Даље руке од Србије: Немачка, која се никада није до краја денацификовала, дели лекције и грубо се меша у постизборни процес (ФОТО/ВИДЕО)

Дивљање плаћеника Дојче велеа, Николе Ристића испред зграде РИК-а показало је немоћ губитничке опозиције, али и отворило питање уплитања страног фактора у (пост)изборни процес у Србији. Сведоци смо да се држава која је власник Дојче велеа, а то је Немачка, грубо меша у унутрашње ствари Србије и води малтене отворену антисрпску политику.

Ристић је власник и директор фирме ДП медија, чији је финансијер управо Дојче веле (ДВ). Он је од Норберта Шинковића, регионалног пројект менаџера ове немачке куће добио понуду да буде „консултант за мониторинг“, а током 2023. године ДВ је нудио новац за ове услуге у склопу „регионалних медијских пројеката“, чији је носилац и Немачка организација за међународну помоћ. У питању су пројекти за промоцију медија на друштвеним мрежама. Осим тога, Ристићева фирма „ДП медија“ сарађује и са ЦРТА-ом и Истиномером.

Дојче веле је у другој половини новембра у Београду организовао семинар са 150 учесника на којем су, наводно, желели да успоставе стандарде ,,независног новинарства“. Организатор радионице је био немачки држављанин Клаус Дахман, који је на сличним скуповима раније критиковао актуелну српску владу, а за Србију је говорио да „представља ауторитарну државу“. Полазнике је охрабривао да оформе сопствене медије у виду канала на Јутјубу, Фејсбуку или Инстаграму, напомињући да је то тренутно најјаче оружје против естаблишмента.

Министарство спољних послова Немачке дало је себи за право да оцени да су наводне изборне неправилности у Србији „неприхватљиве“ за земљу која је кандидат за чланство у Европској унији (ЕУ).

  • Србија је гласала, али ОЕБС и ОДИХР пријављују злоупотребу јавних ресурса, застрашивање бирача и случајеве куповине гласова. То је неприхватљиво за земљу са статусом кандидата за чланство у ЕУ – навело је немачко министарство на друштвеној мрежи Икс (X) 18. децембра.

То су урадили ,,заборавивши“ да напомену и делове из извештаја ОДИХР, који им не одговарају, а најпре чињеницу да је та мисија позитивно оценила гласање на 93 одсто посматраних бирачких места. Не само да се немачко министарство послужило грубим неистинама, већ се апсолутно непримерено умешало у постизборни процес, а када видимо да су немачки плаћеници посегнули одмах за насиљем, постављамо оправдано питање да ли су у тим демонстрацијама умешани дуги прсти немачке државе.

Реаговала је, очекивано и албанска лобисткиња и незванична заступница Ђиласове листе у ЕУ, Виола фон Крамон, која се нуди да буде посредник између власти и опозиције како би се „осигурао миран и демократски дијалог“. Немица је казала и да је ,, потребан међународни надзор и пуна истрага навода о изборној крађи“. Још само фали да нам упути и неки ултиматум попут аустроугарског ултиматума 1914. године. Овакви потези ове политичарке из редова екстремне зелене политичке опције, нису нимало изненађујући.

Држава у којој влада најнепопуларнији канцелар у њеној историји, где је подршка власти на минимуму, даје себи за право да се меша у политичке процесе у другим државама и оцењује легитимност њихових избора или изабраних представника. Када немачкој страни то одговара, пуна су им уста тирада о легитимитету и демократији. Они ће да виде проблем у Србији у којој је апсолутна већина грађана Србије за тренутно најјачу странку и коалицију, такав лидер попут Вучића им неће бити легитиман, али зато канцелар Шолц, који нема реално више ни подршку од 20 посто немачких бирача, за њих је демократски владар.

Када се Србија бори за правни поредак, поштовање закона, у шта спада и сузбијање дивљачких, насилних, непријављених скупова и демонстрација, то им смета, а знамо да се у Немачкој са сличним изазовима далеко немилосрдније обрачунавају. Посебно су бљутаве лекције са висине Немачке, када нам говори о владавини права и поштовању нашег Устава, иако су они признали независност тзв. Косова и не само да су признали већ су један од највећих савезника тзв. Косова и воде екстремно антисрпску политику по том питању.

То јесте држава која највише даје ветар у леђа екстремисти Аљбину Куртију, што је одлично приметио и Ричард Гренел, који је одлично упућен, обзиром на то да је био и амбасадор САД у Немачкој, а такође се бавио, као изасланик тадашњег америчког председника Трампа и косовском проблематиком.

