Кустурица: Читати књигу о себи је крајње непријатна ствар

Промоција допуњеног издања књиге “Емир Кустурица: Култ маргине” аутора Горана Гоцића, представљена је синоћ у београдском Дому војске Србије, а прослављени филмски редитељ је оценио да је читати књигу о себи – једна крајње непријатна ствар.

“Тада се човек заправо суочава са собом, али не у огледалу, већ у једном посебном углу до којег га је неко довео, где он препознаје истину, и онда је ова књига мање више базирана на нечему што су озбиљне опсервације. А најзначајније посматрање је оно које раздваја аполоновски рецепт, то је Холивуд, и дионизијски, коме је припадам”, први су утисци Кустурице о књизи Горана Гоцића, која је објављена прво на енглеском језику захваљујући кући “Wallflower Press” jош 2001. године.

О књизи су говорили, осим Кустурице, Александар Гајшек испред своје издавачке куће Агапе, директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков, редитељ као и аутор Горан Гоцић.

Двоструки лауреат Златне палме на Канском филмском фестивалу осврнуо се на наслов књиге о њему – “Култ маргине” и приметио да му је писац ове монографије помогао да себе негде сврстава у тај под-жанр, односно то питање посебног правца га је навело да анализира сам појам у називу.

Идеја о маргини је постојала и раније, и редитељ Живојин Жика Павловић је први ‘прокопао тај канал’. Међутим, многима се у Србији и Југославији није допало то што он ради и како представља те теме. Тај диван наслов Горанове књиге Култ маргине покрива читав један период који су чинили, осим Жике Павловића и један Александар Аца Поповић или Душан Макавејев, сматра Кустурица и онда је упоредио два филма, један из своје колекције са другим из правца Црног таласа.

“Оно што је Жика Павловић урадио са Џими Барком из филма “Кад будем мртав и бео”, то сам ја учинио са “Сећаш ли се Доли Бел?”. Жика је то имао са тим јунаком, а ја на једну породицу у мом филму”, приметио је прослављени светски редитељ, аутор култних и незаборавних остварења седме уметности.

Књига “Култ маргине” постала је академски хит, може се наћи у библиотекама широм света и једна је од највише цитираних академских студија коју је написао неки српски аутор, а објављена је на енглеском, српском и чак кинеском језику.

Мислим да је вредност велика што си написао књигу прво на енглеском језику, јер се те вредности мере највише на Западу. Чини ми се да си написао дело само из угла филмског критичара, то би била добра књига, али не и оволико успешна, обратио се редитељ писцу ове читаве енциклопедије о вишеструком добитнику филмских награда на највећим светским фестивалима – Кан, Берлин, Венеција.

Кустурица се свакако осврнуо и на актуелности у свету као увек освешћен интелектуалац.

Драго ми је да се, како чујем, све чешће одржавају књижевне промоције у Дому војске, што је боље него да се долази по брашно и кукуруз. А како је кренуло у свету, можда ће и тога бити, али ето сада смо још увек у стању развоја културних догађаја, са црним хумором је рекао режисер и добио велики аплауз.

Свестрани уметник, књижевник, музичар, градитељ, осврнуо се на филмове које је волео као мали да гледа, и издвојио необјашњиву фасцинацију ремек делом у жанру вестерна “Било једном на Дивљем западу” (1968) Серђа Леонеа, где су играли Чарлс Бронсон, Клаудиа Кардинале и Хенри Фонда.

Дивио се сам се том филму и једва сам чекао да одјурим у биоскоп да га гледам и више пута. Нисам много схватао тај филм, али опет, филм и не мора да се разуме, он може да се осети, казао је сценариста, глумац и режисер и присетио се једног не баш пријатног сусрета са неком женом у Холандији.

Ево како неки људи осећају моје филмове. Дакле, пришла ми је жена и одмах рекла како прати мој опус, али да захваљујући томе, цео свет на Србе гледа као на Цигане. Онда сам је подсетио да сам ја снимио само два филма о Ромима, и тиме је било јасно да та њена опаска више говори о њој него о самим филмовима, објаснио је Кустурица, алудирајући на своја два остварења у распону од 10 година – Дом за вешање (1988) и Црна мачка, бели мачор (1998).

