Обележавање 101. годишњице од Пробоја Солунског фронта и 103. годишњице од битке за Кајмакчалан

Срби из Македоније обележиће 101. годишњицу од пробоја Солунског Фронта и 103. годишњицу од чувене Битке за Кајмакчалан. Сећање на ове догађаје одржаће се 14. септембра у организацији Заједнице Срба у Македонији, регионални одбор Битољ.

Одавање почасти на српском војничком гробљу у Битољу

Како нас је информисао Председник овог удружења, господин Зоран Жугић,ове године предвиђено је полагање свежог цвећа на српском војничком гробљу у Битољу, као и одлазак на сам врх Кајмакчалан, на Капији Слободе заједно са на десетинама планинарских и ходочасних група из Србије, Републике Српске, Црне Горе и Македоније.

Зоран Жугић, Председник ЗСМ

Заједно са Удружењем Срба из Македоније, обележавању ће се придружити и Удржење Карађорђе из Херцег Новог, а наступ ће имати и хор Свети Сава из поменутог града.

Иначе ово удружење Срба је једно од најактивнијих у Македонији, ово је 25. по реду обележавање ових историјских догађаја у њиховој организацији све са једним циљем, сачувати од заборава херојске подвиге српске војске у Великом Рату.

Ходочасници из претходних обележавања

На крају господин Зоран Жугић позива све Србе који су у могућности из земље и региона да се придруже обележавању ових светлих датума из наше историје.

СОЛУНСКИ ФРОНТ

Солунски фронт у Првом светском рату је настао као покушај Савезника да помогну Краљевини Србији у јесен 1915. против здруженог напада Немачког царства, Аустроугарске и Краљевине Бугарске. Експедиција је дошла прекасно и у недовољном броју да спречи пад Србије, а експедиција је била отежана унутрашњом политичком кризом у Грчкој (Национална шизма).

На крају је створен стабилан фронт, који се простирао од албанске обале до реке Струме, у ком су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама. Солунски фронт је остао прилично стабилан, упркос локалним акцијама, све до велике савезничке офанзиве 15. септембра 1918, која је резултовала капитулацијом Бугарске и ослобођењем Србије.

Погинули војници на фронту су сахрањени у склопу српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну и осталим српским војним гробљима у Македонији.

ОСВАЈАЊЕ КАЈМАКЧАЛАНА

Освајање Кајмакчалана је битка на Солунском фронту у Првом светском рату. Учесници битке су Краљевина Србија и Краљевина Бугарска. Битка је остала запамћена у историји по великом броју жртава које је претрпела српска војска и по надморској висини на којој је вођена.

Да је Кајмакчалан био значајна позиција говоре и називи: Бугари су га звали Борисов град јер су мислили да је неосвојив, а Срби Капија слободе јер су ту први пут закорачили у своју земљу.

Почетком јесени 1916. године почела је дугоочекивана офанзива Антанте напредовањем српских и француских снага северно од Битоља преко Могленских планина, док су се британске упутиле ка Вардарској долини.Бугари су се ушанчили у тешка утврђења.

Битка је вођена између 12. и 30. септембра1916. године, када је прва српска армија, уз велике губитке, успела да заузме врх Свети Илија на висини од 2.524 метара, одгурујући Бугаре према Мариову, где је потом постављена нова линија одбране. Између 26. и 30. септембра врх је више пута био заузиман док га српска војска није заузела 30. септембра. Срби су имали велике губитке од око 5.000 људи углавном од бугарске артиљерије.

Данас се на врху Кајмакчалана налази мала спомен капела свети Петар. Јужно од врха и капеле налази се костурница где леже кости војника нађених по брдима након битке.

Костурница и Капела

Осматрачница која се налазила на Кајмакчланку је пренета у Београд.

Осматрачница пренета у Пионирском Парку у Београду

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *