Шеик Имран Хусеин – ШЕИК КОГА ЈЕ ЧЕКАЛА СРБИЈА

Разговарао ФИЛИП РОДИЋ

Мисли шеика Имрана Хусеина су надвременски мудре, а његове речи – ласерски прецизне. Душе замрле од непрекидног слушања испразних и двосмислених флоскула циркуских фигура прерушених у значајне личности – што данас пролази за јавни дискурс – фасцинирано су живнуле чувши праву, истиниту и непатворену Реч овог необичног муслимана који је у Србију дошао, не да своје домаћине преобрати него да их подстакне да буду бољи људи и посвећенији православни хришћани.

Наизглед парадоксално, он то чини зато што је убеђен да већ живимо у есхатолошкој временској зони најбоље описаној као „последња времена“ или крај историје, али не по рецептури Самјуела Хантингтона него по међусобно подударном надахнућу Светог јеванђелисте Јована на острву Патмос и посланика Мухамеда (с. а. в. с.) у Медини. На предавањима од САНУ до препуног амфитеатра Правног факултета, шеик Имран је ових дана у Београду храбро сведочио да ће се, у тој судбоносној епохи, у истим редовима наћи сви који верују „у Бога Аврамовог“ и одолеваће заједничким снагама  против тамних сила Антихристове војске, Гога и Магога.

У том Богом благословеном савезу, према шеиковом тумачењу Посланикове поруке, биће добродошли сви, али најјачу карику сачињаваће следбеници ислама и изворног, неисквареног хришћанства – православни.

За само неколико дана боравка у Србији, шеик је изрекао премного до сада ретко чутих истина, пославши свуда унаоколо низ одважних изазова. Овај харизматични разбијач уврежених предрасуда, који је све друго осим „уморног старца“, како из скромности понекад себе назива, никога ко га је видео и чуо није оставио равнодушним.

Овај неуморни и мудри старац објаснио је и титулу „шеика“ коју носи, и којом се ословљава. У свом примарном значењу, на арапском, односи се на особу поодмаклих година, са одговарајућим фондом знања и животног искуства, дакле геронта како би се то рекло на грчком, или старец на руском. У изведеном значењу, шеик је признати верски учитељ, харизматични предводник заједнице, али не по стеченој моћи или ефемерном богатству него по дубини знања и врлине.

Зар управо то није онакав шеик какав је најпотребнији Србији?

У својим наступима правите стриктну поделу између источног и западног хришћанства. Шта је то што, по вама, ствара тако драстичну поделу између ова два, рекло би се, крила једне исте вере?

Ово на Западу, то нису хришћани. Они су напустили хришћанство. Источно хришћанство је хришћански свет, а они су некада то били. Прави хришћански свет, на пример, никада неће издати венчаницу за хомосексуалне бракове. Желим да истакнем да не говорим то ја, ја само преносим оно што је у Курану. Ниједан муслиман не може ме оспорити, осим ако каже да ја не тумачим исправно Куран, а за то су му потребни аргументи. Куран прави разлику између хришћана. Једних који су наклоњени муслиманима, код њих је институција хришћанства неокрњена, они нису арогантни и немају претензију да владају светом, не сматрају се елитом човечанства и не мисле да морају да „цивилизују“ остатак света. Постоје и други хришћани који су се сврстали уз Јевреје, направили јудеохришћански савез. Са таквим хришћанима нама је забрањено да имамо било какве односе. То говори Куран. Куран нам говори да су ти хришћани некада били хришћани, али су потом напустили хришћанство. А ово друго су прави хришћани и такви су само православни хришћани.

Могло би се рећи да сте за једног муслимана веома критични према Отоманском царству. Због чега је то тако?

Можда сам први који је рекао да Отоманско царство носи Антихристов печат. Учинили су многе добре ствари, али када се погледа даље од тога, њихова главна агенда је пет стотина година репресије, забијања ножа у срце православног хришћанства које треба заувек да крвари, како би се саботирао савез муслимана и хришћана, спајање тих цивилизација, до којег треба да дође у последња времена, што је наведено у Курану и у Хадисима. Отоманско царство служи циљевима Антихриста и моћ је добило од Гога и Магога.

