На Велики Петак сећање на жртве Валандовског покоља 1915. године
Срби из свих крајева Македоније, у организацији Српске Заједнице у Македонији – Валандовско-Ђевђелиски Одбор, на Велики Петак 22.априла од 11ч. у Спомен капели и Костурници у малом месту Удово на улазу у Валандовску котлину, као и сваке године, запалиће свеће и у тужном ћутању одати пошту српским војницима страдалим у Валандовском покољу 1915.године.
Поред војника погинулих на Велики петак, oвде су положене и кости 2.000 њихових ратних другова погинулих на југу Македоније, у општинама Ђевђелија, Дојран, Струмица и Неготино.
Валандовски покољ се збио на Велики петак 2. априла 1915. године (20. марта 1915. према тада важећем Јулијанском календару). Почетак Првог светског рата Србија је дочекала у затегнутим односима са Бугарском. Ситуација на фронтовима 1915. године је одговарала Бугарској. Почетком 1915. јачају активности бугарско-турских агитатора и комитских чета. Бугарска влада почела је да шаље специјално припремљене диверзантске чете ради оружаних провокација и напада на српске власти у Вардарској Македонији. По поноћи, под вођством официра и војвода нападачи су прешли српско-бугарску границу на седам места у дужини од 34 километара, и опколиле све карауле и пограничне стране и притом убиле (заклале) све српске граничаре, затим су напали и села. Главна група од 2.000 људи прешла је границу код карауле Чепели и Удова дошли неприметно изнад железничке станице Струмица у Удову и извела први напад. Друга група од око 1.000 људи спустила се у село Пирава и напала положај српске војске која је с те стране бранила Валандово. У одбрани Валандова било је распоређено само 120 српских војника. Око два сата после поноћи започета је опсада Валандова. Комите су успеле да ликвидирају српске војне посаде око Валандова, а посебно жестоке борбе биле су од села Пирава до Валандова и на Валандовском брду.Нападачи су у седам часова ујутру опколили Валандово са свих страна и заузели га око 11 часова, а сви браниоци су изгинули. Бугари су одмах преузели све војне и државне зграде и натерали сво становништво да се скупи у центру града где су одржали неколико говора убеђујући га да ће целу Македонију ускоро „ослободити од српског ропства“. Мештанима је такође саопштено да се припреме за полазак ка Бугарској. Валандово је те ноћи остало пусто, а мали део становника успео је да се сакрије на таване и у подруме.
Према подацима сакупљеним после овог подмуклог напада у борбама на Велики петак (Валандовски покољ) од укупно 450 српских војника погинуо је 261 а рањено је 87 војника.Спомен капела са костурницом Валандово је 8. марта 1931. године погодио снажан земљотрес, а већ сутрадан краљ Александар I Карађорђевић посетио је места погођена земљотресом. Том приликом обишао је гробове палих око 270 српских војника и официра и покренуо иницијативу за изградњу спомен-костурнице у Удову. Спомен-костурница завршена је 1936. и освећена 1. новембра. Поред војника погинулих на Велики петак, ту су положене и кости 2.000 њихових ратних другова погинулих на југу Македоније, у општинама Ђевђелија, Дојран, Струмица и Неготино. Спомен-костурница у Удову заштићена је законом Завода за заштиту споменика Републике Македоније.
