Крагујевчанин у бечкој градској скупштини

Судбина је овом Шумадинцу наменила живот у главном граду Аустрије, у који је дошао као голгетер, а онда је постао први Србин који је стигао до функције градског и покрајинског одборника.

Током успешне фудбалске каријере играо је на позицијама везисте и нападача. Немања Дамњановић (47) бранио је боје клубова из родног Крагујевца, Београда и после одслужења војног рока, с почетка деведесетих година, био је голгетер клубова скоро свих лига у главном граду Аустрије.

Ка Бечу се упутио као 25-годишњак, где и данас има сталну адресу.

Једино што је зелени терен заменио за политичку говорницу. Немања је и даље једини Србин на функцији градског и покрајинског одборника у бечком парламенту од новембра 2015, када су одржани последњи градски и локални избори.

Студије у Новом Саду

План да заврши ДИФ у Новом Саду Шумадинцу је омео рат на Балкану. Са спортским знањем кренуо је пут Европе.

Најпре је активно играо фудбал, потом радио као тренер, спортски директор, учитељ пливања, а пре активног уласка у политику имао је своју фирму у финансијском сектору. Када је као одборник Слободарске партије Аустрије (FPÖ), странке десне оријентације, новембра 2015. ушао у Ратхаус, Бечку градску кућу, затворио је приватно предузеће и потпуно се посветио послу који је добио, како истиче на основу поверења гласача.

Недавно је боравио у Србији и том приликом имао је сусрет с градоначелником Београда, др Зораном Радојичићем. Разговарали су о могућностима сарадње, братимљења појединих општина и генерално, чвршћем повезивању два града на Дунаву.

Доласци у домовину, наиме, нашем саговорнику нису толико чести, али како каже, зато буду увек лепи.

– Крагујевац јако волим, то је мој родни град. Тамо ми је отац Ђурђе, који ме је отхранио, јер сам одрастао као дете разведених родитеља, тамо је фамилија с његове стране. Кад год ми се укаже прилика долазим…

Пре него што је постао први одборник српског порекла у бечкој градској скупштини, од 2010. обављао је дужност мандатара за комуналну политику у 11. бечком округу Симеринг (локална територијална јединица пандан општинама у Србији, прим. аут.).

У оквиру првог петогодишњег мандата који ускоро истиче, члан је Одбора за интеграцију, образовање и младе, али и заменика покрајинског секретара за спорт.

Иако се од тинејџерских дана занимао за политику и већ с 18 година у Србији био политички активан, био је уверен да ће каријеру градити искључиво у спорту.

– Био сам добар ђак, вуковац. На ДИФ-у у Новом Саду у групи најуспешнијих студената, али сам по повратку из војске одлучио да кренем у Беч.

Присећа се да је у град „на лепом плавом Дунаву” стигао с помешаним осећањима.

– Преовладавала је нада за бољом будућности, али и разочарање што морам да напустим домовину. Нисам имао превелика очекивањима. Сматрао сам, а тако сам и васпитаван, да уколико будем вредан, радан, имаћу успешну будућност. Нажалост, реалност је у Србији у том тренутку била другачија.

Да је одука о пресељењу у метрополу културе и центар многих светских догађања добра, схватио је касније. Као и сви, прегрмео је ударе таласа носталгије, прилагођавања…

Тек када је упознао добре људе, савршено савладао немачки језик, схватио је да је учинио добар потез и био поносан на пресељење.

Одлука да уђе у политику сазревала је временом.

– Најважнији разлог били су људи око мене, пријатељи који су сматрали да би требало да се бавим тиме. Желео сам да променим доста тога што сматрам да је неисправно. Богу хвала, спортски дух не дозвољава ми да признајем пораз, већ ме бодри и даје додатну мотивацију на борбу за праву ствар – каже Немања Дамњановић.

На његовом списку обавеза као су седница Скупштине, састанци одбора у којима је стални члан, редовни сусрети са грађанима, медијима, посећивање културних, спортских и других манифестација. Своје говоре пише сам, често је за говорницом.

