали сатима да чекају на граници.

Почела је примена овог споразума, који је у децембру прошле године потписан у Тирани. Тада је, у ствари, потписано укупно шест споразума, који омогућавају једноставније царинске процедуре, убрзани процес проласка камиона преко граница и бржи прекогранични проток робе, а ступили су на снагу 1. јануара 2022. године.

Према изјавама привредника, промет прехрамбених производа између Србије, Северне Македоније и Албаније од почетка ове године је знатно лакши и бржи. Камиони са пољопривредно-прехрамбеним производима убудуће би прелазили границу без непотребних задржавања, јер се роба неће изнова контролисати приликом уласка у земљу.

У Северну Македонију и Албанију Србија је до сада најчешће извозила кукуруз, пшеницу, кромпир, безалкохолна пића, сунцокретово уље, док се од њих куповало рано поврће, грожђе, вино, мешавина биља за индустрију и др. Простора за унапређење сарадње има, јер је робна размена са Северном Македонијом у 2020. години била око 260 милиона евра, а са Албанијом око 70 милиона. Србија је у овој робној размени увек остваривала суфицит.

Иако САД и ЕУ подржавају ову идеју која води ка већој регионалној сарадњи, „Отворени Балкан“ и даље остаје непотпун, јер БиХ, Црна Гора и тзв. Косово још увек не желе да буду део овог новог пројекта. Он би требало да буде мост ка уласку у ЕУ, и зато је оцењено да ова иницијатива треба да заживи у пуном капацитету.

Дејан Јововић је научни саветник – некадашњи помоћник савезног министра за економске  односе са иностранством СРЈ и СЦГ и наш главни преговарач за билатералне споразуме о слободној трговини у региону ЈИЕ, на основу којих је настала ЦЕФТА. Ексклузивно за Нови Стандард.

Насловна фотографија: Снимак екрана/Јутјуб/CEFTA – Central European Free Trade Agreement

Извор Нови Стандард