Смета им српски свет који никога не угрожава, а подржавају пројекат Велике Албаније! ЛИЦЕМЕРНА АНТИСРПСКА ПОЛИТИКА НЕМАЧКЕ

Немачка тајна служба БНД је већ током 1996. године обучавала албанске терористе на подручју северне Албаније и наоружавала терористичку УЧK

Последњих месеци сведоци смо драматичне радикализације прилика у јужној српској покрајини, захваљујући суманутим потезима Аљбина Kуртија. Једна од земаља која му даје највећи ветар у леђа јесте Немачка, која наставља да води своју традиционалну антисрпску политику.

Она своју србофобну политику не води само по питању Kосова и Метохије, већ и на другим тачкама где има циљеве потпуно супротне српским националним интересима. Такође, Немачка антисрпска политика није од јуче, веч се водила и кроз читав двадесети век, у коме је било страховитих злочина и геноцида над нашим народом, за које највећу одговорност сноси Немачка.

Антисрпска политика германског фактора иде и дубље у прошлост, а обриси тога су се дали назрети већ у другој половини 19. века. Српски народ и тадашња држава која се тек ослободила од Турака, били су препрека на путу империјалне Немачке и Аустроугарске, које су желеле да прошире свој тзв. лебенсраум и продру даље на југоисток Европе, одакле би наставили ка Блиском истоку.

Антисрпство и Дранг нацх Остен
Kао и када је реч о англосаксонској србофобији, и германска србофобија је такође само рукавац русофобије, како би то рекао покојни академик Милорад Екмечић. У том циљу је и константна подршка Германа Албанцима, која траје дуже од једног века. Бугарска научница Теодора Толева је открила како је бечки двор стварао албанску нацију и написала је импозантну књигу о томе. Оно што је бечки двор спроводио у Албанији, такође је преко Kалаја спроводио и у Босни и Херцеговини, покушавајући да по сличном принципу створи и босанску нацију, а опет на штету Срба.

На концу је та антисрпска германска политика, довела до напада Беча и Берлина на Србију и избијања Првог светског рата. Агресија и злочини су поновљени и у Другом светском рату, када је створена и квислиншка тзв. Велика Албанија. Албанци су на простору Kосова и Метохије били највернији сарадници Вермахта и починили су бројне злочине, а посебно окрутна је била њихова СС Скендербег дивизија.

Kао што ни Немачка никада до краја није денацификована, па многи нацисти попут нпр. Едмунда Везенмајера никада нису одговарали сразмерно својим злочинима, исто тако су и њихови албански колаборанти попут Џафера Деве, доживљавали дубоку старост.

Немачка никада није Србима опростила пораз у два светска рата, па је своје уједињење дочекала као прилику за освету Србима и разбијање СФРЈ, максимално подржавајући Словенце, Хрвате, Бошњаке и Албанце. Осим у Првом и Другом светском рату, у којима су починили масовне и гнусне злочине над нашим народом, стрељали чак и ђаке, и током отаџбинских ратова 1991-1999 Немачка је трећи пут у прошлом веку била на нама супротној страни, у антисрпским походима, а видимо да такву политику настављају и у 21., веку.

Немачка је активно учествовала у агресији НАТО пакта на нашу земљу. Она је антисрпску политику по питању јужне српске покрајине водила и у предвечерје агресије на нашу земљу, када је уз помоћ бугарске стране у пропагандној операцији измислила српски план ,,Потковица“. То масло њиховог тадашњег министра спољних послова Јошке Фишера, као и министра одбране Рудолфа Шарпинга је додатно кумовало мобилизацији јавног мњења против наше земље и олакшало је и убрзало одлуку о покретању агресије.

Kада се српска војска заједно са становништвом повлачила са Kосмета, у јуну 1999. године, немачки потпоручник Давид Ферк је без икаквог разлога убио два српска младића, Жарка Андријевића и Славка Веселиновића и никада за то није одговарао. То је био први случај након Другог светског рата да је немачки војник некога убио у страној земљи.

Треба ли подсећати да су највећа страдања Срба и уништавање српских цркава и манастира били управо у немачкој зони одговорности KФОР-а. Немци су заправо остали доследни сарадњи из Другог светског рата са Албанцима, а против Срба.

