Бокан: ИЗДАЈНИЧКИ ЦЕНТАР ДЕЛОВАЊА!

Неко ко не разуме принципе и ефекте деловања “пете колоне” ће се, сигурно, зачудити због оваквог НЕНОРМАЛНОГ НАСЛОВА (“И Вучић и Курти да сиђу са брвна”, лист Нова)


Јер нико нормалан (а довољно неискусан и наиван) не може да разуме овакав наслов са прве стране ОВДАШЊИХ новина – да неко из Београда толико релативизује питања истине и правде па поставља знак једнакости између бруталних џелата и њихових жртава; између политичких представника албанских Шиптара и оних Срба с Косова и Метохије; између двадесетогодишњег терора приштинских окупационих власти и исто толико дугог мучеништва и трпљења српског народа. А све то, наравно, увијено у лукаву форму приче о “двојици политичара који не желе да се договоре”, а “на штету косовских Срба” (о чијем интересу овде, тобоже, “невиђено брину” власници, уредници и новинари тог “овдашњег гласила”).

Пре тога је, кроз стотине и хиљаде антисрпских пропагандних текстова опањкаван ИСКЉУЧИВО ОНАЈ СРПСКИ представник, кроз непрестано згражање над сваким његовим потезом, са лицемерном идејом како је, наводно, он и само он – “сметња грађанима Србије” (и, посебно, Косова) да “коначно успоставе” трајни и, по њима, лако достижни “мир између два народа”.

Потпуно се прескаче злочиначки и нелегални статус политичких представника шиптарских Албанаца и све своди само на “највећи грех српске стране”, оличен кроз њеног председника и главног представника. Као да, у ствари, тај “погрешни човек на погрешном месту” истерује неки свој лични инат и баш никако не жели мир и нормално стање ствари на Косову, већ се “свађа на брвну” са главним овном друге стране у “овом сукобу”.

И ту, онда, не постоји ни трунчица свести о томе што нам се ЗАИСТА ДОГАЂА на нашем Косову и Метохији све ове године.

По овом тумачењу догађаја: све су то, драги читаоци, “помутили политичари” (а, нарочито, онај српски, озлоглашени), јер да њих, таквих, нема – народи би живели у “братству и јединству”, миру и “међусобном поштовању & поверењу”.

И сад када би, по овој матрици, српски народ био “довољно паметан” да, што пре и на било који начин, уклони оваквог свог “злог и свађалачког председника” – косовским пољима би, истог тренутка, потекли мед и млеко, све уз цркут птичица и радосни жамор раздрагане деце. Некако баш као и оног тако прижељкиваног “петог октобра 2000-те године”.

Ти потоци меда & млека брзо пресушише у оном њиховом “идеалном случају”, готово одмах по паљењу београдске Скупштине и инаугурацији неколико западних амбасадора у стварне власнике наших живота (и смрти).

Али, грађани Србије, а посебно српски народ – мисле власници, уредници и новинари овог петоколонашког листа – лоше памте и брзо заборављају сопствено горко искуство, па то отвара простор за могућу репризу оних тако жељених и стално призиваних догађаја од пре 22 године.

Свакодневно се траже и налазе “довољни разлози” за припрему државног удара, па се удружују прави и лажни еколози, ратари и тајкуни, џиновски трактори (напросто идеални за ршум на аутопуту) и све што треба за “заустављање живота у Србији”, доведеној до ивице (о, тако чежњиво ишчекиваног) ГРАЂАНСКОГ РАТА и најновије “ОБОЈЕНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ” (у низу сличних, са најразличитијих светских улица и тргова испуњених револуционарним слоганима и развијореним протестним транспарентима).
Све то да би се “спасили грађани Србије” и “прекинула њихова политичка злоупотреба (од стране власти)”, а под брижним оком и крвавим канџама великих западних обавештајних центара и Служби. Који, подразумева се, онако романтично и без икаквих задњих намера, ето “брину” о (еколошким, привредним, социјалним, националним, верским…) интересима српског народа. Све се убише од ове свакодневне и сваконоћне, нон-стоп (сваког од 365 дана годишње) бриге о нама и нашој судбини.

Вратимо се, на час, уском брвну из данашњег наслова поменутог пропагандног памфлета, који се (за разлику од оних листића из времена бомбардовања Србије, бацаних из авиона, заједно са бомбама) продаје на киосцима са штампом, а не дели бесплатно (да се “Власи не би досетили”) као некад.

То брвно постављено и пројектовано између две пећине (београдске и приштинске) – које трају и живе међусобно непомирљиво, у сред балканског “бурета барута” – речито представља (од споља наметнуту) слику о локалним “политичарима који завађају државе и народе”.

Ту имамо пећински национализам, завађене домороци и њихове грешне поглавице, намазане ратничким бојама – а, наспрам њих: велике демократске цивилизаторе, који се узалудно, али упорно труде да нас ослободе тог нашег грешног “националистичког наслеђа” и вечне “неспремности за дијалог”.

Па у име тих добрих људи са Запада код нас активно делују разни мисионари мира и љубави, међу којима се истичу управо власници, уредници и новинари поменутог петоколонашког медија.
И боре се, из броја у број, за неку другу и другачију Србију, ослобођену националних и верских предрасуда. Да, како знају и умеју, утичу на физичко склањање српског овна са тог косовског брвна, а уз подршку (делом) најгорих и (делом) најнаивнијих грађана наше земље.

Али, постоји Бог. И унутрашњи осећај наших људи за истину и правду.

Зато им то неће проћи, колико се год трудили.

П. С. Кад бисмо разбацали слова наслова ове хм… новине, добили бисмо чудно актуелну реч (а у поводу овог текста). Реч: ОВАН.

Тако да се, ођедном, у читавој причи појављује још један, веома активни ован, који учествује, уз поменута два у стварању “мита о брвну” и свему што иде уз то.

Овај ован од папира није нимало наиван, нити се може изузети из драматургије тог новокомпонованог мита о уској дрвеној стази, која се не може прећи док се овнови не замене.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email