Отоманско царство је створено да испуни два стратешки важна географска циља. Први је да заузме Константинопољ, а други да заузме Меку. Остварујући те циљеве, они су заузели престоницу ислама и пресели је у престоницу хришћанства. Отоманско царство је стога доведено у ситуацију да може да нападне Русију, да обуздава Русију којој су потребни Црно море и Босфор. Без тога Русија није поморска сила, без чега не може бити светска сила. Отоманско царство освојило је Меку да би преузело вођство у исламском свету и да хипнотише свет ислама. Преварили су нас. Отоманско царство је веома успешан антихристов производ.

Ово нису успеле да препознају ни исламска, ни хришћанска есхатологија. Можда је неки хришћански мистик пре пет стотина година рекао да је то Антихрист, не знам. Пре мене у исламу тога није било.

Имате ли утисак да је ту негативну улогу, коју је некада имало Отоманско царство, данас преузела Саудијска Арабија?

Прелаз са Отоманског царства на Саудијску Арабију одражава процес прелажења са британске на америчку империју. Постоје три фазе Антихристовог доласка – Pax Britannica, Pax Americana и следи Pax Judaica. То нам говоре политичке науке. У исламском свету та три ступња, тј. прва два од три, јесу Отоманско царство, Саудијска Арабија, која функционише као што је функционисало и Отоманско царство служећи Антихриста. Зовем их „Америчко краљевство Саудијска Арабија“.

А сада, америчка звезда је у неповратном паду. Амерички долар је у паду, цео свет то зна, и нешто ће заменити Pax Аmericana. Политички научници нам неће рећи шта је то, јер су превише уплашени да се дотакну питања Израела. Превише се плаше. Али ми знамо да је план да Израел постане следећа водећа држава, а за то је неопходан нуклеарни рат. На исти начин на који ће доћи до транзиције са Pax Аmericanna на Pax Јudaica у постнуклеарном свету, тако ће доћи и до транзиције са Саудијске Арабије на Постсаудијску Арабију, а ја предвиђам, можда нисам у праву, да ће то бити Исламска држава. Pax Јudaica ће бити на светском универзалном нивоу, али Антихристу је потребно и да влада исламским светом и за то има три фазе. Претпостављам да је трећа Исламска држава. Исламска држава данас води „цијашки џихад“. То цео свет зна. Не знам одакле је та вера дошла, из Холивуда или Вашингтона. Куран каже да се не смемо удруживати с Јеврејима и са хришћанима који су с њима направили савез. Свако ко се њима окрене за пријатељство и савет припада њима, а не нама. Стога Саудијска Арабија, влада Саудијске Арабије, више није део исламског света.

У том контексту бих вас питао како гледате на претње Исламске државе, њеног вође Абу Бакр ел Багдадија, да треба уништити Ћабу, најсветије место ислама?

Мене та претња ни најмање не узнемирава. Цар Соломон је изградио храм Божји и када се вера искварила, Бог је дозволио да храм буде уништен и то не једном него два пута. То није толико битно. Ћаба није више центар којем се неки муслимани клањају. Уместо тога окрећу се Вашингтону. Уништење Ћабе ме нимало не брине.

Просечан становник хришћанског света, да не кажемо западњак, не прави разлику између салафизма и вахабизма. За њега су то синоними. Ви, међутим, јасно одвајате та два. Можете ли нам објаснити у чему се они разликују?

Салафизам је теолошка школа дефинисана методологијом која се заснива на епистемологији. Вахабистички покрет је нешто више. То је политички покрет, политички савез који следи политички циљ да се оствари политичка и војна контрола. Може се бити и салафиста и вахабиста, а исто тако, може се бити салафиста и одбијати да се буде вахабиста. Вахабисти се идентификују са Абдулом Вахабијем који је имао исту методологију, исту епистемологију као и салафисти, а то није јединствено само за ислам. То је дело Антихриста у његовом напору да уништи религију. Морате имати веома добру стратегију, а његова је следећа: ако могу да уништим духовно срце религије, оно што ће остати је само шкољка, а кроз ту шкољку могу диктирати који ће они плес играти, могу их преварити.