– То је посао који захтева пуно времена, јаке нерве и пуно позитивне енергије. Дужност представљања грађана схватам као велику част и још већу одговорност, према њима. Убеђења сам да искрена политика на крају надвлада свакодневне политичке манипулације и смицалице. Из тог порива сам затворио приватно предузеће. Многи ме због тога гледају у чуду, али то је мој политички пут. Сматрам да је то једино исправно – каже наш саговорник и додаје: – Важније је после мандата уздигнутог чела шетати улицом и попити кафу с људима из комшилука.

Према званичним проценама, у Бечу живи 112.000 Срба, док се незванично помиње цифра од 250.000 Бечлија, с аустријским држављанством, а нашег порекла. Зато не чуди што у сталним градским службама има запослених с презименима на -ић.

У контактима са земљацима Немања уз осмех каже да причају и на српском и немачком. Службена комуникација је искључиво на немачком. У неформалним сусретима, чак када се догоди да је већина њих пореклом из Србије, а понеки Аустријанац, говоримо немачки због културног понашања, поштовања, наравно, да би се споразумели.

Слободно време проводи са супругом и пријатељима. Најчешће одлази у природу, где пуни батерије:

– То је одмор за душу и очи. Шуме, реке, тишина и само цвркут птица. Битније је бити окружен пријатељима него седети у познатом локалу.

На питање шта му, ипак, недостаје из домовине у једној речници сажима:

– Без обзира на социјалне и друге проблеме, већина људи у Србији је увек позитивна. За њих не постоји проблем који се не може решити. Наша сналажљивост, неуништивост, доброта, позитивна енергија и лепота српског народа су оно што ме фасцинира. А ако се нечег зажелим, не дозвољавам да ми недостаје. Није Србија на крају света, ето мене ту и онда је све како треба да буде.

Ружица – Мими за све кризе

У једном кризном тренутка желео је да се врати у Србију. Али, тих дана упознаје Ружицу – Мими, будућу супругу. – Она је највећи разлог због ког сам остао у Бечу. Да је тада нисам упознао, сигурно бих се вратио за Србију и данас не бих био ту где сам. Од првог тренутка ми је била подршка, извор позитивне енергије, мотиватор, искрени саговорник. Заслужна за све моје пословне, па и политичке успехе – искрен је Дамњановић.

У Штрахеовој партији

Члан је Слободарске партије Аустрије, с чијег је чела овог пролећа, због снимка тј. афере „Ибица”, Хајнц-Кристијан Штрахе, лидер странке и у том тренутку вицеканцелар Аустрије, поднео оставку. Тим потезом је пала и коалициона влада те су крајем лета заказани нови парламентарни савезни избори у Аустрији за 29. септембар. Ови избори, међутим, немају утицај на ниже нивое власти.

– Одлучио сам се 2010. за Слободарску партију. Амин! За разлику од фудбала, где фудбалери мењају клубове да би се усавршили, доказали, зарадили више новца, у политици не можете мењати партије. Тиме се губи образ, све оно што сте градили пада у воду. Када једном изгубите поверење народа, нећете га више повратити. За мене је најважније у животу пробудити се ујутру и погледати с поносом у огледало, знајући да никога нисте преварили. Зато не постоји друга политичка солуција у Аустрији за мене. Будите сигурни, пре бих напустио политику него што бих променио партију.

У Бечу ништа не поклањају

Који савет би дао новопридошлицама у главни град Аустрије? – Беч је добра адреса за озбиљне људе који су спремни за истински рад. Будите сигурни да вам овде нико ништа неће поклонити. Све морате сами да зарадите. Многи наши људи живе у погрешном убеђењу како је овде све прелепо, прелако. Није баш тако. Само истрајни, храбри и свесни својих вредности оствариће постављене циљеве. Они који не прихвате такав систем мораће да се суоче с горком реалношћу. Е, тада је Беч погрешна адреса и лоше искуство.

Извор: politika.rs

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email