Бугарска влада пала, а македонска се тресе: Питање Македоније и даље нерешиво

Иза пада владе бугарског премијера Кирила Петкова крије се његова намера да олабави став према Македонији, оцењује Владимир Добросављевић, спољнополитички коментатор. Парадокс је, како каже, да је и влада у Скопљу угрожена због истог проблема одраженог у огледалу.

Парламент у Софији изгласао је неповерење влади Кирила Петкова, чију су смену затражили посланици опозиције, тврдећи између осталог да његов кабинет планира да повуче вето на почетак преговора Македоније са Европском унијом. С друге стране, у Македонији опозиција данима протестује тражећи смену власти због, како кажу, све веће „бугаризације Македоније“.

Влада пала због Македоније

Владимир Добросављевић, спољнополитички коментатор и политички консултант, не сумња да се иза пада владе Кирила Петкова крије његова намера да олабави став према Македонији.

„С друге стране, Бугарска је већ неколико пута имала понављање изборног циклуса и показало се да је постојећа већина била врло крхка и склона променама и паду. Опет, Бугари су покушавали да у овом последњем периоду своју позицију према Македонији, која је за њих једно од осетљивијих питања, радикализују и да покушају да искористе бенефите чланства у ЕУ не би ли условили Македонију да изађе у сусрет њиховим идентитетским циљевима“, казао је Добросављевић.

И Власт Скопљу у проблему

Међутим, то није наишло на добру вољу у делу западних савезника и уследио је и притисак по том питању на владу Петкова

„Врло јасно им је стављено до знања да се притисак на званично Скопље не гледа баш претерано благонаклоно. Са друге стране, власт у Скопљу је већ после локалних избора, где је имала јако лоше резултате, показала да зависи од врло танке већине. У том смислу јасно је да владајућа странка СДСМ нема више подршку у бирачком телу, да је тренутно на апаратим и да се само вештачки одржава“, сматра Добросављевић.

ВМРО и њени савезници, додаје Добросављевић, само користе још један од аутоголова које је власт у Скопљу себи задала да се врати на позицију власти.

„У самом Скопљу није битно у временском оквиру када ће се то десити из простог разлога што је потпуно очито да је Социјалдеморкатски Савез завршио са својом владавином, односно, да ће изгубити изборе, ма када они били“, сигуран је Добросављевић.

Петков има још једну шансу

Што се тиче Бугарске, према његовим речима, премијер има још један покушај да без избора оснује другу већину у парламенту, али шансе да ће опстати на власти су му мале, посебно јер Бугарска није миљеник Вашингтона и Лондона, иако Петков важи за прозападног играча.

„Бугарска се некако на западу увек ослањала на Берлин, али чињеница је да су Велика Британија и Америка били увек резервисани према Бугарској и њеним акцијама на овим просторима па се негде то и сада дешава. Дакле, видљиво је да се стабилност Бугарске у региону и почетак пада ове владе поклапа некако временски са одласком Ангеле Меркел са места кацелара Немачке. Тако да је Бугарска сада у позицији да нема довољно јаког савезника и залеђину међу западним савезницимиа, без обзира што је чланица НАТО и ЕУ“, каже он.

Једини разлог због кога би Запад био забринут због пада владе у Бугарској је однос према Русији, напомиње Добросављевић, и самтра да би се само у том случају умешала.

Од 240 посланика, 123 гласало за пад Владе

Иначе, пад Владе у Бугарској почео је пре десетак дана, када је коалицију напустила странка „Постоји такав народ“(ИТН) Славија Трифонова, наводно због тога што политика премијера Петкова води државу у банкрот. За неповерење влади гласало је 123 посланика од 240.

Противници бугарског премијера помињали су и издају националних интереса, тврдећи да се премијер са западним дипломатама договорио да Софија, коначно, скине вето са почетка преговора Македоније и ЕУ, а да се бугарски захтеви „утопе“ у предуслове које Македонци морају да испуне како би напредовали ка чланству у ЕУ.

Партија Кирила Петкова „Ми настављамо промене“ има другу шансу да парламенту предложи нову владу. Уколико не успе да је оформи, друге партије ће имати два покушаја да то учине.

Уколико ни то не успе, председник државе ће морати да рпедложи владу националног спаса или да распише пријевремене изборе. Влада Кирила Петкова конституисана је у децембру прошле године.

(Спутњик)

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email