Колумна Владимира Ђукановића: РАТНА ВЛАДА
Време благостања у Европи је завршено. Време идиличног живота и сипања пара немилице у све и свашта је иза нас. Дошло је време на наплату, а она је сурова
Будућа влада ће по свему судећи бити ратна влада. Чак и ако до рата у смислу оружаног сукоба не дође. Мере које ће морати да примењује биће ратне мере, јер тако нешто примењиваће се и у Европи, а пошто ми не можемо од окружења да будемо изузети, јасно вам је шта и нама следи.
Отуда, будући кабинет Ане Брнабић, посебно она као прва у том кабинету, грађанима може да обећа баш оно што је обећао Черчил Енглезима тражећи подршку народа док се обраћао парламентарцима Уједињеног Краљевства 1940. године покушавајући да им објасни да им следе тешки месеци, па и године, сукобљавања са Хитлером – крв, напор, зној и сузе. Можда би Ана Брнабић у свом експозеу баш то требало да истакне.
Време благостања у Европи је завршено. Време идиличног живота и немилице сипања пара у све и свашта је иза нас. Дошло је време на наплату, а она је сурова. Европа више није конкурентна на светском тржишту, оно што она произведе далеко је скупље него оно што може да произведе рецимо Кина, економије европских земаља не могу да издрже рат у Украјини и буквално се распадају због енормних цена енергената.
Губе се радна места, затварају фабрике, а још увек је лето. По првом захлађењу и када допре до свести колико кошта кубни метар гаса и колико кошта струја на берзи, оде све доврага. Социјалне кризе су неминовне, а оне су увод у још радикалније обрачуне и ратове. Да не трошим речи на чињеницу да се разум одавно изгубио и да нико не жели да буде разуман.
Зато ће приоритетни циљ бити да сачувамо мир и свако радно место. Услови у којима ћемо то радити су ратни и зато молим грађане да схвате да је враг однео шалу и да се не понашамо као пијани Арапи, већ да ако нас држава замоли да, рецимо, штедимо струју, да то заиста и чинимо. Веома је битно да се научимо да не расипамо енергију. Она је данас злата вредна.
О проблему Косова и Метохије, па и Босне и Херцеговине, где су могући сви сценарији, посебно онај оружани, а немам дилему да ће их велике силе подстицати, нема смисла трошити речи. Поред ратне ситуације у економији, посебно у енергетици, морамо бити спремни и за прави оружани сукоб који је готово известан да отпочне.
Дакле, министри у кабинету Ане Брнабић морају да буду људи потпуно нове енергије, да им буде част што су селектирани да служе отаџбини у најтежим моментима, људи посвећени 24 часа раду у свом ресору, спремни на бројна одрицања и на доношење крајње непопуларних мера, јер у хаосу који следи ништа лепо не може да се догоди.
Даље не бих више ништа писао. Верујем да и ово док читате у дубини душе не желите да поверујете да је могуће. Но, време ће показати какав нам хорор следи. Да будем искрен, не бих данас био у кожи Александра Вучића или Ане Брнабић, не знам шта да ми се понуди. Они су дубоко свесни какве нам муке следе. Било би добро да и грађани што пре прихвате ту реалност и да почнемо да се понашамо у складу с околностима.
Зато, Ани Брнабић ћу само протоколарно честитати, јер околности у којима се поново прихвата мандата су ужасне. Знам какав је борац, знам да је војник државе и знам да ће буквално ратовати за мир. Бог да помогне и њој и будућој влади, као и свима нама.
