Сто десета годишњица Битке на Кајмакчалану
Поводом 110. годишњице од славне Битке на Кајмакчалану, после које је почело незаустављиво ослобођење Србије у Великом рату, Преосвећени викарни Епископ хвостански г. Алексеј је, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, а на позив Заједнице Срба у Републици Северној Македонији, учествовао у молитвеним и државним свечаностима у част јунака са Капије слободе.

Владика Алексеј је служио 29. септембра 2026. године помен на Српском војничком гробљу у Битољу и исте вечери присуствовао свечаној академији у Дому армије у Скопљу, док је сутрадан, на дан славне победе, служио у спомен-капели на Кајмакчалану помен палим ратницима и освештао ново звоно. – Ново звоно и овај обновљени Крст треба непрестано да нас подсећају да је пут нашег народа, као и пут сваког хришћанина, неодвојив од Крста Христовог, од страдања које води ка Васкрсењу – рекао је епископ Алексеј том приликом.

Благодарећи љубави и гостопримству домаћина, Његовог Високопреосвештенства Митрополита преспанско-пелагонијског г. Петра, Преосвећени Владика хвостански г. Алексеј је посетио 29. септембра 2026. године више светиња и знаменитости града Битоља, међу којима су црква Светог архангела Гаврила, црква Свете Недеље и Саборни храм Светог Димитрија, као и стари град и Широк сокак, чувену пешачку зону у граду на реци Драгору.
Истог дана на Српском војничком гробљу у Битољу, на којем почива 1321 припадник српске војске, одржана је државна церемонија поводом 110. годишњице боја на Кајмакчалану, која је почела поменом палим српским ратницима који је служио Преосвећени Епископ г. Алексеј, уз саслужење протојереја-ставрофора Златка Костовског из Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије, војног свештеника Александра Милановића и ђакона Владимира Јовића, у присуству: министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије гђе Милице Ђурђевић Стаменковски, министра за локалну самоуправу у Влади Северне Македоније Ивана Стоилковића представника државних власти Републике Србије и Републике Северне Македоније, припадника Војске Србије, припадника дипломатског кора и представника Заједнице Срба у Републици Северној Македонији, на челу са председником г. Зораном Жугићем.
У вечерњим часовима епископ Алексеј је присуствовао свечаној академији у Дому армије у Битољу, коју је поводом 110. годишњице Кајмакчаланске битке организовала Заједница Срба у Републици Северној Македонији, а којој су присуствовали и: Митрополит преспанско-пелагонијски г. Петар, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије гђа Милица Ђурђевић Стаменковски, представници државних и локалних власти, представници дипломатског кора, представници српске заједнице и други гости и пријатељи српског народа у Свереној Македонији. Током академије, на којој су кроз пригодна обраћања, филмски приказ и културно-уметнички програм осветљени историјски значај Кајмакчаланске битке и успомена на њене див-јунаке, присутнима се обратио и Преосвећени Епископ г. Алексеј, који је пренео поздраве, благодарност и архипастирски благослов Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија.
На крају програма, председник Заједнице Срба у Републици Северној Македонији г. Зоран Жугић је уручио грамате признања и дарове заслужним институцијама и појединцима, мађу којима и Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију и Преосвећеном Епископу хвостанском г. Алексеју. Владика Алексеј је том приликом, у име Његове Светости Патријарха, председнику Заједнице Срба у Републици Северној Македонији г. Зорану Жугићу даровао икону милешевског Белог анђела.

На дан годишњице славног боја на Кајмакчалану, 30. септембра 2026. године, епископ Алексеј је служио у спомен-капели на Кајмакчалану помен палим ратницима и освештао ново звоно, у присуству министра гђе Милице Ђурђевић Стаменковски, представника републичких и локалних власти Србије и Републике Северне Македоније, представника дипломатског кора, припадника Војске Србије, представника Заједнице Срба у Републици Северној Македонији и бројних Срба из матице и других крајева. Саслуживали су протојереј-ставрофор Златко Костовски из Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије, војни свештеник Александар Милановић и ђакон Владимир Јовић. Помен палим српским јунацима је служен и испред оближње костурнице. Обраћање Епископа хвостанског Алексеја доносимо у целости:
– Уважени представници Републике Србије и Републике Северне Македоније, поштовани представници дипломатског кора и локалних власти, припадници Војске Србије, часни оци, драга браћо и сестре, изузетна ми је част што могу и данас, на овом светом месту, да пренесем свима благослов и поздрав првојерарха Српске Православне Цркве, Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, и да у његово име кажем неку реч о Кајмачаланској бици као једној од најсудбоноснијих и највеличанственијих епизода наше новије историје.
Долазећи јутрос са свештеним трепетом и узбуђењем на овај поносни врх, имао сам осећај да се приближавам једном посебном месту које није узвишено само по својој надморској висини, већ пре свега по ономе што се овде пре сто десет година одиграло, по жртви и страдању наших предака који су овај сурови предео залили својом крвљу и посејали својим костима. И заиста, све оно што смо о Кајмакчалану слушали и читали, а што је само могло да се наслути, сада је јасна и опипљива стварност – стварност која порађа у човеку оне речи које је Боговидац Мојсије чуо код Неопалиме купине: Изуј обућу са ногу својих, јер је место на којем стојиш света земља!
Верујем, браћо и сестре, да сви у овоме часу имамо исту такву помисао и потребу – да што лепше и достојанственије искажемо поштовање и љубав према онима који се у септембру давне 1916. године овде борише и животе положише за Крст часни и слободу златну, да искажемо захвалност њима који су после тешких мука и велике голготе показали надчовечанске напоре, храброст и упорност и тиме отворили капију наше слободе и пропутили пут у поробљену отаџбину.
Због тога смо данас овде. Зато смо управо принели усрдну молитву нашем Господу да упокоји душе свих војсковођа и војника српских, који су овде положили своје животе, испуњавајући реч Његову Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје! Као још једно наше скромно уздарје тој њиховој љубави јесте и ово ново звоно, које смо управи освештали за ову дивну спомен-капелу, како би убудуће својом звоњавом са ових висина сведочило о њиховој жртви и позивало на молитву, као и обновљени Крст који треба непрестано да нас подсећа да је пут нашег народа, као и пут сваког хришћанина, неодвојив од Крста Христовог – од страдања које води ка Васкрсењу.

Свим овим ми смо делимично одужили наш дуг према нашим прецима, див-јунацима са Кајмакчалана. Али поред тога, наше је да се трудимо да будемо достојни њихове жртве. Зато нека нас њихов пример учи храбрости, пожртвованости и љубави према ближњима, а њихов спомен нека нас подстиче да чувамо мир, слободу и достојанство сваког човека. Нека је вечан спомен и слава свима који животе своје положише за веру и отаџбину! Нека Господ подари покој њиховим душама, а нама и свим људима света мир, слогу и свако добро. Живели!