ВЛАДИМИР ЂУКАНОВИЋ: Будућа влада
Никада ми није било јасно зашто је јавност увек више занимало ко ће да седне у неку министарску фотељу од тога каква ће бити политика будуће владе. Медији се убише да дођу до информација ко би могао на које место да баци сидро, која странка узима који ресор, а све је то погрешно, јер на тај начин учимо јавност да је састављање владе деоба некаквог плена, што не сме никако да буде. Састављање владе је, пре свега, политика за коју ће се та влада залагати и да ли ће њени будући министри бити кадри да ту политику спроведу.
За почетак, највише бих волео да у влади не буде нико ко је у медијима свих ових месеци после избора био кандидован за неки ресор. Било би лепо да нову владу чине људи који уносе нову енергију и који нису били ни на крај памети ником у медијима. Свакако, они који су сами себе промовисали у министре наручујући ТВ гостовања и ПР текстове тек не би смели да седе у влади.
Владу Србије би требало да чине људи модерних схватања којима је Србија изнад свега и који су спремни да се својим знањем и борбеношћу ухвате укоштац с језивим изазовима који ће се пред нас ставити. Људи који ће бити спремни да раде 24 часа седам дана у недељи, који се неће обазирати на пљувачине са друштвених мрежа, којима ће приоритетно бити да раде посао, а не да воде бескрајне расправе са опозицијом. Резултат је једино мерило, а не бескрајна политикантска надмудривања. Дакле, лично сам за млађи свет који има суштински другачије погледе од појединих истрошених кадрова који ваљда сматрају да би доживотно требало да седе у некој фотељи.
Велики сам противник да се доводе наводни велики стручњаци из иностранства, осим ако заиста нису остварили бриљантну каријеру. Дакле, мора да се ради о персони која је стекла невероватно име у научном или пословном свету и која би својим именом и презименом могла да нам отвара свуда врата.
Уколико немамо таквог, нема потребе понављати неке раније грешке. Имамо ми у Србији фантастичан млад свет који је жељан борбе за отаџбину, који је завршио наше факултете с најбољим оценама, докторске студије, и који се афирмисао у својој професији на најбољи могући начин. Искористимо патриотски моменат тих младих људи који су се сигурно, упркос бројним понудама да каријеру развијају ван Србије, ипак одлучили да остану овде и да се боре за себе и своју земљу. Њима да се пружи шанса. Ово иначе пишем јер знам да пуно таквих има у самим странкама, само је потребно мало више да се загребе. Изнад свега, потребни су људи на које стране амбасаде неће имати ама баш никакав утицај.
Никаква присност, никакви приватни ручкови, посете, одласци на вечере и теревенке. Амбасадори раде за државе које су их послале, министар у влади Србије мора искључиво да ради за Србију. Верујем да можемо да добијемо баш овакву владу, мада знам да ово што сам написао није много медијима интересантно.
Никако да се одвикнемо од тога да формирање владе није подела партијског плена. Посебно то не би смело да буде сада када рат увелико куца на врата читаве Европе. Изазови пред нама траже од нас огромна одрицања и траже људе који ће бити спремни да буквално погину за земљу. Србија има такве и верујем да ће се они у наредне четири године борити за нашу будућност и за очување мира.
