Добросављевић: Када ми на Балкану будемо добри сами за себе, бићемо добри и за Европу
Политички аналитичар Владимир Добросављевић казао је гостујући у емисији Јутро на ТВ Прва да Европска унија има својих проблема последњих година, не рачунајући кризу на Истоку Европе.
„Од Брегзита па на овамо ради се на преструктуирању саме архитектонике ЕУ. Док се цео процес око Бргзита не заврши, да није било короне и сукоба на Истоку, то би трајало до 2026 по европским мерилима. Такође су отворене дебате за будуће проширење. Поставило се питање какву Европу желе њени конституенти. Све је то заправо успорило процес интеграција држава Западног Балкана.“, рекао је он.
Добросављевић наглашава да ли ми заједно треба да чекамо неку врсту самилости као што су у геополитичком смислу имале Бугарска и Румунија или треба да се посветимо себи и да видимо шта можемо најбоље учинити за нас.
„Пошто је улазак у ЕУ, без обзира да ли се геополитички променило због кризе у Украјини, на нама је да вредности и стандарде који функционишу у ЕУ применимо код нас. Један од њих је управо то да економија треба да интегрише групе у овом простору. Питање Отвореног Балкана постоји између земаља које свакако имају највећи промет роба и услуга између себе, а поред тога решиле би се и поједине идентитетске ствари. На неки начин би се оне пацификовале јер би сународници, Срби, Бошњаци, Албанци, Македонци, Црногорци могли да живимо на овом простору и да функционишемо и да радимо тамо где се налази већина наших сународника.“, објаснио је он.
На питање водитељке како види анализу Атлантског савеза да је нереална теза да ће Отворени Балкан убрзати ЕУ интеграције, Добросављевић каже да би контратеза томе би опет била да Отворени Балкан може убрзати европске интеграције
„Морамо ствари ставити у шири контекст а то су политички процеси на европском континенту. Да не буде никакве мистификације – Отворени Балкан је идеја САД-а. Они су тиме хтели да подстакну своје савезнике и партнере на југоистоку Европе да крену у убрзане интеграционе процесе јер су видели да је ЕУ у кризи, због Брегзита, и да се интеграције других земаља успоравају. Ми не треба да се бавимо интересима великих сила, ми треба да гледамо оно што су наши интереси, јер опет, ми ћемо остати да живимо овде једни са другима. Наш интерес је да ово буде јединствено тржиште и да ово буде јединствена економска зона, да привлачимо инвестиције, да се грађани слободно крећу, да роба не чека на границама… Када ми будемо довољно добри сами за себе, бићемо добри и за Европу. Већи степен интеграције југоистока Европе само убрзава европску агенду.“, сматра Добросављевић.
Наглашава да због ове ситуације не знамо како ће изгледати Европа у наредном периоду, и да свакако морамо да се држимо једни других.
