Антић: Дубоко укорењено пријатељство Србије и Македоније, акценат на економији и образовању
Професор Филозофског факултета у Нишу, историчар Дејан Антић оценио је да односе Србије и Северне Македоније карактерише укорењено пријатељство и заједнички корени два народа, а да су економија и образовање два кључна правца будуће сарадње. Наглашава да охрабрује чињеница да највећи део православних грађана Северне Македоније не оправдава признање Косова.
Пре годину дана, у манастиру Прохор Пчињски председници Србије и Северне Македоније Алексанар Вучић и Гордана Сиљановска Давкова имали су први званични састанак на коме је договорено учвршћивање односа две земље.
Антић истиче да је тај сусрет био „политички чин од изузетног значаја“ са кључном поруком да се две земље „усмере ка будућности“.
„Био је то политички чин од изузетног значаја, не само за унапређење билатералних односа, већ и као сведочанство дубоко укорењеног пријатељства и заједничких корена два народа. Овај састанак је потврдио намеру да се поглед Београда и Скопља усмери ка будућности, што подразумева наставак привредно-економске сарадње, и заједнички рад на обезбеђивању регионалне стабилности“, истиче Антић за Kосово онлајн.
Kосово – најсложеније питање
Kао најосетљивије питање између две земље апострофира македонско признање Kосова.
„Та тема остаје несумњиво најосетљивије и најсложеније питање у оквиру укупних билатералних односа. Србија није, нити ће икада одустати од Kосова и Метохије, изворишта своје државности, идентитета и духовности“, наглашава Антић.
Додаје да охрабрује чињеница да већи део православних грађана Северне Македоније не подржава одлуку о признању.
„Охрабрује чињеница да се већина православних грађана Северне Македоније не слаже са званичним ставом своје државе који је, у великој мери, последица спољнополитичких притисака и утицаја, и да Kосово и Метохију и даље доживљава као саставни део Србије. Тај став народа остаје значајна основа за очување дубоких историјских и духовних веза између српског и македонског народа“, наводи овај историчар.
Заједничко наслеђе
Сарадња Србије и Северне Македоније у протеклој години била је највидљивија након трагедије у Kочанима када је живот изгубило 62. младих, а више од 200 повређено.
„Србија је пружила сву неопходну помоћ повређеним грађанима Северне Македоније. Тај братски гест није био изолован, већ је подржан и новим договорима о узајамној помоћи у кризним ситуацијама и координацији здравствених установа“, запажа Антић.
Додаје да су Београд и Скопље осим на пољу здравства интензивирали сарадњу на пољу инфраструктурног повезивања, пре свега уређењу путне и железничке мреже која повезује две државе, али и унапређење функционисања интегрисаног граничног прелаза Прешево-Табановце.
„Та сарадња је настављена на пољу културе и очувања заједничког наслеђа. Подсетићу вас да је у априлу ове године у Београду отворен Македонски културни центар, а да се у наредном периоду очекује и отварање Српског културног центра на Вардару“, прецизира Антић.
У актуелним геополитичким околностима економија и образовање требало би да буду кључни правци сарадње Србије и Северне Македоније, сматра овај историчар.
„Иако трговинска размена расте, потребно је снажније стимулисати инвестиције, заједничке пројекте у енергетици, као и подршку малим и средњим предузећима. Акценат треба ставити и на дигитализацију, где постоји простор за партнерство“, поручује Антић.
Додаје да у сегменту образовања треба радити на квалитетнијем повезивању и умрежавању српског и македонског образовног система. „Потребно је институционализовати размену студената и младих истраживача, јер се ради о омладини која је стасала на истој словенској и православној култури и традицији, и зато што наше нове генерације треба да буду носиоци дугорочног пријатељства и сарадње. Заједнички школски и универзитетски програми и стипендије би били снажан корак у том правцу“, уверен је Антић.
Европске интеграције
Упитан колико би две земље могле једна другој да буду ослонац у европским интеграцијама, овај историчар поручује да „само онај ко има брата, има и на кога да се ослони кад времена постану тешка“.
„Србија и Македонија су ту, једна уз другу. Оне морају да рачунају једна на другу у времену када поједине чланице Европске уније износе услове који често немају везе са реформама, већ са геополитичким калкулацијама, територијалним и асимилационим аспирацијама и притисцима. У таквом амбијенту, братске државе немају већу подршку од међусобне. Србија и Северна Македонија немају ближег партнера на Балкану, ни историјски, ни културно, ни родбински ни емотивно“, каже Антић.
Објашњава да две земље и два народа повезују заједничка прошлост коју су обележиле борба за слободу, страдање и солидарност.
„Али и заједничка визија будућности у којој ће се очувати суверенитет, национални идентитет и стабилност. Уместо да се препуштају диктату великих, Београд и Скопље морају један другом бити ослонац у дијалогу са Европом, али и у одбрани легитимних националних интереса, у економском повезивању и регионалној сарадњи. Српско-македонско пријатељство је политички капитал. Оно је наша стратешка предност и предуслов за достојанствено место на светској политичкој позорници“, закључио је Антић.