Немачка је антисрпску политику по питању јужне српске покрајине водила и у предвечерје агресије на нашу земљу, када је уз помоћ бугарске стране у пропагандној операцији измислила српски план ,,Потковица“. То масло њиховог тадашњег министра спољних послова Јошке Фишера, као и министра одбране Рудолфа Шарпинга је додатно кумовало мобилизацији јавног мњења против наше земље и олакшало је и убрзало одлуку о покретању агресије. Када се српска војска заједно са становнштвом повлачила са Космета, у јуну 1999. године, немачки потпоручник Давид Ферк је без икаквог разлога убио два српска младића, Жарка Андријевића и Славка Веселиновића и никада за то није одговарао. То је био први случај након Другог светског рата да је немачки војник некога убио у страној земљи.

Треба ли подсећати да су највећа страдања Срба и уништавање српских цркава и манастира били управо у немачкој зони одговорности КФОР-а. Немци су заправо остали доследни сарадњи из Другог светског рата са Албанцима, а против Срба.

Немачка деценијама за Велику Албанију
Да Немци Србима нису опростили пораз у два светска рата, видело се чим је Немачка поново уједињена, а у предвечерје распада СФРЈ, када су међу првима признали Словенију и Хрватску, али и БИХ и били кључни мотор антисрпске кампање тзв. међунардне заједнице. Осим у Првом и Другом светском рату, у којима су починили масовне и гнусне злочине над нашим народом, стрељали чак и ђаке, и током отаџбинских ратова 1991-1999 Немачка је трећи пут у прошлом веку била на нама супротној страни, у антисрпским походима, а видимо да такву политику настављају и у 21., веку.

Нешто бољи односи су били током владавине Ангеле Меркел, нарочито због њених личних односа са председником Србије Александром Вучићем, али након њеног повлачења на сцену је ступила тзв. семафор коалиција, готово у идентичном саставу као 1998-1999. где поново нарочито антисрпску политику воде Зелени, који изгледа настављају политику злогласног Јошке Фишера.

Немачка је увек била прва у осуди наводних ратних злочина Срба, а форсирала је и тезе о нашој геноцидности, да би тиме скренула пажњу са своје историјске улоге и сопствених злочина. Заиста је срамотно да Немачка заговара тезу о наводном геноциду у Сребреници, земља која је имала Холокауст, Порајмос, која је имала једног Хитлера, која је стрељала ђаке у Крагујевцу. Земља која је починила бројне злочине и била агресорска страна и у Првом светском рату, а неславна је била и њена колонијална прошлост, обзиром да су починили и геноцид у Намибији током те ере.

Једна од најмонструознијих творевина у историји света, НДХ, такође је била само марионетска творевина нацистичке Немачке, па иако су Хрвати неспорно уживали у тој својој злочиначкој улози тада, ништа им то не би било омогућено да није било Трећег рајха.

Шмит би као колонијални управник да укине Републику Српску и Србе прогласи геноцидним
Данас гаулајтнер Кристијан Шмит жели да наметне законски тезу, као колонијални управник БИХ, да је Република Српска геноцидна и жели да је укине. Покушао је да забрани и прославу Дана Републике Српске. Као што видимо није Космет једина територија на којој Немци воде антисрпску политику. Сећамо се и изјаве некадашњег немачког амбасадора у Србији Андреаса Цобела, који нам је јавно чак запретио и губитком Рашке области и Војводине. Немачка такође овде финансира и хрватску службу, која је њихов прљави подизвођач радова.

Немачка је земља која јесте економски џин, који додуше посрће, а (гео)политички патуљак, релативно вазалан деценијама у односу на САД и англосаксонски фактор. Мржња према Србима им је опстала, али и комплекси, обзиром на то да је чак и малена Србија суверенија у односу на велику Немачку и да Србија сме да не уведе санкције Русији, док Немачка то не сме, иако много више страда од лоших односа са Русијом и тих санкција, него што би од тога страдала Србија када би их хипотетички увела, као што никада неће.

Треба ли подсетити да Немачка никада до краја није денацификована, да је многе нацистичке кадрове инкорпорирала у свој послератни апарат. Немачку БНД, која се грубо меша у процесе у Србији, основао је нацистички обавештајац Рајнхард Гелен. Бројни други нацисти су касније верно служили ,,демократској“ Немачкој, али и органима ЕУ и НАТО. Када је у питању шире немачко говорно подручје, довољно је споменути Курта Валдхајма, бившег председника Аустрије и генералног секретара УН. А од немачких високих службеника само неке попут Адолфа Хојзингера, Теодора Хојса, Курта Георга Кисингера, Ханса Глобкеа, Валтера Функа, Валтера Халштајна и многих других.

Даље руке од Србије !!!
Не сумњамо да Немачком и даље владају ти притајени, криптонацистички сентименти, који су уједно и мотиви за антисрпску политику, али исто тако можемо ,,душебрижним“ Немцима да поручимо да гледају у своје двориште, а да држе руке даље од Србије, која је за разлику од њих суверена земља, која води своју политику у складу са вољом грађана, а не директивама из Берлина. Директиве нека испоручују својој марионети Куртију, али и у том случају треба да буду свесни последица које то може изазвати.

Аутор: Redakcija 24sedam

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email