Добросављевић: Морамо бити свесни да је са причама о суверенитету и демократији готово, сукоб у Украјини је то показао
Политички аналитичар Владимир Добросављевић казао је да су се обије стране у овом сукобу за дужи временски период „ушанчиле“ и да су западни лидери већ најавили да имају потребу диверзификације набавке енергената и да је то нешто од чега неће одустати, али и да Руска федерација, кад је донијела одлуку да ће ући у украјински сукоб, знали су да ће морати да размишљају о алтернативним правцима.
„Причамо о стварима које ће трајати годинама. Није лако направити гасовод ка Индији и Кини. Исто тако Запад не може тако брзо покрити потраживања које су њима потребне. То што то не може ићи брзо не значи да се то неће наставити. Већина најављује да би ова година могла да буде јединствена по томе што би и Русија и Европска унија и САД завршиле годину у рецесији.“, казао је он.
Добросављевић каже да нас чекају драматичне године када се нешто овако на овом нивоу дешава, никад се не рјешава на економском плану.
„Имамо свијет који се трансформише пред нашим очима. Када се врши овакав редизајн, сви напуштају старе начине размишљања. Иако се морамо држати одређених начела, ако рационално размишљамо, морамо бити свјесни – готово је са међународним јавним правом, готово је са причама о суверенитету, демократији, слободном тржишту, права приватне својине… Овај сукоб је то показао. Србија јесте мала и мора да се позива на начела по питању Косова. Ми нисмо империја. Нико неће имати самилости према нама, што не значи да ми треба да дигнемо руке“, казао је он.
Добросављевић каже да Србија мора да се бори за њене интересе, јер неће нико то за нас урадити.
„Ми смо протеклих година успјели да реафирмишемо наше интересе у региону, а наши интереси су овђе не само због наших сународника, већ нам је најважније да сачувамо наш утицај. Ипак, ако желимо да водимо адекватну спољну регионалну политику морамо пратити и ону светску. Морамо бити свјесни да ми више нисмо СФРЈ, држава која је била на граници додира између некадашњих блокова, која је могла да буде комунистичка а да потписује споразуме са чланицама НАТО-а, Грчком и Турском“, казао је он.
Добросављевић наглашава да је то разграничење свјетских блокова 600 км далеко од Србије и да САД, Француска и Њемачка желе овђе да имају своје интересе, што Србија мора прихватити као реалност и да то искористи.
„Наша позиција није ни мало једноставна. Не требамо ни заборавити да смо ми уз Њемачку земља са највише сусједа а сви сусједи су у НАТО пакту, а они који нису имају НАТО базе. Разлог зашто ми држимо дистанцу према НАТО пакту је 1999-та година. Ипак све оно што се дешава у последњих 30 година ствара јасну слику о нашој позицији. Ми у овом тренутку не можемо бити Куба 1961. нити Каљинград. Морамо функционисати на начин како можемо“, казао је он.
