Владимир Ђукановић: МОРАЛ

Бићу конкретан – увести санкције Русији од стране Србије пре свега и изнад свега је неморалан чин!

Никада нећу изразити сагласност са оном крилатицом коју је Ђинђић патентирао у нашем политичком животу а која гласи – коме је до морала нека иде у цркву. Морал је најбитнија ставка у обављању сваког посла, па и политике која иначе генерално у народу слови као нечасна работа. Да не буде забуне, не мислим да је политика нечасна делатност, напротив, али за зацементирано широко распрострањено мишљење о њој криви су сами политичари. Но, свако ко држи до части, ко држи до себе и ко се труди да буде поштован, њему је морал на првом месту.

постер

Бићу конкретан – увести санкције Русији од стране Србије пре свега и изнад свега је неморалан чин!

Дакле, на страну што би ми увођењем тих санкција сигурно били економски хит у Европи, што би се овде сјатиле све могуће инвестиције, на страну што би без проблема изашли на тржиште капитала, добијали поклоњен новац, развили се економски као никад у животу, вероватно добили визу да постанемо пуноправна чланица Европске уније, елем, без обзира на све то због чега би имали вишеструку корист, ми једноставно не бисмо могли људски да се погледамо у огледало од срамоте. Само људи без морала, заправо нељуди, могли би да буду сагласни с тим чином. Од тог момента, Србија би постала заувек непоуздан партнер, чак и у очима оних који би нас тапшали по раменима због тога. Ако смо могли да тако брутално забодемо нож у леђа онима који су нас помагали, а пре свега онима који нас нису бомбардовали, и то све због хира оних који су нас сравнили са земљом, и који су нам отимали територију, онда коме ми можемо да будемо поуздан партнер? Ко ће на нас гледати као на људе од речи?

Реч је светиња, и када се реч да, за њу се гине. Отуда, неморал који бисмо приказали достигао би невероватне размере, таман толике да би тај грех носили на својој грбачи док постојимо. Знам, многи ће сада рећи да моје гледиште није за реалну политику, али данас када је свет полудео и када се најављују нуклеарни сукоби, поставља се питање шта је то данас реално сагледавање. Не желим да моја деца икада имају сукоб са братском Русијом. Не желим да имају сукоб са било ким, али посебно не желим да сукоб буде са онима који су нам у сваком погледу толико блиски и са којима имамо готово братске везе. Нисам спреман да то погазим зарад земаљског бенефита, а посебно не због неке политичке каријере. Уколико дође до ситуације или-или, односно ако нам ставе нож под грло и запрете да ћемо тешко пострадати у сваком погледу уколико Русији не уведемо санкције, радије сам присталица да се померимо са власти и да је препустимо неким неморалним људима, који би били апсолутни квислинзи и служили интересима других држава, а не интересима Србије.

Једноставно, да будемо начисто да је окупација очигледна и да не смемо да будемо самостални. Поштеније је тако да нам кажу, него да нас мрцваре и малтретирају. Једног дана сви пред Господа дођемо, а тај грех да сам се браћи и пријатељима замерао зарад нечијег хира, када пред Господа дођем не желим да понесем са собом. Нити желим да га својој деци остављам. Пошто нисам спреман да допустим да се народ и држава до те мере угрозе, а с обзиром на то како је свет полудео, верујем да ће притисци убудуће ићи баш у том смеру да се према нама усмере најгоре претње, што по безбедност људи, што по нашу економију, врло радо бих власт у тој ситуацији препустио неморалним људима, па нека они што нас притискају објашњавају нашем народу зашто им поданике нико не воли.

Не желим да будем ничији слуга, осим слуга свом народу и земљи, не желим да имам белег неморалног човека, који је браћи санкције уводио зарад нечијег хира и да тај грех са собом носим док сам жив и да ми на децу прелази, али једнако не желим да било ко у Србији страда. Отуда, бар што се мене тиче, не морам више никада да се бавим политиком. Фотеља и функције су свакако небитне ствари. Морал је најбитнији! Дубоко осећам да овако размишља Александар Вучић јер га познајем као изузетно моралну особу. Што Његош лепо записа у „Горском вијенцу“: „Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека“.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email