Редитељ је после живота у Паризу одлучио да се врати у Србију пре 22 године, тако да је од 2000. кренуо да гради Дрвенград на Мокрој Гори, Мећавнику.

Вратио сам се у село, које ми више прија, ту је природна оаза. Навикли су људи на Мокру Гору, да им ту долазе највећи редитељи и славни глумци света, дао је он коментар мислећи на међународни филмско-музички фестивал Кустендорф чији је он оснивач и директор.

Имам став да би грађани требало да се врате да живе на село, а да сељаци оду у град, и убеђен сам да би тада све апсолутно функционисало, изазвао је смех филмски уметник и онда наставио на разне теме о филму за који сматра да мора да тече и све време се одвија пред нашим очима.

Међутим, имате и ту америчку субкултуру, где један Џорџ Клуни рекламира еспресо, а рецимо Бред Пит рекламира – Анђелину Џоли, и тако Холивуд од глумаца прави свеце. О томе се говори на посебан начин и у сјајној књизи “Раскршће” америчког писца Џонатана Френзена, навео је Кустурица тему култа који живи у тој радионици снова.

Када би био председник државе, Кустурица би прво забранио да се интелектуалци свађају, а то се данас често дешава у јавном животу, како је он приметио.

Филмски аутор је у многим плановима, и како је поделио са аудиторијумом, желео би да и даље опстаје и развија се Андрићград у Вишеграду (Република Српска), тако да је срећан исходима недавних избора у овом делу региона, јер мисли да ће само тако овај комплекс даље заживети.

Имам више амбиција, једна од њих је да напишем нову књигу под радним називом ‘Ја сам крив’. Био би то роман и филмски сценарио базиран на делима ‘Идиот’ и ‘Злочин и казна’ од Достојевског. Увек се сетим његове реченице која каже: Постоје људи који не чекају чудо да би поверовали у Бога, него пре тога верују у Бога па им се онда и дешавају сама чуда, закључио је Кустурица.

Издавач Александар Гајшек је представио Кустурицу као персонификацију високе уметности у целом свету, те да смо сви имали среће што је он наш, али да је и Емир имао ту срећу да о њему напише књигу Горан Гоцић.

Ево да знате о каквом се човеку ради. Горан Гоцић је написао прву књигу у животу о чувеном Ендију Ворхолу, и то дело Факултет драмских уметности је уврстио у своју литературу на студијама. Онда напише први роман “Таи” и одмах освоји НИН-ову награду. Онда је написао и прву књигу на енглеском језику, управо дело пред вама о Емиру Кустурици, и енглески часопис, двонедељник “Обсервер” изабрао је међу пет најбољих књига године из области филма у Великој Британији”, похвалио је Александар Гајшек писца и саму књигу коју су објавили Библиотека града Београда и “Агапе књига”.

У питању је једина ауторизована биографија Емира Кустурице као својеврсни водич кроз филмску магију нашег најславнијег уметника и представља на неки начин и историју домаће кинематографије.

Горан Гоцић као свестрана стваралачка личност – новинар, уредник, филмски аутор, преводилац, књижевник и академски професор, осврнуо се на наслов своје књиге “Култ маргине” и објаснио да је велики режисер превазишао ту маргину у смислу да је надграђен језик улице који је раније виђао у разним филмовима из Босне и Херцеговине.

Сила која се десила да се измени тај језик јесте управо Емир Кустурица, и зато он јесте управо тај култ маргине. Сматрам се да сам сведок једне епохе коју он чини, и сјајно је да могу да упознам човека о коме сам писао књигу, да попричам са њим, и имам привилегију да је он вечерас поред мене, надахнуто је говорио Гоцић о свом узору и причао касније неколико анегдота о њиховом упознавању путем телефона, када је требало да ураде интервју који је објављен у књизи.