Годишњица Дејтонског споразума – борба Републике Српске за враћање “изворном Дејтону”
Извор: parlament.ba
Прошло је 27 година од парафирања Општег оквирног споразума за мир, којим је окончан грађански рат у Босни и Херцеговини.
Овим споразумом, 21. новембра 1995, који је добио назив по градићу Дејтон у Сједињеним Америчким Државама, где је након преговора и парафиран, успостављен је нови уставно-правни поредак у БиХ.
Од тада је Босна и Херцеговина – државна заједница састављена од два равноправна ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, и три конститутивна народа.
Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Паризу, у присуству представника највећих светских сила.
Датум успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ, у Републици Српској се обележава као републички празник и нерадни је дан, док је у Федерацији то обичан радни дан, подсетила је РТРС.
Додик: Наставићемо да јачамо Републику Српску
Новоизабрани председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да ће са новоизабраним српским чланом Председништва БиХ Жељком Цвијановић конципирати политике које ће јачати Српску.
Додик је, поводом 27 година од парафирања Дејтонског мировног споразума, рекао да ће бити настављена стабилизација Републике Српске.
“Ништа неће бити економски и финансијски лако. Ово је мој трећи мандат на позицији председника Републике Српске што је изразита част, а привилегија је што ме људи непосредно на изборима три пута бирају за предсједника”, рекао је Додик.
Он је истакао да је додатну одговорност стекао на митингу “Отаџбина зове” гђе је огроман број људи исказао приврженост Републици Српској бранећи њене демократске капацитете, преноси РТРС.
“Очигледно је да је народ дао подршку мени и зато сам захвалан и бранићу позицију Републике Српске, те нећу оклевати. Заједно можемо проћи све кризе”, рекао је Додик.
На данашњи дан навршава се 27 година од када је у америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан грађански рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.
Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса, и три конститутивна народа.
Цвијановић: Приоритет – вратити се изворном Дејтону
Српски члан и прва председавајућа у новом сазиву Председништва БиХ Жељка Цвијановић поручила је данас да је приоритет враћање изворном Дејтонском споразуму, имајући у виду да је тај документ пре 27 година прихваћен од свих народа и да је донео уставно-политички систем који је омогућио да земља функционише у миру и да се нико не осећа угрожено.
Цвијановићева каже да су интервенције страног фактора у БиХ направиле институционално стање које одудара од онога што је предвидео Устав, што само по себи прејудицира да постоји одређени неред који се огледа кроз узурпацију надлежности, прављење структуре која би била централизована и не би поштовала оно што је Дејтонски споразум успоставио као високо децентрализовану државу.
Она је у изјави за Срну оценила да је такав интервенционизам БиХ увео у многе кризе и да би се враћањем изворним надлежностима и свему што је споразум предвидео могло ући у фазу смирености, боље међусобне сарадње, а онда временом можда договарати и видети шта би евентуално било боље, ефикасније, функционалније и рационалније.
“Све што нам је објашњено да ће бити јефтиније, боље, ефикасније и да ће успоставити унутрашњи ред или поверење – десило се контра. Кроз наметање одлука дошли смо у ситуацију да имамо скупље институције, да оне мање раде, мање резултата доносе и онда закључите да вам је то све направљено само да бисте направили визуру неке државе која је ево кобајаги моћнија и способнија него што у суштини јесте”, рекла је Цвијановићева.
Она сматра да је БиХ требало да буде тада шанса да живи нормалан дејтонски живот и да би данас можда она могла да буде једна међу успешнијим земљама у регији, али је, нажалост, најнеуспешнија.
Цвијановићева верује да је могуће јачање институција Републике Српске и враћање њених надлежности.
Она је истакла да је Република Српска увек била отворена за дијалог и договор како да се одређене ствари уреде на начин да подједнако служе свима, а не на начин како је сада где се многе ствари у институцијама БиХ приватизују, попут одређених функција било да је реч о спољној политици или осталом.