Антихрист је прво напао јудаизам. Јудаизам је била вера која је могла да изнедри мудраце, духовне људе и имала је духовно срце. Њихово духовно срце је уништио када је створио секуларизовани облик јудаизма назван „реформисани јудаизам“. Секуларизација јудаизма десила се истовремено са секуларизацијом хришћанства. Исто је учињено и са хришћанством, али је то морало да се спроведе у две фазе. Почетна фаза је разбијање хришћанства. Прво је напао једну страну и уништио им духовно срце хришћанске вере чији је последњи производ протестантско хришћанство. Ја га називам уџбеничка религија. Последица тога је да имате неограничене хорде хришћана у САД који су ционистички хришћани. На Западу постоји и део хришћанства који се не може секуларизовати – Католичка црква која још има нагласак на свом духовном срцу. Код њих је корумпирао духовност и они верују да су и даље на духовној страни, а у ствари се само играју кликерима. То је као механичка духовност. Разлог због којег Антихрист жели да уништи духовно срце религије је тај што када религија има духовно срце, она има капацитет за унутрашње сагледавање и знање и није ограничена само на спољашње знање. Када имате тај капацитет за унутрашнње знање, теже је Антихристу да вас заведе. Пророк је рекао да Антихрист види на једно око, а да је на друго слеп. То није дословно, то је симболичко. Око којим он види је оно које даје спољашње знање. Слепо му је оно за унутрашње знање. Антихрист спроводи епистемолошки напад. Он жели да вас сведе на унутрашње слепило. То је учинио са јудаизмом, то је учинио са западним хришћанством, а сада жели да то уради и с исламом и направи протестантску верзију ислама. Данас само два народа (вере) служе правом Богу, Аврамовом Богу, и они (православни хришћани и муслимани) треба да се помире.

Оштар сте критичар и модерног финансијског система и тржишног уређења. Тврдите да је садашњи новац „лажни новац“, а да такозвано „слободно тржиште“,  што је главна догма западног политичког система, уопште није слободно. У чему је та лаж?

Човек проведе живот радећи и на крају створи неко богатство. Рецимо стотину крава. Дође човек и каже да би да купи краве. Да би их купио могу да понудим новац, а алтернатива је размена. Има хиљаду оваца. Али у овом случају, овце нису потребне, потребан је новац који се може искористити за изградњу куће. Новац је средство за размену. Овај човек оде, купи папир на пијаци, однесе га кући, узме машину, на папиру одштампа неке слике и стави неке бројке. Врати се и узме све краве, а овог наведе да верује да је то новац, јер то функционише као чек. Тај чек може да се уновчи и за њега добије новац. Тако је почело. Али они не желе да уновчите чек. Желе да верујете да је сам чек новац. Да би вас заварали и навели вас да верујете да је сам чек новац, створили су систем у којем се чек једног момка може уновчити тако што се оде у банку и за 35 долара добије унца злата. Пошто су сви други чекови повезани са његовим чеком, они служе као мера његовог интегритета и тако је створен монетарни систем који је потекао из Бретон Вудса.

Они нису желели да било ко уновчи те чекове, пошто су писали више чекова него што су имали новца. Сасвим случајно, име онога ко је писао те чекове је Ујка Сем. Када је избио рат у Вијетнаму, Ујка Сем је написао много, много чекова и један светски државник је рекао да то није фер, јер је знао да је тај момак писао више чекова него што је имао новца у банци. Тај човек је био Шарл де Гол. Много људи је знало исто то што и Шарл де Гол, али су били уплашени да било шта кажу, јер је Ујка Сем био и полицајац. Због тога што се није плашио, Шарл де Гол је ушао у историју. Изашао је пред француску Националну скупштину и јавно осудио човека који је писао чекове више него што је имао новца у банци. Рекао је: „Ја хоћу да уновчим своје чекове.“ То је био изазов. Када је Шарл де Гол одлучио да одржи тај говор и почне да уновчава чекове, морали су да га се отарасе. Ционисти су се бацили на посао и уништили  Де Гола. Али његови наследници су наставили ту политику све до августа или септембра 1971. Тада су рекли: „Ујка Семе, желимо да уновчимо ове чекове.“ Чек је био амерички долар. И Никсон се уплашио, јер је балансирао на ивици. Ако превише људи пожели да уновчи своје чекове, игра је готова. Банке ће колабирати. Људи ће га каменовати. Никсон је стога рекао: „Нећемо више признавати своје чекове, нећемо више бити посвећени уновчавању својих чекова.“ Од 1971. само се пишу чекови, а не могу бити уновчени. Реците ми, како се то може назвати новцем?

