Милићевић: Дијаспора жели своје министарство у Србији

FOTO TANJUG/ NEMANJA JOVANOVIÆ

Министар без портфеља у Влади Србије, задужен са координацију активности и мера у области односа са дијаспором Ђорђе Милићевић представио је данас резултате припреме и реализације израде стратегије о чувању и јачању односа матичне државе и дијаспоре и навео да Срби који живе ван матице желе да имају своје министарство у Србији. Он је на завршној годишњој конференцији за медије рекао да дијаспора сматра да је потребан одговарајући институционални оквир у Србији.

“Они кажу да када дођу у Србију, желе да имају своје министарство, свој институционални оквир, да желе да знају где је њихова кућа, на која врата могу да покуцају и шта је то што ће представљати мост између њих и осталих министарстава у влади Србије”, појаснио је министар.

Додао је да су се поред овог, искристалисале и друге области које ће ова стратегија морати да покрива а да је једно од њених централних питања деловање Српске православне цркве у државама у којима живи дијаспора.

“У свим дискусијама наша црква има посебну улогу као место окупљања наше дијаспоре. Да би она обављала своју улогу, потребна је подршка и помоћ државе. О томе се мора разговарати са представницима Српске православне цркве, посебно о ширењу добре праксе која постоји у неким парохијама, а која много значи нашој дијаспори. Српска православна црква је, рекао бих са сигурношћу, фактор стабилности окупљања јединства наших сународника који живе ван Србије”, рекао је министар.

Милићевић је објаснио да нова стратегија препознаје и неопходност да се направи јединствени шалтер за дијаспору, те да је такав механизам посебно био поздрављен од оних који би да улажу у Србију.

То би, како је објаснио Милићевић, олакшало комуникацију са државним органима електронским путем, могућност заказивања за реализацију одређених послова у време када су људи из дијаспоре присутни у Србији.

Истакао је да су активности на изради стратегије трајале од првог новембра до 10. децембра 2023. године и нагласио да је претходна стратегија донета 2011. године, али да никада није спровођена у пракси.

Милићевић је појаснио да је из тог разлога циљ био да се донесе стратегија која ће моћи по својој методологији и садржају, да одговори изазовима, искушењима, отвореним питањима са којима се суочавају Срби који живе ван матице.

“Нису се пратили акциони планови, није било системског приступа у дефинисању циљева, спровођењу политике, евалуацији постигнутог”, навео је Миличевић говорећи о претходној стратегији.

Додао је да су из тог разлога, сада, иницијативу за доношење нове стратегије покренули управо Срби који живе ван Србије, кроз разговоре који су имали на Видовданском сабору који је одржан у Здању Народне скупштине Републике Србије.

Он је прецизирао да су желели да кроз отворен дијалог сакупе податке, те крену ка изради нове стратегије, јер је то “суштина политике односа Србије према сународницима који живе ван Србије”.

“Основна идеја је била да дођемо до што већег броја људи, како бисмо чули што више искустава, како бисмо чули што више размишљања, што више сугестија, предлога, али и да кроз активности које следе, они остану активни учесници процеса израде нове стратегије. Можемо ми сести у Београду и написати стратегију, и преко ресорног министарства стратегију предложити Народној скупштини Републике Србије. Али јесмо ли тиме учинили и реализовали оно што је суштина? Нисмо”, навео је он.

Он је нагласио да је у припреми допис свима који су учествовали у разговорима, како би их известили о закључцима до којих су дошли.

Они ће, како је навео министар, бити позвани да се писменим путем се изјасне о томе, прошире своје размишљање која су изнели на састанцима, али и да покрену неке друге теме.

Додао је и да је током ове године спроведен и читав низ других активности, попут тога да је по први пут након више од 10 година организован Видовдански сабор у Србији, на који је дошло 275 представника удружења или релевантних организација које окупљају Србе ван Србије.

Нагласио је и да су током летњих месеци организована три тематска кампа за више од 5.000 малишана, као и манифестација Мостови до завичаја која је имала за циљ медијско повезивање дијаспоре и матичне државе.

“У Србији је боравило преко 30 новинара из дијаспоре, наших сународника који раде и који се баве истим послом у дијаспори, јер смо схватили из њихових сугестија и предлога колико је важно да направимо ту везу. Колико је важно да истина, а истина је увек била интерес Србије, буде доступна нашим сународницима који живе ван Србије”, навео је .

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email