“Према томе, једна ствар је да вратите оно што је надлежност, а друга ствар је да имате озбиљан разговор, договор о озбиљним реформама које би преуредиле одређене ствари да им дате такву димензију да се осећа да постоји дејтонска поставка иза тога”, нагласила је члан Председништва БиХ из Републике Српске.
Она је додала да Република Српска, нажалост, није наишла на саговорнике у БиХ о тим питањима, јер се партнери из ФБиХ ослањају на страни фактор да ће бранити вештачки наметнуте измене.
“Сматрам да је дијалог једина форма која може довести до неког бољитка и сигурна сам да ће институције Републике Српске наставити да раде на томе да се уведе ред који мора бити уставни и да све буде ствар договора и предвиђених процедура да мењамо ствари онако како су те процедуре предвиделе”, рекла је она.
Поручила је да су потребне реформе које ће у институције БиХ вратити озбиљност на начин да домаћи људи управљају процесима, а не странци.
Цвијановићева је навела да би то требало да буде ствар договора, али да није превише оптимиста, знајући како су се ствари до сада одвијале и да је постојала чврста спона између међународног фактора и бошњачке политике која је управо желела да странци доносе одлуке онда када нема унутрашњег договора.
“Наша је улога и обавеза да инсистирамо на томе и желимо да странци оду да бисмо као домаћи људи, који су одговорни грађанима који нас бирају, доносили одлуке, а не странци”, закључила је Цвијановић.
Цвијановић: Приоритет – вратити се изворном Дејтону
Српски члан и прва председавајућа у новом сазиву Председништва БиХ Жељка Цвијановић поручила је данас да је приоритет враћање изворном Дејтонском споразуму, имајући у виду да је тај документ пре 27 година прихваћен од свих народа и да је донео уставно-политички систем који је омогућио да земља функционише у миру и да се нико не осећа угрожено.
Цвијановићева каже да су интервенције страног фактора у БиХ направиле институционално стање које одудара од онога што је предвидео Устав, што само по себи прејудицира да постоји одређени неред који се огледа кроз узурпацију надлежности, прављење структуре која би била централизована и не би поштовала оно што је Дејтонски споразум успоставио као високо децентрализовану државу.
Она је у изјави за Срну оценила да је такав интервенционизам БиХ увео у многе кризе и да би се враћањем изворним надлежностима и свему што је споразум предвидео могло ући у фазу смирености, боље међусобне сарадње, а онда временом можда договарати и видети шта би евентуално било боље, ефикасније, функционалније и рационалније.
“Све што нам је објашњено да ће бити јефтиније, боље, ефикасније и да ће успоставити унутрашњи ред или поверење – десило се контра. Кроз наметање одлука дошли смо у ситуацију да имамо скупље институције, да оне мање раде, мање резултата доносе и онда закључите да вам је то све направљено само да бисте направили визуру неке државе која је ево кобајаги моћнија и способнија него што у суштини јесте”, рекла је Цвијановићева.
Она сматра да је БиХ требало да буде тада шанса да живи нормалан дејтонски живот и да би данас можда она могла да буде једна међу успешнијим земљама у регији, али је, нажалост, најнеуспешнија.
Цвијановићева верује да је могуће јачање институција Републике Српске и враћање њених надлежности.
Она је истакла да је Република Српска увек била отворена за дијалог и договор како да се одређене ствари уреде на начин да подједнако служе свима, а не на начин како је сада где се многе ствари у институцијама БиХ приватизују, попут одређених функција било да је реч о спољној политици или осталом.
“Према томе, једна ствар је да вратите оно што је надлежност, а друга ствар је да имате озбиљан разговор, договор о озбиљним реформама које би преуредиле одређене ствари да им дате такву димензију да се осећа да постоји дејтонска поставка иза тога”, нагласила је члан Председништва БиХ из Републике Српске.
Она је додала да Република Српска, нажалост, није наишла на саговорнике у БиХ о тим питањима, јер се партнери из ФБиХ ослањају на страни фактор да ће бранити вештачки наметнуте измене.