Између 1971. и 1973. постојала је велика опасност да се тај вештачки систем који је огољен, јер Ујка Сем више није спреман да исплаћује своје чекове, сруши. Решење су нашли 1973. То је био арапско-израелски рат који су они испланирали. (Саудијски краљ) Фејсал је запретио нафтним бојкотом САД. Они су знали шта он намерава да уради и они су желели да то и учини. То је дело злог генија. Рат је почео и цена нафте се аутоматски повећала за 400 одсто. Вредност америчког долара је пала за 400 одсто. Онда су отишли код Фејсала и понудили му споразум. Он је упао у клопку и пристао да нафту продаје само за доларе. Тако је амерички долар постао петро-долар. Гаранција више није злато, не можете га уновчити за злато, али га подржава нафта, јер докле год постоји потражња за чековима, можете наставити да их пишете. А нафту без тог чека не можете купити. А нафта је највреднија роба којом се данас тргује на светском тржишту. Амерички долар тако има снажно осигурање. Јачи је него што је био у време Бретон Вудса. Тај монетарни систем петро-долара функционише сјајно, а САД су постале невероватно богате и могле да држе хиљаду војних база широм света. Могу да троше новац да подржавају неке људе и обојене револуције. Не постоји проблем с новцем. Наставићемо да пишемо чекове, све док су људи спремни да их прихватају. Небо је граница.

Онда су урадили нешто мистериозно. Почели су да убеђују цео свет како ће се банкарски систем урушити. Морамо спасити банкарски систем и написали су невероватан чек за банскарси систем. То је учињено да би се банке припремиле да владају светом сутрашњице и преузму улогу влада. Али, као што сте некада имали Шарла де Гола који је провоцирао тадашњи систем, данас имате (председника Русије) Владимира Путина који провоцира овај. И поносни смо на чињеницу да је он хришћанин. Да је из хришћанске земље. Православно хришћанске. Ми не гледамо на Русију као само на Русију, него на Русију која се враћа својим хришћанским коренима. Процес тог повратка још није завршен, али се одвија. Тај изазов који је Русија сада поставила, поред осталог,  Бриксом, јесте претња лажном новцу и доводи у опасност од колапса садашњи монетарни систем од колапса. И због тога имамо рат.

Имате ли ви решење за излазак из тог стања?

Слободно и фер тржиште не постоји у данашњем свету. Један од разлога за то је што више нема новца. Новца с интегритетом. Међутим, многи у свету сада почињу да схватају да нешто није у реду с новцем. Моје решење је да православни свет којег сте ви део, пошаље спектакуларну поруку остатку света, то муслимански свет не може, јер смо ми заточени. Да понудимо свету тржиште у којем су једини новац злато и сребро. Само тиме да се тргује. Када се такво тржиште успостави, и кажете да је то оно што вас ваше хришћанске вредности уче о новцу, свет ислама ће бити благонаклон и радостан, јер свет ислама ће препознати да је то истина. Мораће да кажу да је то халал тржиште и халал новац. То тржиште ће привући новац из целога света, били бисте изненађени колико. Ви можда у Србији немате богатство, али оно би дошло када би људи то видели и донели би своје богатство. Ако то урадите, мит о новцу ће се срушити. ММФ ће вам рећи да не смете то да радите. ММФ забрањује употребу злата као новца. То је њихова Ахилова пета. Никада не могу дати разлог за ту забрану, а разлог је прављење лажног новца. Када вам то замере, онда ММФ-у реците да иде у пакао. Баш тим речима. Свет ће вам аплаудирати. Цео исламски свет ће вам аплаудирати. Непријатељ у тој ситуацији не би знао шта да ради. То би се светом проширило као пожар.

