Обележена 23. годишњица НАТО бомбардовања кинеске амбасаде
Полагањем венаца на спомен-плочу погинулим кинеским држављанима у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију 1999. године, обележена је 23. годишњица бомбардовања Амбасаде Народне Републике Кине у Београду.
Министар унутрашњих послова Александар Вулин је том приликом поручио да је Кина наш челични пријатељ и да је то пријатељство исковано у најтежим временима.
Вулин је истакао да је НАТО агресија последњи велики некажњени злочин 20. века, као и да то злочин без казне над једном земљом и народом, али и злочин над међународним правом.
“Те 1999. године покушали су да убију Србију, покушали су да убију СР Југославију, а убили су међународно право које од те године не штити више никога и свет који је настао те године је свет насиља и силе”, рекао је Вулин.
Такође, министар је истакао да Србија вечно памти, те да кинески грађани који су дали своје животе нису морали тог пролећа да буду у Србији али су својом вољом изабрали да буду уз Србе и да поделе оно најтеже и дали су своје животе, због чега ће остати у вечном сећању.
“НАТО агресор је знао на кога баца бомбе и да бомбардује кинеску амбасаду, знао је да су у тој амбасади људи, НАТО агресор је знао кога убија”, поручио је Вулин.
Министар је истакао да је НАТО тада , на врхунцу своје моћи, хтео да покаже да може шта хоће и против кога хоће и да остану некажњени, те да су до данас остали некажњени што не значи да једном неће бити кажњени.
“Србија никад неће престати да се сећа,Србија никад неће престати да тражи одговорност за злочине НАТО агресије и зато сви који од нас траже да се безусловно сврставамо у њихову политику, уз њихове ставове нека се сете шта су говорили и радили 1999. године, па нека тако раде и говоре данас и нека тако и од нас траже да се понашамо сада” рекао је Вулин.
Такође је истакао да Кина може са сигурношћу да зна да на Балкану има малог али поузданог ,тврдоглавог и сигурног савезника који се не мења онако како ветар дува, већ живи и постоји у складу са моралним вредностима које су српски народ учиниле великим.
Саветник за политичке послове Амбасаде Народне Републике Кине Тиен Ишу рекао је да Кина никада неће заборавити варварски чин НАТО који је изазвао велику људску и материјалну штету.
“Хиљаде људи је рањено и погинуло, многи су расељени и током протекле 23. године боримо се за светски мир, правичност и правду”, поручио је он и додао да се међународни безбедносни поредак и даље суочава са невиђеним изазовима, као и да даље постоје двоструки стандарди.
“Ми желимо мир и стабилност за све земље, а наш председник Си Ђи Пинг је предложио иницијативу за глобалну безбедност која укључује шест тачака”, рекао је Ишу.
Он је истакао да челично пријатељство Србије и Кине представља сидро у регионалном миру и да су спремни да са земљама које траже мир наставе свестрану сарадњу, како на економским основама тако и у области безбедности.
Поред министра Вулина и Ишуа присутним грађанима и медијима обратила се министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић и поручила да Србију и Кину повезује челично пријатељство јер су били једни уз друге када је најтеже, због чега је Србија Кини и кинеском народу вечно захвална.
“Србија добро памти ту 1999. годину и са тугом се сећа свих жртава НАТО агресије, а данас се налазимо овде на месту срушене амбасаде, на месту где је троје кинеских новинара погинуло обављајући професионално своју дужност”, рекла је Кисић Тепавчевић.
Такође, она је истакла да је прошло 23. године од тог дана и да се са тугом и поштовањем сећају пријатеља који су изгубили свој живот и у најтеже време били уз Србију.
Помоћник градоначелника Београда Андреја Младеновић је у име града такође положио венац на спомен-плочу погинулим кинеским држављанима у НАТО агресији на СР Југославију 1999. године.
На месту некадашње кинеске амбасаде венце је положила и делегација Удружења новинара Србије, коју су предводили потпредседник Слободан Ћирић и генерални секретар Нино Брајовић.
Младеновић је том приликом истакао да одајући пошту настрадалим кинеским држављанима покушавају да пошаљу поруку свету да тако нешто не сме никада више да се деси.