“Сматрам да је дијалог једина форма која може довести до неког бољитка и сигурна сам да ће институције Републике Српске наставити да раде на томе да се уведе ред који мора бити уставни и да све буде ствар договора и предвиђених процедура да мењамо ствари онако како су те процедуре предвиделе”, рекла је она.
Поручила је да су потребне реформе које ће у институције БиХ вратити озбиљност на начин да домаћи људи управљају процесима, а не странци.
Цвијановићева је навела да би то требало да буде ствар договора, али да није превише оптимиста, знајући како су се ствари до сада одвијале и да је постојала чврста спона између међународног фактора и бошњачке политике која је управо желела да странци доносе одлуке онда када нема унутрашњег договора.
“Наша је улога и обавеза да инсистирамо на томе и желимо да странци оду да бисмо као домаћи људи, који су одговорни грађанима који нас бирају, доносили одлуке, а не странци”, закључила је Цвијановић.
Лукић: Српска трн у оку иако највише брани Дејтонски споразум
Република Српска данас је многима трн у оку, иако је највише бранила Дејтонски мировни споразум и то би, када се подвуче црта, била једна од главних порука поводом 27 година од парафирања овог историјског документа, пишу данас бањалучке Независне новине.
Парафирањем Дејтонског мировног споразума 21. новембра 1995. године и његових 12 анекса, у ваздухопловној бази “Рајт Петерсон” код Дејтона, у америчкој држави Охајо, окончан је рат у БиХ и успостављен њен уставноправни поредак.
Дејтонски споразум парафирали су тадашњи председници Србије Слободан Милошевић, РБиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман.
Правни експерт Радомир Лукић каже да је Дејтонски мировни споразум изузетно значајан за БиХ и Српску, која се показала као најчвршћа баријера у покушају међународних моћника са Запада да се у БиХ наметну као суверени владари.
Лукић, који је професор на Правном факултету у Источном Сарајеву, сматра да је, упркос сталним насртајима, остало доста тога од првобитне дејтонске структуре. Он је изјавио да је доста тога од изворног Дејтона деформисано, што се десило када су у политичке процесе у БиХ увучена два тела која нису део дејтонске институционалне и правне структуре, а то су Савет за спровођење мира (ПИЦ) и његов Управни одбор. Председник Републике Српске Милорад Додик је, поводом 27 година од парафирања Дејтонског мировног споразума, рекао да ће бити настављена стабилизација Српске.
“Ништа неће бити економски и финансијски лако. Ово је мој трећи мандат на позицији председника Републике Српске, што је изразита част, а привилегија је што ме људи непосредно на изборима три пута бирају за председника”, рекао је Додик за Срну.
Некадашњи председник Републике Српске Рајко Кузмановић каже да институције Српске имају апсолутно право да у складу с изворним Дејтонским споразумом предузимају све ради враћања незаконито одузетих надлежности Српске.
Никола Поплашен, такође некадашњи председник Републике Српске, изјавио је да Република Српска нема други излаз него да се држи изворног Дејтонског мировног споразума, и то његовог тумачења према тексту, а не духу.
Бивши председник НС РС Драган Калинић примећује да је Република Српска била и остала трн у оку западних моћника и њима лојалног политичког Сарајева.
“Свих ових 30 година изложени смо било кроз клизајућу ревизију, било кроз директни интервенционизам протектора скрнављењу изворног Дејтонског споразума с циљем да се чак и уз помоћ српских вазала девастира Република Српска и учини празном љуштуром”, рекао је Калинић.
Мирослав Лучић, некадашњи замјеник команданта Другог батаљона Илиџанске бригаде Војске Републике Српске, каже да се тихој ревизији Дејтона и настојањима да се спроведе подмукла унитаризација БиХ треба супротставити јер је Република Српска највећа извојевана победа после великог српског страдања у 20. веку.