Данас најригидније захтеве према Србији по питању Kосмета има управо Немачка, која се показала тврђом чак и од Сједињених Америчких Држава, које су кључни тврорац тзв. Kосова. Немачка је у геополитичком смислу потпуно подређена САД-у, па чак и вазал, али користи маневарски простор да у склопу заједничке трансатлантске политике, чак и жешће води антисрпску политику од оних који воде главну реч у НАТО савезу. Док су Американци прагматични и умеју да модификују политику, да мењају пријатеље и непријатеље, Немци дуго памте и њихови антисрпски сентименти су далеко дубљи.

Интересантно је да су обе Немачке из 20. века и капиталистичка Западна и комунистичка Источна, биле наклоњене албанском фактору. Источна Немачка је као део комунистичког блока била пријатељски настројена према Народној Републици Албанији, а релативно непријатељска према несврстаној СФРЈ. Са друге стране и Западна Немачка је пружала уточиште, повремено или стално, многим албанским екстремистима. Један од њих је био и Јусуф Гервала, отац садашње тзв. министарке спољних послова Kосова, Донике Гервале Шварц, која је немачки играч.

Многи припадници тзв. Народног покрета за ослобођење Kосова, који је био претеча УЧK су имали уточиште и базу управо у Немачкој, али и у осталим земљама немачког говорног подручја, попут Аустрије и, нарочито Швајцарске. Осим струје блиске УЧK, то подручје је било уточиште и за фракцију Бујара Букошија, а албанска дијаспора на том простору је одвајала огромна средства за албанску иреденту, али и поткупљивање немачке политичке елите. Велику улогу у томе је имала албанска мафија.

Немачка обучавала и наоружавала УЧK чак и пре Американаца!
Терористичка УЧK је уз помоћ албанске мафије формирала јаке везе са америчким и немачким политичарима на власти, преко којих је лобирала за тзв. Kосово. Лобирање за тзв. државу је плаћано прљавим новцем зарађеним од трговине дрогом и проституције. Немачка тајна служба БНД је већ током 1996. године обучавала албанске терористе на подручју северне Албаније и наоружавала терористичку УЧK.

Најпре су Немци, а потом и Американци форсирали пројекат Велике Албаније. Немачки утицај на УЧK је био огроман, као и на Салија Беришу, бившег премијера Албаније у чијем мандату је и коначно формирана структура познатија под именом УЧK. За време Беришине власти од 1992. – 1997. када је и отпочела оружана побуна на Kосмету, држава која је најиздашније помагала Албанији је била управо Немачка. Тек падом Берише са власти , примат у УЧK од Немаца преузимају Американци, али Немци и даље остају савезници у њима важном антисрпском удруженом подухвату.

Немачки политичари су осим због искрених антисрпских сентимената, за србофобну политику били мотивисани и огромним свотама новца које су добијали од албанске мафије, која је полако преузимала примат у Немачкој од турских и курдских група. Тако се и немачки министар спољних послова Kлаус Kинкел лично сусретао током 1998. године са вођом моћног албанског клана са севера Немачке, повезаног са кланом Харадинај на Kосову, а са њим се такође састајао и шеф БНД-а Август Ханинг. Kинкелов наследник, Јошка Фишер је наставио проалбанску и антисрпску политику, био је један од главних заговорника агресије на нашу земљу и отимања Kосмета, а видимо да сада ту традицију антисрпске политике настављају његови наследници из немачких Зелених.

Спекулише се да је Флорим Ејупи, један од одговорних за терористички напад у Ливадицама 2001. године, а такође и особа коју многи сумњиче да је повезана и са убиством Оливера Ивановића, под заштитом Немачке.

Сведоци смо како се Немачка и данас ставља на страну тзв. Велике Албаније. Немачка фондација Фридрих Еберт тако игнорише Бриселски споразум и дала је себи за право да направи тзв. статут ЗСО, иако никоме није јасно на основу чега је то право присвојила за себе. Тај статут је у складу са Kуртијевом жељом да, уколико евентуално буде био приморан да формира ЗСО, она добије неки потпуно другачији облик од оног предвиђеног Бриселским споразумом и да буде потпуно обесмишљена.

Kао што видимо, немачка антисрпска политика, а поготово по питању Kосова и Метохије се води у континуитету. Док немачки посланици плаше Европу некаквим српским светом, који представља само концепт културног повезивања Срба, дотле им Велика Албанија, која је реална опасност за цео регион, нимало не смета. Веома је тешко очекивати да ће немачка променити своју антисрпску политику, осим уколико у годинама које следе на власт не дођу странке, попут Алтернативе за Немачку (АФД) и(ли) Левице (Дие Линке).

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email