Добросављевић: СПЦ и МПЦ су биле близу изналажења решења о питању статуса цркве у Македонији
Говорећи о недавној признању МПЦ односно Охридске архиепископије, Добросављевић наводи како су СПЦ и МПЦ били близу изналажења решења о питању статуса цркве у Македонији.
„Већ неко време траје дијалог између представника МПЦ и СПЦ. Тај дијалог траје како би се они вратили у канонско јединство. Ти разговори већ неко време трају. Епископ Фотије је у својој ђурђевданској проповеди и истакао да су у Нишу били преговори и да се приближио договор. Помињао се и скорашњи мајски сабор где би се Македонска црква вратила у канонски поредак и одмах потом добила и своју аутономију. Оно што јесте занимљиво, а везано је за Охридску архиепископију, која свакако јесте историјски појам, она је и пре тога постојала, јесте питање дијаспоре.“, сматра Добросављевић.
Он каже да будућа Охридска архиепископија нема дијаспору већ да постоји искључиво у границама Северне Македоније.
„Као што знате, већ дуго највећа полемика у Православљу јесте шта да се ради са дијаспором, пре свега америчком и аустралијском. То се односи и на грчку цркву, и на руску, па и на Српску православну цркву. Модел где се говори да Српска православне црква треба да призна да су Срби у Америци део Америчке православне цркве. То је и модел који васељенска патријаршија де факто примењује на питању Охридске архиепископије. Ово јесте најближе оном решењу које је СПЦ предлагала још 2005. године, када није резултирало споразумом.“, рекао је он.
Добросављевићу је најзанимљивији овај модел где је Охдриској архиепископији остављено да она решава своје односе са својом Мајком Црквом, тј. СПЦ, али јој се у будућности потпуно укида дијаспора која остаје Цариграду односно Фанару.
Политички аналитичар Владимир Добросављевић упоредио је ситуацију у Црној Гори са оном у Србији 2000-их година и да ми „волимо да уводимо странце као арбитре“.
„То је нажалост једна од наших особина. То јесте истина, слична ситуација се догодила у Црној Гори 2020. године. Наравно да без једне врсте „амина“ са Запада не би била могућа промена те године, али је врло јасно да су унутрашња политика односно одређени политички центри бивше владе увели странце да би почели да арбитрирају њиховим међусобним односима. Ту је настао проблем. Нису Американци и Енглези били ту присутни и тражили да се испуни листа захтева.“, сматра он.
Добросављевић каже да тог тренутка кад ви почнете њих да уводите, онда не можете да се жалите.
„То је као да сте вука увели у тор са овцама. Немате после право да се жалите што вам је вук поклао овце. Дакле то се догодило у Црној Гори, и то јесте нека врста наше савремене политичке динамике а то је да волимо да тражимо подршку странаца за наше међусобне размирице, несугласице, различите политичке погледе, а то се на крају врло лоше заврши.“, рекао је он.