Утисак је да се у Сирији и шире на Блиском истоку ствара православно-шиитски савез. Да се с једне стране боре православци и шиити (Русија, снаге Башара Асада, ирачки шиити, Иран), а с друге стране сунити (сиријски побуњеници, Саудијска Арабија, Турска…). Ви здушно подржавате Русију, а сунит сте. Да ли верујете да се овде у ствари води рат против сунитских муслимана?

Није истина да се ради о православно-шиитском савезу. Сирија је већински сунитска, а Сирија је и раније била руски савезник. Сирија није само савезник Русије, Сирија је одбрамбени бедем Русије, што Иран није. У Сирији је руска војна база, а у Ирану је нема. Тако да то није шиитско-руски савез. Пакистан је сунитски, и Пакистан се сада буди, преиспитује своју политику и окреће се Русији. Сетите се епизоде са Бин Ладеном који је наводно пронађен у Пакистану. Исламабад схвата да је то учињено јер су тражили разлог да нападну Пакистан. Један од разлога за 11. септембар било је слање НАТО снага у Авганистан, и то не због Авганистана него због Пакистана. Не зато што је Авганистан важан већ јер би био одскочна даска за напад на Пакистан. Зашто је важно напасти Пакистан? Зато што је његова нуклеарна моћ претња по Израел. Муслиманске земље не смеју имати нуклеарно оружје. Пакистан то схвата, нису толико глупи. Схватају да је то опасно, јер када дође до напада, Индија ће напасти с једне, НАТО с друге стране, Пакистан ће се наћи у сендвичу, а Кина неће моћи да интервенише. Пакистанци су се толико уплашили да је њихов премијер хитно отпутовао у Пекинг, а председник у Москву. То ционисти нису очекивали и били су изненађени. Нису очекивали да Кина одговори на начин на који је то учинила, а Кина је одговорила тако како никада у модерној историји то није учинила. Одговорила је изјавом да би напад на Пакистан представљао напад на саму Кину. И тачка. То је било то. Нису хтели да нападну Кину. Сада Пакистан полако покушава да преоријентише своју спољну политику и покушава да изгради добре односе са Русијом. Не ради се, дакле, само о шиитскиом савезу са Русијом, него Русији теже и многи сунити. У сиријској армији се налазе бројни сунити. У сиријској влади је велики број сунита. Шиитско-руски савез је пропагандна лаж.

Наводите да Куран муслиманима дозвољава савез само са православним хришћанима, односно онима који нису у дослуху са Јеврејима. Како објашњавате чињеницу да су, на пример, босански муслимани пре одлучили да се удруже са католицима него са православцима?

Босански муслимани као и муслимани на Косову, у Албанији, у региону уопште, направили су историјску грешку чија је последица, како ми данас изгледа, то да су њихове ноге забетониране, они су заглављени и не могу се померати. У замци су. Врло сам песимистичан и мислим да је немогуће да се они извуку. Веома ми је жао због тога. Исламска вера, као и вера коју је донео Христос, има нулту толеранцију према угњетавању. Отоманско царство је било угњетач. Водило је лажни џихад против хришћана, али успело је да превари многе хришћане који су се преобратили у ислам, а ислам у који су се преобратили био је ислам који их је наводио да мисле да је Отоманско царство највећи поборник ислама, док је оно у ствари било тлачитељ. Хришћани који се нису преобратили у ислам имали су срце на правом месту и могли су да виде да се ради о тиранину. Били су збуњени када су се међу њима појавили они који су прешли на нову веру и придружили се тлачитељу. Природно је да мрзите угњетавање. Природно је да се борите против угњетача, и да сам ја православни хришћанин, мрзео бих Отоманско царство, а да је мој брат који је био хришћанин прешао у ислам и придружио се Отоманском царству и постао део његовог тлачења, мрзео бих и њега, јер имам право да мрзим тиранију. Босански муслимани морају признати да је Отоманско царство било тлачитељ и уместо да се са њим удруже и од њега имају користи, требало је да се удруже са својом православном браћом и створе муслиманско-хришћански савез који би се супротставио угњетачу. Да! Онда би православни хришћани помислили: „Како вам је лепа религија. Можда јесте напустили хришћанство, али нова вера којој сте се придружили даје вам могућност да уочите тиранина. Ти људи (Отоманско царство) мисле да су муслимани, али нису, а ви се борите против њих, ваша вера је права.“ Мислим да је грешку коју су муслимани у региону, пре свега босански, направили, немогуће исправити. Превише је било испирања мозга током 500 година. Они чак не могу ни да виде тај мајсторски потез Отоманског царства. Не могу да виде да је злокобно што су престоницу ислама пренели у Константинопољ. То је био први корак у уништавању Калифата. Не виде да су најважнији храм православног хришћанства претворили у џамију и да је то срамно и за циљ имало забијање ножа у срце православног света које треба заувек да крвари. Не могу да виде да је институција ропства у исламу заснована на реципроцитету, и ако ви поробите своје ратне заробљенике и ми ћемо исто, а ако ви то не учините, нећемо ни ми. Тако је политика Отоманског царства ратовања против православног света и поробљавања хришћанских жена и деце била погрешна и у нескладу са исламом. Никада нису видели да је то политика која је имала за циљ забијање ножа у срце православног света како би заувек мрзели ислам.

Босански муслимани никада нису видели да је то велики план Антихриста. Да на најгори могући начин саботира пророчанство о савезу муслимана и хришћана у последња времена. Али ђаво има своје планове, а Бог своје. То је проблем босанских муслимана, и иако међу њима има много оних који ме воле, они су згрожени оним што ја чиним. Жао ми је. Не могу чекати на њих. Они су сада у НАТО загрљају и нема излаза. Жао ми је. Мораће да се боре са НАТО против Русије. Они су њихово топовско месо. С друге стране, позивам муслимане да се придруже руској војсци. То се посебно односи на руске муслимане, њих 20 милиона. Придружите се руској војсци како би се остварило пророчанство о којем је пророк говорио. Муслиманско-хришћански савез последњих времена. Придружите се руској војсци и супротставите се тлачитељима света. То је тужно стање босанских муслимана и муслимана читавог региона.

Избегличка криза последњих месеци потреса Европу и посебно регион. Да ли се ту ради о хиџри? Исламизацији Европе? Инвазији?

Путин је врло јасно говорио о том питању. Сиријци који беже, беже због терора. Када се појавио ислам, масе угњетаваних су га погледале и схватиле да је то ослобађајућа сила. Привлачио их је ислам јер је то сила која ослобађа. Када се појавио ИСИС тврдећи да је Исламска држава, угњетавани нису бежали к њему, него од њега. Они су престрављени. Избеглице из Сирије су најјаснији доказ да је тврдња ИСИС-а да има исламску подлогу лажна. Људи беже од терора, и не замерам им. Али нису све избеглице из Сирије. Много их је и из Авганситана. Они не беже од терора, него од сиромаштва. Исто и из других делова света. Откуд та беда и сиромаштво? Због монетарног система који све купи попут усисивача. Монетарни систем усисава богатство човечанства и даје га елити. То је риба. То није само зеленашење, него пљачкање људи. Пророк је рекао да није битно да ли је риба велика или мала, све је исто. Резултат је исти – сиромаштво и беда. То људе може навести чак и да одустану од своје вере. Да постану неверници. Мислим да елите морају наћи начина да то зауставе, јер ако не зауставе талас миграната, имаћете море избеглица из целог света. Овде је вечито и бескрајно сиромаштво, без икакве наде да ће се то променити, а тамо је вечито и бескрајно богатство којему ништа не прети. То називате здравом економијом? Здрава економија је она у којој се богатство креће. И свако има прилику да добије парче пите. То је здрава економија. Овде се богати само богате, а сиромашни су само сиромашнији.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email